Abhidhammapiake 論藏

Pugglapaññatti人施設

 

巴利、生字、中譯對讀

 

 

 

指導者:護法法師

中文整理者:Anāgārikā Dhammavihārī (法住)

Mātikā 論母... 1

1. Ekaka-uddeso 一之誦... 1

2.Duka-uddeso二之誦... 3

3.Tika-uddeso三之誦... 4

4.catukka-uddeso四之誦... 5

5. Pañca ka-uddeso五之誦... 7

6. chakka-uddeso六之誦... 8

7.sattaka-uddeso七之誦... 9

8. Aṭṭhaka-uddeso八之誦... 9

9. Navaka-uddeso九之誦... 9

10.Dasaka-uddeso十之誦... 10

Niddeso細說... 10

1. Ekakapuggalapaññatti 一人施設... 10

2. Dukapuggalapaññatti 二人施設... 25

3. Tikapuggalapaññatti 三人施設... 45

4. Catukkapuggalapaññatti 四人施設... 71

5. Pañcakapuggalapaññatti五人施設... 129

6. Chakkapuggalapaññatti六人施設... 143

7. Sattakapuggalapaññatti 七人施設... 144

8. Aṭṭhakapuggalapaññatti八人施設... 149

9. Navakapuggalapaññatti 九人施設... 149

 

catalog in detail詳細目錄

 

 


人施設 目錄

 

     

一之誦 ------------------------------------------------------------------------------------------    4

二之誦 -------------------------------------------------------------------------------------------   7

三之誦 -------------------------------------------------------------------------------------------   9

四之誦 -------------------------------------------------------------------------------------------   12

五之誦 -------------------------------------------------------------------------------------------   19

六之誦 -------------------------------------------------------------------------------------------   22

七之誦 ------------------------------------------------------------------------------------------    24

八之誦 -----------------------------------------------------------------------------------------     25

九之誦 --------------------------------------------------------------------------------------  25

十之誦 --------------------------------------------------------------------------------------  25

 

 

一之誦

1.     Samayavimutto 時解脫者……………………………………………………    26

2.     Asamayavimutto 無時解脫 …………………………………………………    26

3.    Kuppadhammo 動法者 ……………………………………………………       27

4.     Akuppadhammo 不動法 ……………………………………………………     27

5.     Parihānadhammo 退法 ………………………………………………………    28

6.     Aparihānadhammo 不退法者 ………………………………………………     28

7.     Cetanābhabbo 思不能者 ……………………………………………………     29

8.     Anurakkhaṇābhabbo 護不能者 ……………………………………………       29

9.     Puthujjano 凡夫 ……………………………………………………………      30

10    Gotrabhū 種姓者 ……………………………………………………………     30

11.   Bhayūparato 怖畏止息者(畏止者)………………………………………     30

12.   Bhabbāgamano 能行者 ……………………………………………………       31

13.   Abhabbāgamano 不能行者 …………………………………………………     31

14.   Niyato 確定者 ………………………………………………………………     32

15.   Paipannako. 向道者 ………………………………………………………       32

16.   Samasīsī 同首者 ……………………………………………………………     32

17.   hitakappī 住劫者 …………………………………………………………      33

18.   Ariyo 聖者……………………………………………………………………     33

19.   Sekkho 有學者 ……………………………………………………………        33

20.   Tevijjo 三明者 ………………………………………………………………    33

21.   Chaabhiñño 六通者 ………………………………………………………       34

22.   Sammāsambuddho 正等正覺………… …………………………………     34

23.   Paccekasambuddho 獨正覺者 ………………………………………………    34

24    Ubhatobhāgavimutto 雙分解脫者 …………………………………………      35

25.   Paññāvimutto 慧解脫者 ……………………………………………………     35

26.   Kāyasakkhī身證者 ………………………………………………………      35

27.   Diṭṭhippatto 見至者 …………………………………………………………    36

28.   Saddhāvimutto 信解脫者……………………………………………………     36

29.   Dhammānusārī 隨法行者 …………………………………………………       37

30.   Saddhānusārī 隨信行者 ……………………………………………………      37

31.   Sattakkhattuparamo 極七次 …………………………………………………   38

32.   Kolakolo 家家者 …………………………………………………………       38

33.   Ekabījī 一種者 ………………………………………………………………    39

34.   Sakadāgāmī 一來者 …………………………………………………………    39

35.   Anāgāmī 不還者 ……………………………………………………………     39

36.   Antarāparinibbāyī 中圓寂者 ………………………………………………      40

37    Upahaccaparinibbāyī 生圓寂者………………………………………………    40

38.   Asakhāraparinibbāyī 無行圓寂者 …………………………………………    41

39.   Sasakhāraparinibbāyī 有形圓寂者…………………………………………     41

40.   Uddhasoto-akaniṭṭhagāmī 上流至色究竟天者……………………………     42

41.Sotāpanno 預流者 ……………Sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno

                                                        ……………………為了證預流果而行道者        42

42.   Sakadāgāmī 一來者 ………Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paipanno

                                                        …………………… 為了證一來果而行道者      43

43.Anāgāmī 不還者 ………………Anāgāmiphalasacchikiriyāya paipanno

                                                        …………………… 為了證不還果而行道者      43

44.   Arahā 阿羅漢者 ……………Arahattaphalasacchikiriyāya paipanno

                                                        …………… 為了證阿羅漢果而行道者……      43

 

二之誦   

45.   Kodhano 忿怒者 ……………………………………………………………     44

46. Upanāhī 瞋恨者 ………………………………………………………………  45

47.   Makkhī 覆蓋者 ………………………………………………………………   45

48.   Paḷāsī 欺瞞者 ………………………………………………………………      46

49.   Issukī 忌妒者 …………………………………………………………………  46

50.   Maccharī 吝嗇者 ……………………………………………………………… 47

51.   Saho 狡詐者 …………………………………………………………………   47

52.   Māyāvī 偽善者 ……………………………………………………………        48

53.   Ahiriko 無慚者 ………………………………………………………………   49

54.   Anottappī 無愧者………………………………………………………………  49

55.   Dubbaco 惡口者 ……………………………………………………………      49

56.   Pāpamitto 惡友者 ……………………………………………………………   50

57.   Indriyesu aguttadvāro 在諸根上 不保護門者………………………………     50

58.   Bhojane amattaññū. 在飲食上 不知量者 ……………………………………  52

59.   Muṭṭhassati 失念者 …………………………………………………………     52

60.   Asampajāno 無正知者 ……………………………………………………     53

61.   Sīlavipanno 戒失壞者 ………………………………………………………     53

62.   Diṭṭhivipanno 見失壞者 ……………………………………………………… 54

63.   Ajjhattasayojano 內結者 …………………………………………………… 54

64.   Bahiddhāsayojano 外結者 ………………………………………………       55

65.   Akkodhano 無忿怒者 ………………………………………………………     55

66. Anupanāhī 無瞋恨者 …………………………………………………………  56

67.   Amakkhī 無覆蓋者……………………………………………………………   56

68. Apaḷāsī 無欺瞞者 …………………………………………………………        57

69. Anissukī 無忌妒者……………………………………………………………    57

70.   Amaccharī 無吝嗇者 ………………………………………………………      58

71.   Asaho 無狡猾者………………………………………………………………   58

72. Amāyāvī 無偽善者 …………………………………………………………     59

73.   Hirimā 慚者…………………………………………………………………      60

74.   Ottappī 愧者 ……………………………………………………………………        60

75.   Suvaco 善口者…………………………………………………………………  60

76. Kalyāṇamitto 善友者……………………………………………………………  61

77.   Indriyesu guttadvāro 在諸根上 保護根門者………………………………      62

78.   Bhojane mattaññū . 飲食上 知量者 …………………………………………  63

79.   Upaṭṭhitassati 念現前者…………………………………………………………       64

80.   Sampajāno 正知者………………………………………………………………        65

81. Sīlasampanno 戒具足者………………………………………………………   66

82.   Diṭṭhisampanno 見具足者………………………………………………………        67

83.   Dve puggalā dullabhā lokasmi 在世上兩種難得的人……………………     67

84.   Dve puggalā duttappayā 兩種難被滿足 的人………………………………… 67

85.   Dve puggalā sutappayā . 兩種易被滿足的人 ………………………………… 67

86.   Dvinna puggalāna āsavā vaḍḍhanti . 兩種人的諸漏 增長………………   67

87.   Dvinna puggalāna āsavā na vaḍḍhanti .兩種人的諸漏不會增長………      68

88.   Hīnādhimutto 劣意者…………………………………………………………   68

89. Paṇītādhimutto 勝意者………………………………………………………… 68

90. Titto 被滿足者……………………………………………………………

Tappetā 令滿足者……………………………………………………………     68

 

三之誦   

91.   Nirāso 無希望者………………………………………………………………   69

92.   Āsaso 希望者………………………………………………………………… 70

93.   Vigatāso 離希望者………………………………………………………………        70

94.   Tayo gilānūpamā puggalā. 三種譬喻病的人。………………………………   71

95.   Kāyasakkhī 身證者……………………………………………………………   73

96.   Diṭṭhippatto 見至者……………………………………………………………  73

97.   Saddhāvimutto. 信解脫者……………………………………………………    74

98.   Gūthabhāṇī 糞語者……………………………………………………………   74

99.   Pupphabhāṇī 花語者…………………………………………………………… 75

100. Madhubhāṇī. 蜜語者…………………………………………………………… 75

101. Arukūpamacitto puggalo. 心譬喻漏瘡者……………………………………   76

102. Vijjūpamacitto puggalo. 心譬喻電光者 ……………………………………     77

103. Vajirūpamacitto puggalo. 心譬喻金剛者……………………………………     77

104. Andho盲者………………………………………………………………………        78

105. Ekacakkhu 一眼者………………………………………………………………        78

106. Dvicakkhu. 二眼者……………………………………………………………   79

107. Avakujjapañño puggalo .倒慧者 ………………………………………………  79

108. Ucchagapañño puggalo. 膝慧者……………………………………………     81

109. Puthupañño puggalo. 廣慧者…………………………………………………    83

110. Atthekacco puggalo kāmesu ca bhavesu ca avītarāgo .

                在這裡有 一種人在諸欲上和諸有上未離欲……………………………  84

111. Atthekacco puggalo kāmesu vītarāgo bhavesu avītarāgo

                在這裡有一種人在諸欲上離欲,在諸有上未離欲……………………    84

112. Atthekacco puggalo kāmesu ca bhavesu ca vītarāgo.

                在這裡有一種人在諸欲上和諸有上離欲………………………………    84

113. Pāsāṇalekhūpamo puggalo 譬如石刻的人……………………………………   85

114. Pathavilekhūpamo puggalo 譬如地刻的人……………………………………  85

115. Udakalekhūpamo puggalo 譬如水刻的人……………………………………    86

116. Tayo potthakūpamā puggalā. 三種譬如樹皮衣的人。………………………   86

117. Tayo kāsikavatthūpamā puggalā. 三種譬如迦尸衣的人。…………………     89

118. Suppameyyo易被衡量者………………………………………………………  92

119. Duppameyyo 難被衡量者……………………………………………………… 92

120. Appameyyo. 不被衡量者……………………………………………………     92

121. Atthekacco puggalo na sevitabbo na bhajitabbona payirupāsitabbo

                在這裡有一種人不應被結交、 不應被深交、不應被敬奉……………  93

122. Atthekacco puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo

                在這裡有一種人應被結 交、應被深交、應被敬奉……………………  93

123. Atthekacco puggalo sakkatvā garu katvā sevitabbo bhajitabbopayirupāsitabbo.

                在這裡有一種人恭敬、尊敬之後,應被結交、應被深交、應被敬……93

124  Atthekacco puggalo jigucchitabbo na sevitabbo na bhajitabbona payirupāsitabbo.

        在這裡有一種人應迴避,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉………    95

125. Atthekacco puggalo ajjhupekkhitabbo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo

        在這裡有一種人應被捨棄,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉………96

126. Atthekacco puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo.

        這裡有一種人應被結交、應被深交、應被敬奉。 …………………………  98

127. Atthekacco puggalo sīlesu paripūrakārī, samādhismi mattaso kārī, paññāya mattaso kārī;       在這裡有一種人在戒上是完全圓滿作者,在定上是有限量作者,在慧上是有限量作者.        ……………………………………………………………………………………98

128. Atthekacco puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī, paññāya mattaso kārī .

        在這裡有一種人在戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上是有限量作者………………………………………………………………………………    99

129. Atthekacco puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī, paññāya ca paripūrakārī.

        在這裡有一種人在戒上既是完全圓滿作者、在定上也是完全圓滿作者,在慧上也是完全圓滿作者。………………………………………………………………………    99

130. Tayo satthāro. 三種老師 ……………………………………………………     100

131. Aparepi tayo satthāro. 另外三種老師…………………………………………  101

 

四之誦   

132. Asappuriso 不善人……………………………………………………………    102

133. Asappurisena asappurisataro 比不善人更不善人………………………………        102

134. Sappuriso 善人…………………………………………………………………  103

135  Sappurisena sappurisataro. 比善人更善人…………………………………      103

136. Pāpo 惡者………………………………………………………………………  104

137. Pāpena pāpataro 比惡更惡的人……………………………………………       104

138. Kalyāṇo 善人 …………………………………………………………………  105

139. Kalyāṇenakalyāṇataro. 比善更善的人………………………………………… 105

140. Pāpadhammo惡法……………………………………………………………… 106

141. Pāpadhammena 比惡法更惡法者.……………………………………………   106

142. Kalyāṇadhammo 善法…………………………………………………………  106

143. Kalyāṇadhammena kalyāṇadhammataro. 比善法更善法者…………………    106

144. Sāvajjo 有罪……………………………………………………………………  107

145. Vajjabahulo 多罪………………………………………………………………   107

146. Appavajjo 少罪………………………………………………………………… 107

147. Anavajjo. 無罪…………………………………………………………………  108

148. Ugghaitaññū 略解知者…………………………………………………………        108

149. Vipañcitaññū 廣解知者………………………………………………………    108

150. Neyyo 應被引導者……………………………………………………………   109

151. Padaparamo. 文句為首要者 ………………………………………………       109

152. Yuttappaibhāno no muttappaibhāno. 適當應辯而不快速應變者…………… 109

153. Muttappaibhāno, no yuttappaibhāno. 快速應辯而不適當應辯者…………… 110

154. Yuttappaibhāno ca muttappaibhāno ca. 既適當應辯又快速應辯者………… 110

155. Neva yuttappaibhāno no muttappaibhāno. 既不適當應辯又不快速應變者110

156. Cattāro dhammakathikā puggalā. 四種說法的人………………………………        110

157. Cattāro valāhakūpamā puggalā. 四種譬喻雨的人……………………………   111

158. Cattāro mūsikūpamā puggalā. 四種譬喻老鼠的人…………………………… 113

159. Cattāro ambūpamā puggalā. 四種譬喻芒果的人……………………………    115

160  Cattāro kumbhūpamā puggalā. 四種譬喻瓶子的人…………………………    118

161. Cattāro udakarahadūpamā puggalā. 四種譬喻湖的人………………………     120

162. Cattāro balībaddūpamā puggalā. 四種譬喻公牛的人………………………… 122

163. Cattāro āsīvisūpamā puggalā. 四種譬喻蛇的人………………………………  124

164. (1) Atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā avaṇṇārahassavaṇṇa bhāsitā hoti

                在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是說不值得稱讚者的稱讚之處者。……………………………………………………………………………………126

(2) Atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā vaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti. 在這裡有一種人沒衡量、沒 徹底了解之後,是說值得稱讚者的不稱讚之處者………………………………………………………………………………………126

(3) Atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā appasādanīye hāne pasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是在不值得相信的地方,表現相信者………………………………………………………………………………………127

(4) Atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā pasādanīye hāne appasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是在應相信的地方,表現不相信者………………………………………………………………………………………127

165.1234 Atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti.在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是說不值得稱讚者的不稱讚之處者……Atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti, 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是說值得稱讚者的稱讚之處者。 Atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā appasādanīye hāne appasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是在不應相信的地方,表現不相信者。Atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā pasādanīye hāne pasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是在應相信的地方,表現相信者………………………………………………………………………………    128

166.1234  Atthekacco puggalo avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, no ca kho vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūtataccha kālena 在這裡有一種人適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚之處者,而不適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚之處者。  Atthekacco puggalo vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūtataccha kālena, no ca kho avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hotibhūta taccha kālena. 在這裡有一種人適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚處者,而不適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚處者。  Atthekacco puggalo avaṇṇārahassa ca avaṇṇa bhāsitā hotibhūta taccha kālena; vaṇṇārahassa cavaṇṇa bhāsitā hotibhūta taccha kālena. 在這裡有一種人既適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚處者,也適時說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚處者。  Atthekacco puggalo neva avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hotibhūta taccha kālena. no ca vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena. 在這裡有一種人既不適時說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚處者,又不適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚處者。……………………………………………………………129, 130

167.○1234       Uṭṭhānaphalūpajīvī no puññaphalūpajīvī.是勤奮果生活者而不是功德果生活者。…Puññaphalūpajīvī no uṭṭhānaphalūpajīvī.是功德果生活者而不是勤奮果生活者。 Uṭṭhānaphalūpajīvī ca puññaphalūpajīvī ca.既是勤奮果生活者,也是功德果生活者。 Neva uṭṭhānaphalūpajīvī no puññaphalūpajīvī. 既不是勤奮果生活者,也不是功德果生活者。 …………………………………………………………………………………  131

168. 1~4 Tamo tamaparāyano 黑暗到黑暗者……………………………………      132

Tamo jotiparāyano 黑暗到光明者 ………………………………………

Joti tamaparāyano光明到黑暗者 ………………………………………

Joti jotiparāyano. 光明到光明者 ………………………………………133, 134, 135

169. Oatoato, oatuṇṇato, uṇṇatoato, uṇṇatuṇṇato. 下而下者,下而上者,上而下者,上而上者。………………………………………………………………………………        136

170. Cattāro rukkhūpamā puggalā. 四種譬喻樹的人。…………………………      136

171. Rūpappamāṇo rūpappasanno.以色衡量者、以色生信者Ghosappamāṇo, ghosappasanno. 以聲音衡量者、以聲音生信者………………………………………………………       138

172. Lūkhappamāṇo, lūkhappasanno 以破爛衡量者、以破爛生信者Dhammappamāṇo, dhammappasanno. 以法衡量者、以法歡喜者………………………………………        139

173. 1~4  Atthekacco puggalo attahitāya paipanno hoti, no parahitāya.在這裡有 一種人是為了自己的利益行道,而不是為了別人的利益。  Atthekacco puggalo parahitāya paipanno hoti, no attahitāya.在這裡有 一種人是為了別人 的利益行道,而不是為了自己的利益。…Atthekacco puggalo attahitāya ceva paipanno hoti parahitāya ca 在這裡有 一種人既是為了自己的利益行道,也是為了別人的利益。 Atthekacco puggalo neva attahitāya paipanno hoti no parahitāya.在這裡有 一種人既不是為了自己的利益行道,也不是為了別人的利益。………………………………………………………………………………        140

174. Atthekacco puggalo attantapo hoti attaparitāpanānuyo gamanuyutto. 在這裡有一種人是折磨自己,而從事於自我折磨的實踐………………………………………………        142

175. Atthekacco puggalo parantapo hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto在這裡有一種人是折磨他人,而從事於折磨他人的實踐。……………………………………………        145

176. Atthekacco puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto.在這裡有一種人既是折磨自己,而從事於自我折磨實踐;也是折磨他人,而從事於折磨他人的實踐 …………………………………………        146

177. Atthekacco puggalo neva attantapo hoti na attaparitāpanānuyogama- nuyutto, na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto. 在這裡有一種人既不折磨自己,而不從事於自我折磨的實踐 ;也不折磨他人,而不從事於折磨他人的實踐。………………………        149

178. 持守十善法 ……………………………………………………………………  151

179. 同上…………………………………………………………………………        153

180. 比丘以保護身體的衣,支撐肚子的缽食而被滿足者 ………………………… 154

181. 守護六根 ………………………………………………………………………  155

182. 正念正知,受用遠離的住所………………………………………………        156

183. 斷五蓋,具足第四禪而住……………………………………………………    158

184. 宿命通………………………………………………………………………        160

185. 漏滅盡智……………………………………………………………………        161

186. Sarāgo, sadoso, samoho, samāno. 有貪者,有瞋者,有痴者,有慢者……    163

187.. 1~4 Atthekacco puggalo lābhī hoti ajjhatta cetosamathassa na lābhī adhipaññādhammavipassanāya. 在這裡有一種人是內心寂止的得利者,而不是增上慧法之觀的得利者。Atthekacco puggalo lābhī hoti adhipaññādhammavipassanāya, na lābhī ajjhatta cetosamathassa. 在這裡有一種人是增上慧法之觀的得利者,而不是內心寂止的得利者。 Atthekacco puggalo lābhī ceva hoti ajjhatta cetosamathassa, lābhī ca adhipaññādhammavipassanāya 在這裡有一種人既是內心寂止的得利者,也是增上慧法之觀的得利者。Atthekacco puggalo neva lābhī hoti ajjhatta cetosamathassa, na lābhī adhipaññādhammavipassanāya. 在這裡有一種人既不是內心寂止的得利者,也不是增上慧法之觀的得利者。……………………………………………………………………         164, 165

188. Anusotagāmī puggalo, paisotagāmī puggalo. hitatto puggalo, tiṇṇo pāragato thale tiṭṭhati brāhmao. 順流而行的人,逆流而行的人 ,自住的人,已度越彼岸而住在高地上的婆羅門。…………………………………………………………………………………        166

189. Appassuto sutena anupapanno, appassuto sutena upapanno.少聞而不具備已聽聞的人,少聞而具備已聽聞的人。 Bahussuto sutena anupapanno.bahussuto sutena upapanno. 多聞而不具備已聽聞的人,多聞而具備已聽聞的人。……………………………………        168

190. Samaamacalo, samaapadumo, samaapuṇḍarīko, samaesu samaasukhumālo. 不動沙門,蓮花沙門,白蓮沙門,在諸沙門中的柔軟沙門。…………………………        170

 

五之誦   

191. 12 345 Atthekacco puggalo ārabhati ca vippaisārī ca hoti. 在這裡有一種人既違犯,又成為追悔者,  Atthekacco puggalo ārabhati na vippaisārī ca hoti,在這裡有一種人是違犯,而不成為追悔者  Atthekacco puggalo nārabhati vippaisārī ca hoti.在這裡有一種人是不違犯,而成為追悔者。  Atthekacco puggalo nārabhati na vippaisārī hoti.在這裡有一種人既不違犯,也不成為追悔者。  Atthekacco puggalo nārabhati na vippaisārī hoti.在這裡有一種人既不違犯,也不成為追悔者。……………………………………………………        172,  173

192. Datvā avajānāti, savāsena avajānāti, ādheyyamukho hoti, lolo hoti, mando momūho hoti. 給了之後,他輕視;共住之後,他輕視; 他是輕信者,他是不確定者;他是遲鈍、蒙昧者 …………………………………………………………………………………        174

193. Pañca yodhājīvūpamā puggalā. 五種譬喻職業軍人者……………    176

194. 同上(譬喻第一種職業軍人的比丘 …………………………………      178

195. 同上(譬喻第二種職業軍人的比丘)…………………………………        179

196. 同上(譬喻第三種職業軍人的比丘)…………………………………        180

197. 同上(譬喻第四種職業軍人的比丘)…………………………………        181

198. 同上(譬喻第五種職業軍人的比丘)…………………………………        182

199. Pañca piṇḍapātikā. 五種常乞食者……………………………………………   186

200. Pañca khalupacchābhattikā. 五種過午不食者  Pañca ekāsanikā. 五種一坐食者Pañca pasukūlikā. 五種糞掃衣Pañca tecīvarikā. 五種三衣者Pañca āraññikā. 五種住林者Pañca rukkhamūlikā. 五種樹下住者Pañca abbhokāsikā. 五種曠野住者Pañca nesajjikā. 五種常坐者Pañca yathāsanthatikā. 五種隨住者………………………………………………    187

201. Pañca sosānikā. 五種種間住者。……………………………………………… 188

 

六之誦

202.○123456       Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati, tattha ca sabbaññuta pāpuṇāti balesuca vasībhāva. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在這裡既得到一切智性,而且在諸利中得自在。  Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati, na ca tattha sabbaññuta pāpuṇāti na ca balesu vasībhāva. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既沒得到一切智性,而且沒在諸力中得自在。 Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati, diṭṭhe ceva dhamme dukkhassantakaro hoti sāvakapāramiñca pāpuṇāti. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,在現法中既成為苦作盡者,而且得到聲聞波羅密。  Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, na ca sāvakapārami pāpuṇāti. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,在現法中成為苦作盡者,但是沒得到聲聞波羅密。  Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccānianabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, anāgāmī hoti anāgantā itthatta. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並無在現法就成為苦作盡者 ,是不還者-不回來這裡(輪迴)的狀態者。 Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, āgāmī hoti āgantā itthatta. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並無在現法中就成為苦作盡者,是還者-回來這裡(輪迴)的狀態者。……………………        189, 189, 190, 190

 

七之誦   

203.○1234567  Satta udakūpamā puggalā. 七種譬喻水 的人  Saki nimuggo nimuggova hoti. 一次沉下而為沉下者。 Ummujjitvā nimujjati. 他浮出之後而沉下者。 Ummujjitvā hito hoti. 他浮出之後而成為住立者。  Ummujjitvā vipassati viloketi. 他浮出之後而觀察、省察。 Ummujjitvā patarati.他浮出之後前進   Ummujjitvā paigādhappatto hoti. 他浮出之後而成為得立足處者。 Ummujjitvā tiṇṇo hoti pāragato thale tiṭṭhati brāhmao. 他浮出之後, 成為已度越彼岸而住立在高地的婆羅門。………………        191, 192, 193, 194

204. Ubhatobhāgavimutto 雙分解脫者………………………………………………        195

205. Paññāvimutto慧解脫者………………………………………………………    195

206. Saddhānusārī. 隨信行者………………………………………………………   195

 

八之誦   

207. Cattāro maggasamagino, cattāro phalasamagino puggalā. 四種具足道者,四種具足果者………………………………………………........................................................        196

 

九之誦   

 208.○123456789      Sammāsambuddho. 正等正覺者  Paccekasambuddho. 獨正覺者 Ubhatobhāgavimutto. 雙分解脫者 Paññāvimutto. 慧解脫者 Kāyasakkhī. 身證者  Diṭṭhippatto. 見至者 Saddhāvimutto.信解脫者 Dhammānusārī..隨法行者  Saddhānusārī. 隨信行者…………………………………………………………………………   197, 198, 199

 

十之誦   

209.        Pañcanna idha niṭṭhā, pañcanna idha vihāya niṭṭhā. 五種是在這裡終結者,五種是在這裡之後而為終結者。 ………………………………………………..............        200

………………................................................................................... 201

 

 

 


Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa.

皈依那位世尊 阿羅漢 正等正覺

 

Puggalapaññatti

 

人施設

 

Mātikā 論母

 

 

 

 

 

1. Ekaka-uddeso 一之誦

 

1. Cha paññattiyo–

khandhapaññatti āyatanapaññatti dhātupaññatti , saccapaññatti , indriyapaññatti ,

puggalapaññattīti .

 

六施設:

蘊施設、處施設 、界施設、諦施設 、根施設 、人施設

 

2. Kittāvatā khandhāna khandhapaññatti?

Yāvatā pañcakkhandhā– rūpakkhandho, vedanākkhandho, saññākkhandho ,

sakhārakkhandho, viññāṇakkhandho ; ettāvatā khandhāna khandhapaññatti.

 

什麼樣的範圍是諸蘊的蘊施設呢?

如此的範圍是五蘊:色 、受蘊 、想蘊 、行蘊 、識蘊 ;在這個範圍是諸蘊的蘊施設

 

3.Kittāvatā āyatanāna āyatanapaññatti?

Yāvatā dvādasāyatanāni–cakkhāyatana, rūpāyatana, sotāyatana, saddāyatana , ghānāyatana, gandhāyatana, jivhāyatana, rasāyatana, kāyāyatana ,

phoṭṭhabbāyatana, manāyatana, dhammāyatana; ettāvatā āyatanāna

āyatanapaññatti.

 

什麼樣的範圍是諸處的處施設呢?

如此的範圍是十二處:眼處、色處、耳處、聲處、鼻處、香處、舌處、味處、身處、觸處、意處、法處、在這個範圍是諸處的處施設。

 

 

4.Kittāvatā dhātūna dhātupaññatti?

Yāvatā aṭṭhārasa dhātuyo– cakkhudhātu, rūpadhātu, cakkhuviññāṇadhātu, sotadhātu ,

saddadhātu, sotaviññāṇadhātu, ghānadhātu, gandhadhātu, ghānaviññāṇadhātu ,

jivhādhātu, rasadhātu, jivhāviññāṇadhātu, kāyadhātu, phoṭṭhabbadhātu ,

kāyaviññāṇadhātu , manodhātu , dhammadhātu , manoviññāṇadhātu ; ettāvatā dhātūna dhātupaññatti.

 

什麼樣的範圍是諸界的界施設呢?

如此的範圍是十八界:眼界、色界、眼識界、耳界、聲界、耳識界、鼻界、香界、鼻識界、舌界、味界、舌識界、身界、觸界、身識界、意界、法界 、意識界、在這個範圍是諸界的界施設。

 

5.Kittāvatā saccāna saccapaññatti?

Yāvatā cattāri saccāni– dukkhasacca, samudayasacca, nirodhasacca ,

maggasacca ; ettāvatā saccāna saccapaññatti.

 

什麼樣的範圍是諸諦的界施設呢?

如此的範圍是四諦:苦諦、集諦、滅諦、道諦,在這個範圍是諸諦的諦施設。

 

6. Kittāvatā indriyāna indriyapaññatti?

Yāvatā bāvīsatindriyāni– cakkhundriya, sotindriya, ghānindriya, jivhindriya ,

kāyindriya, manindriya, itthindriya, purisindriya, jīvitindriya, sukhindriya ,

dukkhindriya, somanassindriya, domanassindriya, upekkhindriya , saddhindriya , vīriyindriya, satindriya, samādhindriya paññindriya, anaññātaññassāmītindriya , aññindriya, aññātāvindriya; ettāvatā indriyāna indriyapaññatti.

 

什麼樣的範圍是諸根的根施設呢?

如此的範圍是二十二根:眼根、耳根、鼻根、舌根、身根、意根、女根、男根、命根、樂根、苦根、喜根、憂根、捨根、信根、精進根、念根、定根、慧根、未知當知根、已知根、具知根 ;在這個範圍是諸根的根施設。

 

 

7. Kittāvatā puggalāna puggalapaññatti?

1. Samayavimutto 2. Asamayavimutto 3. Kuppadhammo 4. Akuppadhammo

5. Parihānadhammo 6. Aparihānadhammo 7. Cetanābhabbo 8. Anurakkhaṇābhabbo

9. Puthujjano 10. Gotrabhū 11. Bhayūparato 12. Abhayūparato 13. Bhabbāgamano

14. Abhabbāgamano 15. Niyato 16. Aniyato 17. Paipannako 18. Phalehito

19. Samasīsī 20. hitakappī 21. Ariyo 22. Anariyo 23. Sekkho 24. Asekkho

25. Nevasekkhanāsekkho 26. Tevijjo 27. Chaabhiñño 28. Sammāsambuddho

29. Paccekasambuddho 30. Ubhatobhāgavimutto

7.什麼樣的範圍是人的人施設呢? 1. 時解脫者2. 無時解脫者3. 動法者4. 不動法者5. 退法者6. 不退法者7. 思不當者8. 護不當者9. 凡夫10. 種性者11. 畏止者(怖畏止息者)12. 無畏止者13. 能行者14. 不能行者15. 決定者16. 不決定者17. 行者18. 住果者19. 同首者20. 住劫者21. 聖者22. 非聖者23. 有學者24. 無學者25. 非有學非無學26. 三明者27. 六通者28. 正等正覺者29. 獨正覺者30. 雙分解脫者

31. Paññāvimutto 32. Kāyasakkhī 33. Diṭṭhippatto 34. Saddhāvimutto 35. Dhammānusārī 36. Saddhānusārī 37. Sattakkhattuparamo 38. Kolakolo 39. Ekabījī 40. Sakadāgāmī 41. Anāgāmī 42. Antarāparinibbāyī 43. Upahaccaparinibbāyī 44. Asakhāraparinibbāyī 45. Sasakhāraparinibbāyī 46. Uddhasoto-akaniṭṭhagāmī 47. Sotāpanno 48.Sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno 49. Sakadāgāmī 50. Sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paipanno 51. Anāgāmī 52. Anāgāmiphalasacchikiriyāya paipanno 53. Arahā 54. Arahattaphalasacchikiriyāya paipanno        31. 慧解脫者32. 身證者33. 見至者34. 信解脫者35. 隨法行者36. 隨信行者37. 極七次者38. 家家者39. 一種者40. 一來者41. 不還者42. 中圓寂者43. 生圓寂者44. 無行圓寂者45. 有形圓寂者46. 上流至色究竟天者47. 預流者48. 為了證預流果而行道者49. 一來者50. 為了證一來果而行道者51. 不還者52. 為了證不還果而行道者53. 阿羅漢者54. 為了證阿羅漢果而行道者

 

 Ekaka.

 

2.Duka-uddeso二之誦

 

8. Dve puggalā     8. 二人

1. Kodhano ca, upanāhī ca.   1. 忿怒者 和瞋恨者

2. Makkhī ca, paḷāsī ca.         2. 覆蓋者 和欺瞞者

3. Issukī ca, maccharī ca.      3. 忌妒者 和慳者

4. Saho ca, māyāvī ca. 4. 狡猾者 和偽善者

5. Ahiriko ca, anottappī ca.   5. 無慚者 和無愧者

6. Dubbaco ca, pāpamitto ca. 6. 惡口者 和惡友者

7. Indriyesu aguttadvāro ca, bhojane amattaññū ca.      7. 在諸根上 不保護門者 和在飲食上 不知量者

8. Muṭṭhassati ca, asampajāno ca.        8. 失念者 和無正知者

9. Sīlavipanno ca, diṭṭhivipanno ca.      9. 戒欠損者 和見欠損者

10. Ajjhattasayojano ca, bahiddhāsayojano ca.       10. 內結者 和外結者

11. Akkodhano ca, anupanāhī ca. 11. 不忿怒者和不瞋恨者

12. Amakkhī ca, apaḷāsī ca.   12. 不覆蓋者和不欺瞞者

13. Anissukī ca, amaccharī ca.      13. 不忌妒者和不慳者

14. Asaho ca, amāyāvī ca.    14. 不狡猾者和不偽善者

15. Hirimā ca, ottappī ca.      15. 慚者和愧者

16. Suvaco ca, kalyāṇamitto ca.    16. 善口者和善友者

17. Indriyesu guttadvāro ca, bhojane mattaññū ca.      17. 在諸根上 保護根門者 和在飲食上 知量者

18. Upaṭṭhitassati ca, sampajāno ca.     18. 念現前者 和正知者

19. Sīlasampanno ca, diṭṭhisampanno ca.     19. 戒具足者和見具足者

20. Dve puggalā dullabhā lokasmi.   20. 在世上兩種難得 的人。

21. Dve puggalā duttappayā .        21. 兩種難被滿足的人。

22. Dve puggalā sutappayā .  22. 兩種易被滿足 的人。

23. Dvinna puggalāna āsavā vaḍḍhanti .        23. 兩種人的諸漏增長

24. Dvinna puggalāna āsavā na vaḍḍhanti .   24. 兩種人的諸漏 不會增長。

25. Hīnādhimutto ca, paṇītādhimutto ca.     25. 劣信解者 和勝信解者

26. titto ca, tappetā ca. 26. 被滿足者 和令滿足者

 

 

3.Tika-uddeso三之誦

 

 9. Tayo puggalā三人

1.     Nirāso, āsaso, vigatāso.無希望者,希望者,離希望者。

2.     Tayo gilānūpamā puggalā. 三種譬喻病的人。

3.     Kāyasakkhī, diṭṭhippatto, saddhāvimutto. 身證者,見至者,信解脫者。

4.    Gūthabhāṇī, pupphabhāṇī, madhubhāṇī.糞語者,花語者,蜜語者。

5.    Arukūpamacitto puggalo, vijjūpamacitto puggalo vajirūpamacitto puggalo. 心譬喻漏瘡者,心譬喻電光者,心譬喻金剛者。

6.    Andho, ekacakkhu, dvicakkhu. 盲者,一眼者,二眼者。

7.    Avakujjapañño puggalo, ucchagapañño puggalo, puthupañño puggalo. 倒慧者,膝慧者,廣慧者。

8.    Atthekacco puggalo kāmesu ca bhavesu ca avītarāgo, atthekacco puggalo kāmes vītarāgo bhavesu avītarāgo, atthekacco puggalo kāmesu ca bhavesu ca vītarāgo.在這裡有一種人在諸欲和諸有上未離欲,在這裡有 一種人在諸欲上離欲、在諸有上未離欲,在這裡有一種人在諸欲和諸有上離欲。

9. 10.     Pāsāṇalekhūpamo puggalo, pathavilekhūpamo puggalo, udakalekhūpamo puggalo. 譬如石刻的人,譬如地刻的人,譬如水刻的人。Tayo potthakūpamā puggalā. 三種 譬如樹皮衣的人。

11. Tayo kāsikavatthūpamā puggalā. 三種譬如迦尸衣的人。

12. Suppameyyo, duppameyyo, appameyyo. 易被衡量者,難被衡量者,不被衡量者。

13.   Atthekacco puggalo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo, atthekacco puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo , atthekacco puggalo sakkatvā garu katvā sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo. 在這裡有一種人不應被結交、不應被深交、不應被敬奉,在這裡有一種人應被結交、應被深交、應被敬奉,在這裡有一種人恭敬、尊敬之後應被結交、應被深交、應被敬奉。

14.   Atthekacco puggalo jigucchitabbo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo,atthekacco puggalo ajjhupekkhitabbo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabb ; atthekacco puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo. 在這裡有一種人應被迴避,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉,在這裡有一種人應可捨棄,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉,在這裡有一種人應被結交、應被深交、應被敬奉。

15.   Atthekacco puggalo sīlesu paripūrakārī , samādhismi mattaso kārī, paññāya mattaso kārī; atthekacco puggalo sīlesu ca paripūrakārī , samādhismiñca paripūrakārī, paññāya mattaso kārī; atthekacco puggalo sīlesu ca paripūrakār ī, samādhismiñca paripūrakār ī , paññāya ca paripūrakārī.在這裡有一種人在戒上是完全圓滿作者,在定上是有限量作者,在慧上是有限量作者;在這裡有一種人在戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上是有限量作者;在這裡有一種人在戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者, 在慧上也是完全圓滿作者。

16.   Tayo satthāro. 三種老師。

17. aparepi tayo satthāro. 另外三種老師。

 

 

4.catukka-uddeso四之誦

 

10. Cattāro puggalā四人

1.    Asappuriso, asappurisena asappurisataro, sappuriso, sappurisena sappurisataro. 不善人,比不善人更不善人,善人,比善人更善人。

2.     Pāpo, pāpena pāpataro, kalyāṇo, kalyāṇena kalyāṇataro. 惡者,比惡更惡的人友善者,比友善更友善的人。

3.     Pāpadhammo pāpadhammena pāpadhammataro, kalyāṇadhammo, kalyāṇadhammena kalyāṇadhammataro. 惡法,比惡法更惡法,友善法,比友善法更友善者。

4.    Sāvajjo, vajjabahulo, appavajjo , anavajjo. 有罪,多罪,少罪,無罪。

5.     Ugghaitaññū, vipañcitaññū , neyyo, padaparamo. 略解知者,,廣解知者,應被引導者,文句為首要者。

6.     Yuttappaibhāno no muttappaibhāno, muttappaibhāno, no yuttappaibhāno, yuttappaibhāno ca muttappaibhāno ca, neva yuttappaibhāno no muttappaibhāno適當應辯而不快速應辯者,快速應辯而不適當應辯者,既適當應辯又快速應辯者,既不適當應辯又不快速應變者。

7.     Cattāro dhammakathikā puggalā. 四種說法的人。

8.    Cattāro valāhakūpamā puggalā. 四種譬喻雨的人。

9.     Cattāro mūsikūpamā puggalā. 四種譬喻老鼠的人。

10.   Cattāro ambūpamā puggalā. 四種譬喻芒果的人。

11.   Cattāro kumbhūpamā puggalā. 四種譬喻瓶子的人。

12.   Cattāro udakarahadūpamā puggalā. 四種譬喻湖的人。

13.   Cattāro balībaddūpamā puggalā. 四種譬喻公牛的人。

14.   Cattāro āsīvisūpamā puggalā. 四種譬喻毒蛇的人。

15.○123 4 Atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā avaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti, 在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是說不值得稱讚者的稱讚之處者。atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā vaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti,在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是說值得稱讚者的不稱讚之處者。atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā appasādanīye hāne pasāda upadasitā hoti, 在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是在不值得相信的地方,表現相信者;atthekacco puggalo ananuvicca apariyogāhetvā pasādanīye hāne appasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人沒衡量、沒徹底了解之後,是在應相信的地方,表現不相信者。

16. ○1234 Atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti, 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是說不值得稱讚者的不稱讚之處者。atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti, 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是說值得稱讚者的稱讚之處者,atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā appasādanīye hāne appasādaupadasitā hoti,在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是在不應相信的地方,表現不相信者;atthekacco puggalo anuvicca pariyogāhetvā pasādanīye hāne pasāda upadasitā hoti. 在這裡有一種人衡量、徹底了解之後,是在應相信的地方,表現相信者。

17.  

1    Atthekacco puggalo avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena,no ca kho vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena.在這裡有一種人適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚之處者,而不適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚之處者。

2    Atthekacco puggalo vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, no ca kho avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena. 在這裡有一種人適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚之處者,而不適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚之處者。

3    Atthekacco puggalo avaṇṇārahassa ca avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena; vaṇṇārahassa ca vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena. 在這裡有一種人既適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚之處者,也適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚之處者。

4    Atthekacco puggalo neva avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena. no ca vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena. 在這裡有一種人既不適時地說出不值得稱讚者的真實、正當的不稱讚之處者,又不適時地說出值得稱讚者的真實、正當的稱讚之處者。

18.  

1    Uṭṭhānaphalūpajīvī no puññaphalūpajīvī, 是勤奮果生活者而不是功德果生活者,

2    puññaphalūpajīvī no uṭṭhānaphalūpajīvī, 是功德果生活者而不是勤奮果生活者,

3    uṭṭhānaphalūpajīvī ca puññaphalūpajīvī ca, 既是勤奮果生活者,也是功德果生活者,

4    neva uṭṭhānaphalūpajīvī no puññaphalūpajīvī. 既不是勤奮果生活者,也不是功德果生活者。

19.   Tamo tamaparāyano, tamo jotiparāyano, joti tamaparāyano, joti jotiparāyano. 黑暗到黑暗者,黑暗到光明者,光明到黑暗者,光明到光明者。

20.   Oatoato, oatuṇṇato, uṇṇatoato, uṇṇatuṇṇato. 下而下者,下而上者,上而下者,上而上者。

21.   Cattāro rukkhūpamā puggalā. 四種譬喻樹的人。

22.   Rūpappamāṇo, rūpappasanno, ghosappamāṇo, ghosappasanno. 以色衡量者、以色生信者,以聲音衡量者、以聲音生信者,

23.   Lūkhappamāṇo, lūkhappasanno dhammappamāṇo, dhammappasanno. 以破爛衡量者、以破爛生信者,以法衡量者、以法生信者,

24.  

1    Atthekacco puggalo attahitāya paipanno hoti, no parahitāya; 在這裡有 一種人是為了自己的利益行道,而不是為了別人的利益

2    atthekacco puggalo parahitāya paipanno hoti, no attahitāya; 在這裡有 一種人是為了別人的利益行道,而不是為了自己的利益。

3    atthekacco puggalo attahitāya ceva paipanno hoti parahitāya ca; 在這裡有一種人既是為了自己的利益行道,也是為了別人的利益

4    atthekacco puggalo neva attahitāya paipanno hoti no parahitāya. 在這裡有一種人既不是為了自己的利益行道,也不是為了別人的利益

25.  

1    Atthekacco puggalo attantapo hoti attaparitāpanānuyo gamanuyutto; 在這裡有一種人是折磨自己,而從事於自我折磨的實踐;

2    atthekacco puggalo parantapo hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto; 在這裡有一種人是折磨他人,而從事於折磨他人的實踐;

3    atthekacco puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto; 在這裡有一種人既是折磨自己,而從事於自我折磨實踐;也是折磨他人,而從事於折磨他人的實踐;

4    atthekacco puggalo neva attantapo hoti na attaparitāpanānuyogamanuyutto, na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto. 在這裡有一種人既不折磨自己,而不從事於自我折磨的實踐 ;也不折磨他人,而不從事折磨他人的實踐。

        So anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto nibbuto sītībhūto sukhappaisaved ī brahmabhūtena attanā viharati. 他不折磨自己、不折磨別人,在現法中沒有欲求、寂滅、經驗樂者,藉由自己梵行的狀態而住。

26.   sarāgo, sadoso, samoho, samāno. 有貪者,有瞋者,有痴者,有慢者。

27.  

1    Atthekacco puggalo lābhī hoti ajjhatta cetosamathassa na lābhī adhipaññādhammavipassanāya. 在這裡有一種人是內心寂止的得利者,而不是增上慧法之觀的得利者。

2    Atthekacco puggalo lābhī hoti adhipaññādhammavipassanāya, na lābhī ajjhatta cetosamathassa. 在這裡有一種人是增上慧法之觀的得利者,而不是內心寂止的得利者。

3    Atthekacco puggalo lābhī ceva hoti ajjhatta cetosamathassa, lābhī ca adhipaññādhammavipassanāya.在這裡有一種人既是內心寂止的得利者,也是增上慧法之觀的得利者。

4    Atthekacco puggalo neva lābhī hoti ajjhatta cetosamathassa, na lābhī adhipaññādhammavipassanāya. 在這裡有一種人既不是內心寂止的得利者,也不是增上慧法之觀的得利者。

28. Anusotagāmī puggalo, paisotagāmī puggalo, hitatto puggalo, tiṇṇo pāragato thaletiṭṭhati brāhmao. 順流而行的人,逆流而行的人,自住的人,已度越彼岸而住在高地上的婆羅門。

29.   Appassuto sutena anupapanno, appassuto sutena upapanno, bahussuto sutena anupapanno, bahussuto sutena upapanno. 少聞而不具備已聽聞的人,少聞而具備已聽聞的人,多聞而不具備已聽聞的人,多聞而具備已聽聞的人。

30.   Samaamacalo, samaapadumo, samaapuṇḍarīko , samaesu samaasukhumālo. 不動沙門,蓮花沙門,白蓮沙門,在諸沙門中的柔軟沙門。

 

 

 

 

 

 

5. Pañca ka-uddeso五之誦

 

11. Pañca puggalā 五人

1.○1        Atthekacco puggalo ārabhati ca vippaisārī ca hoti, tañca cetovimutti paññāvimuttiyathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. 在這裡有一種人既是違犯,又成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡(心解脫、慧解脫)他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘被滅去。

2    Atthekacco puggalo ārabhati na vippaisārī ca hoti, tañca cetovimuttipaññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. 在這裡有一種人是違犯,而不成為追悔者,他不如實了知那種心解脫、慧解脫,在那裡(心解脫、慧解脫)他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘被滅去。

3    Atthekacco puggalo nārabhati vippaisārī ca hoti, tañca cetovimutti paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. 在這裡有一種人是不違犯,而成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘被滅去。

4    Atthekacco puggalo nārabhati na vippaisārī hoti, tañca cetovimutti paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. 在這裡有一種人既不違犯,又不成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘被滅去。

5    Atthekacco puggalo nārabhati na vippaisārī hoti, tañca cetovimutti paññāvimutti yathābhūta pajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. 在這裡有一種人既不違犯,也不成為追悔者,他如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘被滅去。

2.    Datvā avajānāti, savāsena avajānāti, ādheyyamukho hoti, lolo hoti, mando momūho hoti. 給了之後,他輕視;共住之後,他輕視; 他是輕信者,他是不確定者;他是遲鈍、蒙昧者。

3.     Pañca yodhājīvūpamā puggalā.五種譬喻職業軍人者。

4.     Pañca piṇḍapātikā. 五種常乞食者。

5.    Pañca khalupacchābhattikā. 五種過午不食者。

6.     Pañca ekāsanikā. 五種一坐食者。

7.     Pañca pasukūlikā. 五種糞掃衣者。

8.     Pañca tecīvarikā. 五種三衣者。

9.     Pañca āraññikā. 五種住林者。

10. Pañca rukkhamūlikā. 五種樹下住者。

11.   Pañca abbhokāsikā.五種曠野住者。

12. Pañca nesajjikā. 五種常坐者。

13.   Pañca yathāsanthatikā. 五種隨住者。

14.   Pañca sosānikā. 五種種間住者。

 

6. chakka-uddeso六之誦

12. Cha puggalā六人

1.    

1    Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati, tattha ca sabbaññuta pāpuṇāti balesu ca vasībhāva. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在這裡既得到一切智性,而且在諸力中得自在。

2    Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati, na ca tattha sabbaññuta pāpuṇāti na ca balesu vasībhāva. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既沒得到一切智性,而且沒在諸力中得自在。

3   Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccānianabhisambujjhati, diṭṭhe ceva dhamme dukkhassantakaro hoti sāvakapāramiñca pāpuṇāti. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦, 現法中既成為苦作盡者,而且得到聲聞波羅密。

4   Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, na ca sāvakapārami pāpuṇāti. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,在現法中成為苦作盡者,但是沒得到聲聞波羅密。

5 Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, anāgāmī hoti anāgantā itthatta. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並無在現法中就成為苦作盡者 ,是不還者-不回來這裡(輪迴)的狀態者。

       

6   Atthekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni anabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, āgāmī hoti āgantā itthatta. 在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並無在現法中就成為苦作盡者,是還者-回來這裡(輪迴)的狀態者。

       

 

7.sattaka-uddeso七之誦

 

 

13. Satta puggalā  13.七人

1. Satta udakūpamā puggalā.        1. 七種譬喻水 的人

1 Saki nimuggo nimuggova hoti,    1 一次沉下而為沉下者,

2 ummujjitvā nimujjati,         2 他浮出之後而沉下者,

3 ummujjitvā hito hoti,      3 他浮出之後而成為住立者,

4 ummujjitvā vipassati viloketi,         4 他浮出之後而觀察、省察,

5 ummujjitvā patarati,        5 他浮出之後前進

6 ummujjitvā paigādhappatto hoti,   6 他浮出之後而成為得立足處者,

7 ummujjitvā tiṇṇo hoti pāragato thale tiṭṭhati brāhmao.      7 他浮出之後, 成為已度越彼岸而住立在高地的婆羅門。

2.○1 Ubhatobhāgavimutto 2 雙分解脫者,

 ‚ paññāvimutto,    慧解脫者

ƒ kāyasakkhī,  ƒ 身證者,

„ diṭṭhippatto,        見至者,

… saddhāvimutto,         信解脫者,

† dhammānusārī,   隨法行者,

‡ saddhānusārī.       隨信行者。

 

8. Aṭṭhaka-uddeso八之誦

 

14. Aṭṭha puggalā        14. 八人

1. Cattāro maggasamagino, cattāro phalasamagino puggalā. 1. 四種具足道者,四種具足 果者。

 

 

9. Navaka-uddeso九之誦

15. Nava puggalā         15.九人

1. ○1 Sammāsambuddho,      1. ○1 正等正覺者,

2 paccekasambuddho,         2 獨正覺者,

3 ubhatobhāgavimutto,   3 雙分解脫者,

4 paññāvimutto, 4 慧解脫者,

5 kāyasakkhī, 5 身證者,

6 diṭṭhippatto,      6 見至者,

7 saddhāvimutto,         7 信解脫者,

8 dhammānusārī,     8 隨法行者,

9 saddhānusārī.   9 隨信行者。

 

10.Dasaka-uddeso十之誦

16. Dasa puggalā         16.十人

1. pañcanna idha niṭṭhā, pañcanna idha vihāya niṭṭhā.   1. 五種是在這裡終結者, 五種是在這裡之後為終結者。

 

~Puggalapaññattimātikā niṭṭhitā. <人施設論母>結束~

 

Niddeso細說

 

1. Ekakapuggalapaññatti 一人施設

 

1. Katamo ca puggalo samayavimutto1?

Idhekacco2 puggalo kālena kāla samayena samaya3. aṭṭha vimokkhe4

kāyena5 phusitvā6 viharati, paññāya7 cassa8 disvā 9.ekacce āsavā10 parikkhīṇā

honti– aya vuccati puggalo “samayavimutto”.

 

什麼人是時解脫者呢?

在這裡有一種人以適當時間,用(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的一些漏完全滅盡,這個人被稱為:「時解脫者」。

 

 2. Katamo ca puggalo asamayavimutto?

Idhekacco puggalo na heva kho kālena kāla samayena samaya aṭṭha

vimokkhe kāyena phusitvā viharati, paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti–

aya vuccati puggalo “asamayavimutto”. Sabbepi ariyapuggalā ariye vimokkhe asamayavimuttā.

 

什麼人是無時解脫者呢?

在這裡有一種人實在不是以適當時間,用(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的諸漏完全滅盡。這個人被稱為:「無時解脫者。 」。所有的聖人在聖解脫裡都是無時解脫者。

 

 

 

 

   

 1. samayavommtto = 時解脫者 指三種人 預流者、一來者、不還者2. idhekacco=Idha+ekacco = 在這裡有一種3. kālena kāla samayena samaya =適當時間        7. paññāya = 以智慧 vipassanāpaññāya sakhāragatamaggapaññāya catuccadhamme passitvā 以觀智看到行的種類,以道看到四聖法8. cassa=ca+assa=他的9. disvā=看到之後<dassati

4. aṭṭha vimokkhe = 八解脫 八指色界、無色界定,解脫則指從那些逆法中解脫出來。        10. ekacce āsavā=upaḍḍhupaḍḍhā paham amaggādivajjhā āsavā parikkhīṇā honti.

5. kāyena =身,在這裡指名身6. phusitvā = 證得<pusati       

 

3. Katamo ca puggalo kuppadhammo?

Idhekacco puggalo lābhī1 hoti rūpasahagatāna 2 vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna3. So ca kho na nikāmalābhī4 hoti na akicchalābhī 5 na akasiralābhī6;

na yatthicchaka7 yadicchaka8 yāvaticchaka9 samāpajjatipi 10 vuṭṭhātipi11.

hāna12 kho paneta vijjati,13 ya tassa puggalassa pamādamāgamma14

tā samāpattiyokuppeyyu15 aya vuccati puggalo “kuppadhammo16”.

 

什麼人是動法者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是不隨欲得、不容易得、不順利,又不能在想要的地方、想要的方法及想要的時間(隨意)入定和出定。這種情況是存在的-對於那個人來說,因為放逸的原因,那些定會搖動。這個人被稱為:「動法者」。

 

4. Katamo ca puggalo akuppadhammo17?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna. So ca kho nikāmalābhī hoti akicchalābhī akasiralābhī; yatthicchaka yadicchaka yāvaticchaka samāpajjatipi vuṭṭhātipi. Aṭṭhānameta anavakāso

ya tassa puggalassa pamādamāgamma tā samāpattiyo kuppeyyu aya

vuccati puggalo “akuppadhammo”. Sabbepi ariyapuggalā ariye vimokkhe

akuppadhammā.

 

什麼人是不動法者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是隨欲得、容易得、順利得,又能在喜歡的地方、喜歡的方法及喜歡的時間(隨意)入定和出定。這種情況不會有機會-對於那個人來說,因為放逸的原因,那些定會搖動。這個人被稱為:「不動法者」。所有的聖人在聖解脫中都是不動法者。

 

 

 

 

生字

 

1 . lābhi=得利者<lābhin2. rūpasahagatāna=諸色俱行= rūpa+saha+gata3. samāpattīna=定<samāpatti4. nikāmalābhī.=nikāma+lābhī = 隨欲得 5. akicchalābhīakiccha+lābhin=容易得 6. akasiralābhīakasira+lābhin=順利得 7. yatthicchaka yattha+icchaka=想要的地方8. yadicchakayada+icchaka=想要的方法9. yāvaticchakayāvata+icchaka=想要的時間    10. samāpajjati+pi=(入)定11. vuṭṭhāti+pi=出定12. hāna=情況<hāna13. vijjati=存在14. pamādamāgamma=放逸 pamāda paicca<放逸的原因15. kuppeyyu=動搖<kuppeti16. kuppadhammo=動法者 指普通人,他有到達八定,也指預流者和一來者,17. akuppadhammo=不動法者 指不來者以及漏滅者,他的成就不因為無意義的談話或者其他不適合等種種錯誤而把破或毀壞。

 

5. Katamo ca puggalo parihānadhammo1?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna. So ca kho na nikāmalābhī hoti na akicchalābhī na akasiralābhī; na

yatthicchaka yadicchaka yāvaticchaka samāpajjatipi vuṭṭhātipi. hāna kho

paneta vijjati, ya so puggalo pamādamāgamma tāhi samāpattīhi parihāyeyya–

aya vuccati puggalo “parihānadhammo”.

 

什麼人是退法者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是不隨欲得、不容易得、不順利得,又不能在想要的地方、想要的方法及想要的時間(隨意)入定和出定。這種情況是存在的:那個人因為放逸的原因,他會從那些定退離。這個人被稱為:「退法者」。

 

6. Katamo ca puggalo aparihānadhammo2?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna. So ca kho nikāmalābhī hoti akicchalābhī akasiralābhī; yatthicchaka

yadicchaka yāvaticchaka samāpajjatipi vuṭṭhātipi. Aṭṭhānameta anavakāso

ya so puggalo pamādamāgamma tāhi samāpattīhi parihāyeyya– aya vuccati

puggalo “aparihānadhammo”Sabbepi ariyapuggalā ariye vimokkheaparihānadhammā.

 

 

什麼人是不退法者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是隨欲得、容易得、順利得,又能在想要的地方、想要的方法及想要的時間(隨意)入定和出定。這種情況不會有機會-那個人因為放逸的原因,會從那些定退離。這個人被稱為:「不退法者」。所有的聖人在聖解脫中都是不退法者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字1. parihānadhammo=退法者<parihāna+dhammo      2. aparihānadhammo=不退法者

 

7. Katamo ca puggalo cetanābhabbo1?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna.So ca kho na nikāmalābhī hoti na akicchalābhī na akasiralābhī; na

yatthicchaka yadicchaka yāvaticchaka samāpajjatipi vuṭṭhātipi. Sace

anusañceteti, na parihāyati tāhi samāpattīhi. Sace na anusañceteti, parihāyati tāhi

samāpattīhi– aya vuccati puggalo “cetanābhabbo”.

 

什麼人是思不能者呢?

 在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是不隨欲得、不容易得、不順利得,又不能在想要的地方、想要的方法及想要的時間(隨意)入定和出定。假如他隨思,不會從那些定退離,假如他不隨思,會從那些定退離,這個人被稱為:「思不能者」。

 

8. Katamo ca puggalo anurakkhaṇābhabbo2?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna. So ca kho na nikāmalābhī hoti na akicchalābhī na akasiralābhī;

na yatthicchaka adicchaka yāvaticchaka samāpajjatipi vuṭṭhātipi. Sace

anurakkhati, na parihāyati tāhi samāpattīhi. Sace na anurakkhati, parihāyati tāhi

samāpattīhi– aya vuccati puggalo “anurakkhaṇābhabbo”.

 

什麼人是護不能者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,他既是不隨欲得、不容易得、不順利得,又不能在想要的地方、想要的方法及想要的時間(隨意)入定和出定。假如他隨護,不會從那些定退離,假如他不隨護,會從那些定退離,這個人被稱為:「護不能者」。

 

 

 

1. cetanābhabbo=思不能者< cetanā+abhabba    2. anurakkhaṇābhabbo=護不能者 anurakkhaṇā+abhabba 保護/守護 不可能/不洽當

 

 

 

 

 

 

9. Katamo ca puggalo puthujjano1?

Yassa puggalassa tīṇi sayojanāni2 appahīnāni3; na ca tesa dhammāna

pahānāya paipanno– aya vuccati puggalo “puthujjano”.

 

什麼人是凡夫呢?

哪個人的三結既沒被捨斷,又沒有為了捨斷那些法而修行。這個人被稱為:「凡夫」。

 

10. Katamo ca puggalo gotrabhū4?

Yesa dhammāna samanantarā 5 ariyadhammassa avakkanti6 hoti tehi

dhammehi samannāgato– aya vuccati puggalo “gotrabhū

 

什麼人是種性者呢?

因為那些法的無間(修習)而出現聖法,因為具足那些法 ,這個人被稱為:「 種性者」。

 

11. Katamo ca puggalo bhayūparato7?

Satta sekkhā8 bhayūparatā, ye ca puthujjanā9 sīlavanto10. Arahā abhayūparato.

 

什麼人是怖畏止息者呢?

七個有學和那些具有持戒的凡夫是怖畏止息者。阿羅漢是不怖畏止息者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3. puthujjano=凡夫4. tīṇi sayojanāni=三結diṭṭhi+sayojna+sīlabbataparāmāsasayojana+vicikicchāsayojanāni <見結、戒禁取結、疑結>5. appahīnāni=沒有被捨斷6. gotrabhū=種性7. samanantarā=無間斷(abl.8. avakkanti=出現/顯現(f.nom.9. bhayūparato=怖畏止息者(因害怕而止息)<bhaya+ūparato四種害怕:duggatibhaya kilesabhaya vaṭṭ bhaya upavādabhaya        10. sekkhā=有學11. puthujjanā=凡夫12. sīlavanto=具有持戒者<sīla-vant*七有學和凡夫怖畏之後終止了惡,不做惡。凡夫怖畏(四)惡趣、輪迴、煩惱、叱責,有學因還未斷絕怖畏,所以害怕後有,。漏盡者在這四個害怕裡,一個也不害怕,他已經斷絕了所有的害怕,因此被稱為不怖畏止息者。

 

12. Katamo ca puggalo abhabbāgamano1?

Ye te puggalā kammāvaraena2 samannāgatā3, kilesāvaraena4 samannāgatā,

vipākāvaraena5 samannāgatā, assaddhā6 acchandikā7 duppaññā8 eḷā9,

abhabbā10 niyāma11 okkamitu12 kusalesu dhammesu sammatta13

ime vuccanti puggalā “abhabbāgamanā”.

 

什麼人是不能行者呢?

那些人具足業障、具足煩惱障、具足果報障、不信、無希望、劣慧、魯鈍,在諸善法中不能進入正性決定。這些人被稱為:「不能行者」。

 

13. Katamo ca puggalo bhabbāgamano?

Ye te puggalā na kammāvaraena samannāgatā, na kilesāvaraena

samannāgatā, na vipākāvaraena samannāgatā, saddhā chandikā paññavanto

aneḷā, bhabbā niyāma okkamitu kusalesu dhammesu sammatta–ime vuccanti

puggalā “bhabbāgamanā”.

 

什麼人是能行者呢?

哪些人不具足業障、不具足煩惱障、不具足果報障、有信、希望、具慧、不魯鈍,在諸善法中能進入正性決定,這些人被稱為:「能行者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. abhabbāgamano=abhabba+gamano 不能行者2. kammāvaraena=業障 *以五種無閒業<kamma+āvaraa pañcavudhena ānantariyakammena3. samannāgatā=具足 4. kilesāvaraena=煩惱障 kilesa+āvaraa niystsmicchādiṭṭhiyā *以邪見確定5. vipākāvaraena=果報障/異熟障 ahetukaduhetukapaisandhiyā*以無因惡因結生     6. assaddhā=不信 *在佛法僧裡沒有信7. acchandikā=無希望8. duppaññā=劣慧 bhagapaññārahitā *有分沒有慧9. eḷā=魯鈍10. abhabbā=不洽當11. niyāma=決定 *道決定、正性決定 magganiyāma sammaniyāma12. okkamitu=進入<okkamati13. sammatta=正性

 

 

 

14. Katamo ca puggalo niyato1 ?

Pañca puggalā ānantarikā2, ye ca micchādiṭṭhikā 3 niyatā, aṭṭha ca ariyapuggalā

niyatā. Avasesā4 puggalā aniyatā.

 

什麼人是確定者呢?

五種人(具足)無間(業) 和那些持有邪見的人是確定者,八種聖人是確定者。剩下的人是不確定者。

 

15. Katamo ca puggalo paipannako5?

cattāro maggasamagino6 puggalā paipannakā, cattāro phalasamagino7 puggalā

phale hitā8.

 

什麼人是向道者呢?

具足道的四種人是向道者,具足果的四種人是住果者(住立在果上)。

 

16. Katamo ca puggalo samasīsī9?

Yassa puggalassa apubba10 acarima11. āsavapariyādānañca12 hoti

jīvitapariyādānañca132 aya vuccati puggalo “samasīsī1.

 

什麼人是同首者呢?

哪個人的漏滅盡和命滅盡是不前不後(同時)。這個人被稱為:「同首者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

 

1. niyato = 確定2. ānantarikā = 無間3. micchādiṭṭhikā = 邪見者4. avasesā = 剩餘5. paipannako = 向道者6. maggasamagino = 具足道7 phalasamagino = 具足果 8. hitā = 住立9. samasīsī = 同首者10. apubba = 不前11. acarima = 不後12. āsava+pariyādāna = 漏滅盡13. jīvita+pariyādāna = 命漏盡

 

 

17. Katamo ca puggalo hitakappī 1

Ayañca puggalo sotāpattiphalasacchikiriyāya2 paipanno assa, kappassa3 ca

uḍḍayhanavelā4 assa neva tāva5 kappo uḍḍayheyya yāvā 3ya puggalo na

sotāpattiphala sacchikaroti. Aya vuccati puggalo hitakappī”. Sabbepi maggasamagino puggalā hitakappino.

 

什麼人是住劫者呢?

這個人為了作證預流果而修行,而且應是劫的被燃燒時間,在這個人未作證預流果之前,劫不會燃燒。這個人被稱為:「住劫者」。所有具足道的人都是住劫者。

 

18. Katamo ca puggalo ariyo?

 Aṭṭha ariyapuggalā ariyā. Avasesā puggalā anariyā.

 

什麼人是聖者呢?

八個聖人是聖者,其餘的人是非聖者。

 

19. Katamo ca puggalo sekkho6?

Cattāro maggasamagino7 tayo phalasamagino8 puggalā “sekkhā”. Arahā asekkho. Avasesā puggalā nevasekkhanāsekkhā.

 

什麼人是有學呢?

具足道的四種人和具足果的三種人是有學。阿羅漢是無學,其餘的人既不是有學也不是無學。

 

20. Katamo ca puggalo tevijjo9?

 Tīhi vijjāhi samannāgato puggalo “tevijjo”.

 

什麼人是三明者呢?

具足三明的人是:「三明者」。

 

 

 

 

 

 

生字

1. hitakappī = 住劫者<hita+kappin2. sotāpatti+phala+sacchikiriyāya 預流 為了作證3. kappassa = 4. uḍḍayhanavelā assa = 被燃燒時uḍḍayhana+velā assa = jhānakālo bhaveyya5. tāva yāvā = ....為止        6. sekkho = 有學7. maggasamagino = 道具足<magga+samagin 8. phalasamagino = 果具足9. tevijjo = 三明者< te+vijja

21. Katamo ca puggalo chaabhiñño1?

 Chahi abhiññāhi samannāgato puggalo “chaabhiñño”.

 

什麼人是六通者呢?

具足六個神通的人是:「六通者」。

 

22. Katamo ca puggalo sammāsambuddho2?

Idhekacco puggalo pubbe3 ananussutesu 4 dhammesu sāma5 saccāni6

abhisambujjhati7; tattha ca sabbaññuta8 pāpuṇāti9, balesu 10 ca vasībhāva11

aya vuccati puggalo “sammāsambuddho”.

 

什麼人是正等正覺者呢?

在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既得到一切智性,而且在諸力中得自在,這個人被稱為:「正等正覺者」。

 

23. Katamo ca puggalo paccekasambuddho12?

Idhekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

abhisambujjhati; na ca tattha sabbaññuta pāpuṇāti, na ca balesu vasībhāva

aya vuccati puggalo “paccekasambuddho”.

 

什麼人是獨正覺者呢?

在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中, 自己徹底了解諸諦,在那裡既沒有得到一切智性,而且沒在諸力中得自在,這個人被稱為:「獨正覺者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. chaabhiñño = 六通者<cha+abhiñña2. sammāsambuddho = 正等正覺3. pubbe = 在以前4. ananussutesu = 在還未聽聞5. sāma =自己6. saccāni = 諸諦  7. abhisambujjhati = 徹底了解8. sabbaññuta = 一切智9.pāpuṇāti = 得到10.balesu = 在力上<指佛陀的十力>11. vasībhāva = 得自在<vasī+bhāva12. paccekasambuddho = 獨正覺者 pacceka+sambuddho

 

24. Katamo ca puggalo ubhatobhāgavimutto1?

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati; paññāya cassa disvā

āsavā parikkhīṇā honti– aya vuccati puggalo “ubhatobhāgavimutto4”.

 

什麼人是雙分解脫者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的諸漏完全被滅盡。這個人被稱為:「雙分解脫者」。

 

25. Katamo ca puggalo paññāvimutto2

Idhekacco puggalo na heva kho aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati; paññāya

cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti. Aya vuccati puggalo “paññāvimutto”.

 

什麼人是慧解脫者呢?

在這裡有一種人,實在不是以(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的諸漏完全被滅盡。這個人被稱為:「慧解脫者」。

 

26. Katamo ca puggalo kāyasakkhī3

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati paññāya cassa disvā

ekacce āsavā4 parikkhīṇā honti. Aya vuccati puggalo “kāyasakkhī”.

 

什麼人是身證者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被稱為:「身證者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. ubhatobhāgavimutto = 雙分解脫者13. paññāvimutto=慧解脫 sukkhavipassaka:乾觀者、熟觀者;英譯為dry-visioner,譬喻為以萌芽或插支即可成長的植物,或水分足夠的植物不必澆很多水,或譬喻為乾洗衣服;此人不需修習八定,因為前世所修習定的波羅蜜已足夠,此生只需要在稍加修習色界四禪定,即可以其智慧見到四諦而到達諸漏滅盡。        14. kāyasakkhī=身證者15. ekacce āsavā=一些漏 heṭṭhima-magga-t-taya-vajjhā=最下道三種過失是指身見、戒禁取、疑。

 

 27. Katamo ca puggalo diṭṭhippatto1?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan2”ti yathābhūta 3 pajānāti4, “aya dukkha-

samudayo5”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho6”ti yathābhūta

pajānāti, “aya dukkhanirodhagāminī paipadā7”ti yathābhūta pajānāti.

Tathāgatappaveditā8 cassa9 dhammā10 paññāya11 vodiṭṭhā12 honti vocaritā13.

Paññāya cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇā14 honti– aya vuccati puggalo

“diṭṭhippatto5”.

 

什麼人是見至者呢?

在這裡有一種人,如實地了知 :「這是苦」, 如實地了知:「這是苦集」, 如實地了知「這是苦滅」,如實地了知:「這是導向滅苦之道 」, 以他的智慧徹見和實踐了如來所的法。以智慧看到之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被稱為:「見至者」。

 

28. katamo ca puggalo saddhāvimutto15?

 idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkha-

samudayo”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti,

“aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.

tathāgatappaveditā cassa dhammā paññāya vodiṭṭhā honti vocaritā. paññāya

cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇā honti, no ca kho yathā diṭṭhippattassa– aya

vuccati puggalo “saddhāvimutto”.

 

什麼人是信解脫者呢?

在這裡有一種人,如實地了知:「這是苦」, 如實地了知:「 這是苦集」, 如實地了知:「這是苦滅」 ,如實地了知:「 這是導向滅苦之道」, 以他的智慧徹見和實踐了如來所教的法。以智慧看到之後,他的一些漏完全被滅盡,但是不同於見至者。這個人被稱為:「信解脫者」。

 

 

 

 

 

 

 生字

1. diṭṭhippatto = 見至者<diṭṭhi+patta2. ida dukkhan = 這是苦3. yathābhūta = 如實地4. pajānāti = 了知5. aya dukkhasamudayo = 這是苦的集<aya dukkha+samudaya *五取蘊6. aya dukkhanirodho =這是苦的滅7. aya dukkha+nirodha+gāminī paipadā. 這是 導向 道路*八支聖道    8. tathāgata+paveditā = 如來所教的9. cassaca+assa = 他的10. dhammā = *指四聖諦11. paññāya = 以智慧12. vodiṭṭhā = 徹見了<vi+ava+dis pp. of13. vocaritā =實踐<vi+ocarati pp.of14. parikkhīṇā = 完全被滅盡 pp.15. saddhā+vimutto = 信解脫者

 29. katamo ca puggalo dhammānusārī1 ?

yassa puggalassa sotāpattiphalasacchikiriyāya2 paipannassa3 paññindriya4

adhimatta5 hoti, paññāvāhi6 paññāpubbagama7 ariyamaggabhāveti8

aya vuccati puggalo “dhammānusārī”. sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno

puggalo dhammānusārī phale hito diṭṭhippatto.

 

什麼人是隨法行者呢?

哪個人為了作證預流果而修行者的慧根是非常強。他修習帶領慧、以慧為前行的聖道-這個人被稱為:「隨法行者」。為了作證預流果而修行的人是隨法行者,住果者是見至者。

 

30. katamo ca puggalo saddhānusārī9?

yassa puggalassa sotāpattiphalasacchikiriyāya paipannassa saddhindriya

adhimatta hoti, saddhāvāhi saddhāpubbagama ariyamagga bhāveti–

aya vuccati puggalo “saddhānusārī”. sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno

puggalo saddhānusārī phale hito saddhāvimutto.

 

什麼人是隨信行者呢?

哪個人為了作證預流果而修行者的信根是非常強。他修習帶領信、以信為前行的聖道-這個人被稱為:「隨信行者」。為了作證預流果而修行的人是隨信行者,住果者是信解脫者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

16. dhammānusārī = 隨法行者17. sotāpatti+phala+sacchikiriyāya 為了作證預流果18. paipannassa = 修行的19. paññindriya = 慧根20. adhimatta = 增上(adv./非常強        21. paññāvāhi = 帶領慧<paññā+vāhi22. paññā+pubbagama = 以慧為前行<paññā+pubba++gama23. bhāveti = 修習24. saddhānusārī = 隨信行者

 

 

 

31. katamo ca puggalo sattakkhattuparamo1?

Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna2 parikkhayā3 sotāpanno4 hoti

avinipātadhammo 5 niyato6 sambodhiparāyano7 . So sattakkhattu8 deve9

camānuse10 ca sandhāvitvā11 sasaritvā 12 dukkhassanta13 karoti– aya vuccati

puggalo “sattakkhattuparamo”.

 

什麼人是極七次者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡三結而成為預流者,不墮惡趣、決定、趨向究竟正覺。

他在天和人間輪迴流轉七次之後,作苦的盡-這個人被稱為:「極七次者」。

 

32. Katamo ca puggalo kolakolo14?

Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna parikkhayā sotāpanno hoti

avinipātadhammo niyato sambodhiparāyano. So dve vā tīṇi vā kulāni15 andhāvitvā

sasaritvā dukkhassanta karoti – aya vuccati puggalo “kolakolo”

 

什麼人是家家者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡三結而成為預流者,不墮惡趣、決定、趨向究竟正覺。他輪迴流轉二或三家之後,作苦的盡。這個人被稱為:「家家者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sattakkhattu+paramo = 極七次者2. tiṇṇa sayojanāna = 三結*身見、戒禁取、疑3. parikkhayā =abl.)由於滅盡4. sotāpanno = 預流者.5. avinipāta+dhammo = 不墮惡趣 6. niyato = 決定/確定7. sambodhi+parāyano = 趨向究竟正覺8. sattakkhattu = 七次        9. deve = 在天10. mānuse = 在人11. sandhāvitvā = 輪迴之後/往返12. sasaritvā = 轉生/輪迴之後13. dukkhassanta = 苦的盡14. kolakolo = 家家者15. kulāni = 家<指天界和人間>

 

 

33. Katamo ca puggalo ekabījī1 ?

 Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna parikkhayā sotāpanno hoti

avinipātadhammo niyato sambodhiparāyano. So ekayeva2 mānusaka3

bhava4 nibbattetvā5 dukkhassanta karoti – aya vuccati puggalo “ekabījī”.

 

什麼人是一種者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡三結而成為預流者,不墮惡趣、決定;趨向究竟正覺。他只一次轉生人類之後,作苦的盡-這個人被稱為:「一種者」。

 

 34. Katamo ca puggalo sakadāgāmī6?

 Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna parikkhayā rāgadosamohāna7 tanuttā8

sakadāgāmī hoti sakideva9 ima loka āgantvā10 6 dukkhassanta karoti– aya

vuccati puggalo “sakadāgāmī”.

 

什麼人是一來者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡三結、薄貪瞋痴性而成為一來者。只要來這個世間一次後,作苦的盡-這個人被稱為:「一來者」。

 

 35. Katamo ca puggalo anāgāmī11?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna12 sayojanāna13 parikkhayā

opapātiko14 hoti, tattha parinibbāyī15 anāvattidhammo16 tasmā lokā17– aya vuccati

puggalo “anāgāmī”.

 

什麼人是不還者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來,這個人被稱為:「不還者」。

 

 

 

 

 

1. ekabījī = 一種者2. ekayeva = 只一次<eka+yeva3. mānusaka = 人類4. bhava = /存在5. nibbattetvā = 轉生.6. sakadāgāmī = 一來者7. rāga+dosa+mohāna = 8. tanuttā =薄性9. sakideva = 只一次<sakid+eva        10. ima loka āgantvā =來了這個世間之後11. anāgāmī = 不還者12. orambhāgiyāna = 下分的13. sayojanāna = 結的14. opapātiko = 化生15. parinibbāyī = 完全寂滅了/般涅槃了16. anāvattidhammo = 不回來17. tasmā lokā = 從那個世界

36. Katamo ca puggalo antarāparinibbāyī1?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna sayojanāna parikkhayā

opapātiko hoti, tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. So upapanna2

vā samanantarā3 appatta4 vā vemajjha5 āyuppamāṇa6 ariyamagga

sañjaneti7 upariṭṭhimāna8 sayojanāna pahānāya9 aya vuccati puggalo

“antarāparinibbāyī”.

 

什麼人是中圓寂者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來,他被生之後或者還未到達壽量的中間,為了最上結的捨斷,而使得生起聖道。這人被稱為:「 中圓寂者」。

 

37. Katamo ca puggalo upahaccaparinibbāyī10?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna sayojanāna parikkhayā

opapātiko hoti, tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. So atikkamitvā11

vemajjha āyuppamāṇa upahacca12 vā kālakiriya13 ariyamagga sañjanetiupariṭṭhimāna sayojanāna pahānāya– aya vuccati puggalo

“upahaccaparinibbāyī”.

 

什麼人是生圓寂者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來,他超過壽量的中間之後,或者接近死時,為了最上結的捨斷,而使得生起聖道。這個人被稱為:「生圓寂者」。

 

 

 

 

 

 

 

1. antarāparinibbāyī = 中圓寂者/中般涅槃2. upapanna = 被生3. samanantarā = 等無間(abl. / 之後4. appatta = 還沒得到5. vemajjha = 中間6. āyuppamāṇa = 壽量7. sañjaneti = 使得產生8. upariṭṭhimāna = 最上pañca uddhambhāgiyasayojanāna<指五上分結:色貪、無色貪、慢、掉舉、無明    9. pahānāya = 為了捨斷10. upahaccaparinibbāyī = 生圓寂者 P.T.S.譯為:coming to extinction after reducing the time of rebirths11. atikkamitvā = 超越12. upahacca = 接近13. kālakiriya = 死時

 

38. Katamo ca puggalo asakhāraparinibbāyī1?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna sayojanāna parikkhayā

opapātiko hoti, tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. So asakhārena

ariyamagga sañjaneti upariṭṭhimāna sayojanāna pahānāya– aya vuccati

puggalo “asakhāraparinibbāyī”.

 

什麼人是無行圓寂者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來,他為了最上結的捨斷,以無形使得生起聖道-這個人被稱為:「無行圓寂者」。

 

 39. Katamo ca puggalo sasakhāraparinibbāyī2?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna sayojanāna parikkhayā

opapātiko hoti, tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. So sasakhārena

ariyamagga sañjanetiupariṭṭhimāna sayojanāna pahānāya– aya vuccati

puggalo “sasakhāraparinibbāyī”.

 

什麼人是有行圓寂者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來,他為了最上結的捨斷 ,以有行使得生起聖道。這個人被稱為:「有行圓寂者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1 . asakhāraparinibbāyī = 無行圓寂者       2. sasakhāraparinibbāyī = 有行圓寂者

40. Katamo ca puggalo uddhasoto1 akaniṭṭhagāmī2.?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna3 sayojanāna parikkhayā

opapātiko4 hoti, tatthaparinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. So avihā5 cuto6

atappa7 gacchati, atappā cuto sudassa8 gacchati, sudassā cuto sudassi9

gacchati, sudassiyā10 cuto akaniṭṭha11 gacchati; akaniṭṭhe12 ariyamagga

sañjanetiupariṭṭhimāna13 sayojanāna pahānāya14 aya vuccati puggalo

 “uddhasoto akaniṭṭhagāmī”.

 

什麼人是上流至色竟天者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五上分結而成為化生者,在那個地方完全寂滅 ,不會從那個世界回來,他從無煩天死後去到無熱天,從無熱天死後去到善現天,從善現天死後去到善見天,從善見天死後去到色究竟天,在色竟天為了最上結的捨斷而使得生起聖道。這個人被稱為:「上流至色究竟天者」。

 

41. Katamo ca puggalo sotāpanno15 sotāpattiphalasacchikiriyāya16 paipanno?

Tiṇṇa sayojanāna pahānāya paipanno puggalo sotāpattiphalasacchikiriyāya

paipanno. Yassa puggalassa tīṇi sayojanāni pahīnāni16– aya vuccati puggalo

“sotāpanno”.

 

什麼人是預流者和為了作證預流果而修行呢?

為了捨斷三結而修行的人是為了作證預流果而修行者, 哪個人的三結已被滅盡了。這個人被稱為:「預流者」。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. uddhasoto=上流<uddha+soto2. akaniṭṭhagāmī = 走至色究竟天者3. orambhāgiyāna = 下分的4. opapātiko = 化生5. avihā = 從無煩天(abl.6. cuto = 7. atappa = 無熱8. sudassa = 善現天   9. sudassi = 善見天10. sudassiyā = 從善見天11. akaniṭṭha = 色究竟天12. akaniṭṭhe = 在究竟天13. upariṭṭhimāna = 最上14. pahānāya = 為了捨斷15. sotāpanno = 預流者16. sotāpatti+phala+sacchikiriyāya 預流 為了作證17. pahīnāni = 被捨斷

 

42. Kāmarāgabyāpādāna1 tanubhāvāya2 paipanno puggalo sakadāgāmiphala-

acchikiriyāya paipanno Yassa puggalassa kāmarāgabyāpādā tanubhūtā3– aya

vuccati puggalo “sakadāgāmī”.

 

為了淡薄欲貪、瞋恨而修行的人是為了作證一來果而修行者,哪個人的欲貪、瞋恨是淡薄性。這個人被稱為:「一來者」。

 

43. Kāmarāgabyāpādāna anavasesappahānāya 4 paipanno puggalo anāgāmi-

phalasacchikiriyāya paipanno. Yassa puggalassa kāmarāgabyāpādā anavasesā

pahīnā– aya vuccati puggalo “anāgāmī”.

 

為了完全的捨斷欲貪、瞋恨而修行的人是為了作證一來果而修行者,哪個人的欲貪、瞋恨是完全的被捨斷-這個人被稱為:「一來者」。

 

44. Rūparāga5- arūparāgamāna6- uddhacca7- avijjāya8 anavasesappahānāya

paipanno puggalo arahattaphalasacchikiriyāya paipanno. Yassa puggalassa

rūparāgo arūparāgo māno uddhacca avijjā anavasesā pahīnā aya vuccati

puggalo “arahā”.

 

為了完全的捨斷色貪、無色貪、慢、掉舉、無明而修行的人是為了作證阿羅漢果而修行者。哪個人的色貪、無色貪、慢、掉舉、無明是完全的被捨斷-這個人被稱為:「阿羅漢」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. Kāma+rāga+byāpādāna = 嗔瞋恨嗔嗔嗔2. tanubhāvāya = 為了淡薄< tanu+bhāva3. tanubhūtā = 淡薄性<tanu+bhūta4. anavasesa+p+pahānāya= 沒有剩餘(完全) 為了捨斷      5. rūparāga =色貪6. arūparāga+māna 無色貪 7. uddhacca = 掉舉8. avijjāya = 無明

 

 

2. Dukapuggalapaññatti 二人施設

 

45. Katamo ca puggalo kodhano1? Tattha katamo kodho?

Yo kodho1 kujjhanā 2 kujjhitatta3 doso4 dussanā5 dussitatta6 byāpatti7 byāpajjanā8 byāpajjitatta9 virodho10 paivirodho11 caṇḍikka12 asuropo13 anattamanatā14 cittassa15 – aya vuccati kodho. Yassa puggalassa aya kodhoppahīno16– aya vuccati puggalo “kodhano”.

 

什麼人是忿怒者呢?在其中什麼是忿怒呢?

哪個忿怒、激怒、激怒性、瞋、污穢、污穢性、瞋害、惱害、 惱害性、敵對、敵意、凶暴、魯莽、心的不可意性-這個被稱為忿怒-哪個人的這個忿怒未被捨斷,這個人被稱為:「忿怒者」。

 

生字

1. kodhano = 忿怒 1. kodho = 2. kujjhanā = 激怒 3. kujjhitatta = 激怒性(kujjhati pp. of)<kujjhita+tta 中性抽象化名詞 4. doso = 5. dussanā = 污穢 6. dussitatta = 污穢性7. byāpatti = 瞋害     8. byāpajjanā = 惱害 9. byāpajjitatta = 惱害性(中性抽象化名詞)10. virodho = 敵對11. paivirodho = 敵意 12. caṇḍikka = 凶暴13. asuropo = 魯莽 14. anattamanatā = 不可意性15. cittassa = 心的16. appahīno = 未被捨斷.

46. Katamo ca puggalo upanāhī1 ?Tattha katamo upanāho2?

Pubbakāla3 kodho4 aparakāla5 upanāho6. Yo evarūpo7 upanāho upanayhanā 8

upanayhitatta9 aṭṭhapanā10 hapanā11 saṇṭhapanā12anusasandanā13 anuppabandhanā14dahīkamma15 kodhassa– aya vuccati upanāho . Yassa puggalassa aya upanāho

appahīno– aya vuccati puggalo “upanāhī”.

 

 

 

什麼人是瞋恨者呢?在其中什麼是瞋恨呢?

忿怒在前,瞋恨在後。哪個就像這個樣子的瞋恨、時常瞋恨、時常瞋恨性、固定、放置、確立、結合在一起、糾纏不清、忿怒的堅固行為-這個被稱為:「瞋恨」。哪個人的這個瞋恨未被捨斷-這個人被稱為:「瞋恨者」。

 

47. Katamo ca puggalo makkhī16? Tattha katamo makkho17?

Yo makkho makkhāyanā18 makkhāyitatta19 niṭṭhuriya 20niṭṭhuriyakamma21

aya vuccati makkho. Yassa puggalassa aya makkho appahīno–aya vuccati

puggalo “makkhī”.

 

什麼人是覆蓋者呢?在其中什麼是覆蓋呢?

哪個覆蓋、時常覆蓋、時常覆蓋性、冷酷(無意義)、 做冷酷的事(做無意義的事)-這個被稱為覆蓋。哪一個人的這個覆蓋未被捨斷-這個人被稱為:「覆蓋者」。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. upanāhī = 恨者<upanāhin2. upanāho = 3. pubbakāla = 前時4. kodho = 忿怒5. aparakāla = 後面6. upanāho = 瞋恨7. evarūpo = 就像這個樣子8. upanayhanā = upanaya+ana 時常瞋恨9. upanayhitatta = 時常瞋恨性10. aṭṭhapanā = 固定11. hapanā = 放置    12. saṇṭhapanā = 確立13. anusasandanā = 結合在一起 anu+sasandanā14. anuppabandhanā= 糾纏不清/綁在一起15. dahīkamma = 根深蒂固/堅固的行為 dahī+kamma16. makkhī = 覆蓋者<makkhin17. makkho = 覆蓋 18. makkhāyanā = 時常覆蓋19. makkhāyitatta =時常覆蓋性20. niṭṭhuriya = 冷酷21. niṭṭhuriyakamma = 冷酷的行為

48. Katamo ca puggalo paḷāsī1 ? Tattha katamo paḷāso2?

Yo paḷāso paḷāsāyanā3 paḷāsāyitatta4 paḷāsāhāro5 vivādaṭṭhāna6 yugaggāho7

appainissaggo8– aya vuccati paḷāso. Yassa puggalassa aya paḷāsoappahīno–

aya vuccati puggalo “paḷāsī”.

 

什麼人是欺瞞者呢?在其中什麼是欺瞞呢?

哪個欺瞞、時常欺瞞、時常欺瞞 性、食草者、爭論處、打仗、不放棄-這個被稱為欺瞞。哪個人的這個欺瞞未被捨斷-這個人被稱為:「欺瞞者」。

 

49. Katamo ca puggalo issukī9? Tattha katamā issā10?

Yā paralābhasakkāragarukāramānanavandana-pūjanāsu11 issā issāyanā12 issāyitatta13

usūyā14 usūyanā15 usūyitatta16– aya vuccati issā. Yassa puggalassa aya issā

appahīnā– aya vuccati puggalo “issukī”.

 

什麼人是忌妒者呢?在其中什麼是忌妒呢?

在別人得到、恭敬、尊重、敬 意、禮拜、供養上 ,有任何忌妒、 時常忌妒、時常忌妒性、嚴重忌妒、時常嚴重忌妒、時常嚴重忌妒性-這個被稱為:忌妒。 哪個 人的這個忌妒未被捨 -這個人被稱為:「忌妒 者」。

 

 

 

 

 

.

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. paḷāsī = 欺瞞者<paḷāsin2. paḷāso = 欺瞞<paḷāsa3. paḷāsāyanā = 時常欺瞞 4. paḷāsāyitatta = 時常欺瞞性5. paḷāsāhāro = 食草者(吃草的動物) paḷāsa+ āhāra6. vivādaṭṭhāna = 爭論處 vivāda+hāna7. yugaggāho = yuga+ggāha = 成為打仗8. appainissaggo = 不捨離       9. issukī = 忌妒者< issukin10 issā = 忌妒11. para+lābha+sakkāra+garu-kāra別人 得到 恭敬 尊重 +mānana+vandana+pūjanāsu 敬意 禮拜 供養12. issāyanā = 忌妒13. issāyitatta = 忌妒性14. usūyā = 嚴重忌妒15. usūyanā = 嚴重忌妒16. usūyitatta = 嚴重忌妒性

 

50. Katamo ca puggalo maccharī1? Tattha katama macchariya2?

Pañca macchariyāni3 āvāsamacchariya4, kulamacchariya,5 ābhamacchariya6,

vaṇṇamacchariya7 , dhammamacchariya8. Ya evarūpa macchera9

maccharāyanā10 maccharāyitatta11 veviccha12 kadariya13 kaukañcukatā 14

aggahitatta15 cittassa– ida vuccati macchariya. Yassa puggalassa ida

macchariya appahīna– aya vuccati puggalo “maccharī”.

 

什麼人是吝嗇者呢?在其中什麼是吝嗇呢?

有五種吝嗇:住所吝嗇、族姓吝嗇、得到吝嗇、容貌(稱讚)吝 嗇、法吝嗇。任何就像這個樣子的吝嗇、時常吝嗇、時常吝嗇性、貪、貪婪、刻薄、心沒有抓住性-這個被稱為吝嗇。哪個人的這個吝嗇未被 -這個人被稱為:「吝嗇者」。

 

51. Katamo ca puggalo saho16? Tattha katama sāṭheyya17?

Idhekacco saho hoti parisaho18. Ya tattha saha sahatā19 sāṭheyya 20 kakkaratā21

kakkariya22 arikkhattattā 23 pārikkhattiya24 ida vuccati sāṭheyya. Yassa

puggalassa ida sāṭheyya appahīna– aya vuccati puggalo “saho”.

 

什麼人是狡詐者呢?在其中什麼是狡詐呢?

在這裡有一種人是狡詐和完全狡詐。在其中那種狡詐、邪惡、諂曲、欺詐、粗造、虛偽、 假裝-這個被稱為狡詐。哪個人的這個狡詐未被捨斷-這個人被稱為:「狡詐者」。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. maccharī = maccharin = 吝嗇者2. macchariya = 吝嗇3. macchariyāni = 吝嗇4. āvāsa+macchariya = 住所吝嗇5. kula+macchariya = 族姓吝嗇6. lābha+macchariya = 得到吝嗇7. vaṇṇa+macchariya = 容貌/稱讚吝嗇8. dhamma+macchariya = 法吝嗇9. macchera = 吝嗇 macchariya10. maccharāyanā = 時常吝嗇11. maccharāyitatta = 時常吝嗇性12. veviccha = 13. kadariya = 貪婪 14. kaukañcukatā = 刻薄<kauka+añcukatā15. aggahitatta = 沒有抓住性= gahāti pp.(沒有防護)16. saho = 狡詐者(狡猾者)17. sāṭheyya = 諂曲18. parisaho = 完全奸詐(完全狡猾)19. sahatā = 邪惡(f.s.nom.20. sāṭheyya = 諂曲21. kakkaratā = 欺詐 / 不老實22. kakkariya = 粗糙的事物23. parikkhattattā = 虛偽24. pārikkhattiya = 裝假

52. Katamo ca puggalo māyāvī1? Tattha katamā māyā2?

Idhekacco kāyena 3 duccarita4 caritvā5 vācāya6 duccarita caritvā manasā7 duccarita

caritvā tassa paicchādanahetu8 pāpika9 iccha 10 paidahati11 “mā ma12

jaññā13”ti icchati14, “mā ma jaññā”ti sakappati 15 “mā ma jaññā”ti vāca bhāsati16,

“mā ma jaññā”ti kāyena parakkamati17. Yā evarūpā māyā māyāvitā18 accāsarā19

vañcanā20 nikati21 v ikiraṇā22 pariharaṇā23 gūhanā 24 parigūhanā25 chādanā26

paicchādanā27 anuttānīkamma28 anāvikamma29 vocchādanā30 pāpakiriyā31– aya vuccati māyā. Yassa puggalassa aya māyā appahīnā– aya vuccati puggalo “māyāvī”.

 

什麼人是偽善者呢?在其中 什麼是偽善呢?

有一種人以身行惡行之後,以語行惡行之後,以意行惡行之後,那個人為了覆蓋原因而懷有惡慾望-想要不要知道我,思惟不要知道我,說話不要知道我,以身表達不要知道 。任何就像這個樣子的偽善、偽善性、超過、欺瞞、偽瞞、散佈、秘匿、隱瞞、完全隱瞞、覆藏、完全覆藏、沒有闡述、沒有打開、掩蓋、惡行-這個被稱為偽善。哪個人的這個偽善未被捨斷- 個人被稱為:「偽善者」。

 

 

 

 

 

 

生字

1. māyāvī = 偽善者< māyāvīin2. māyā = 偽善< māya3. kāyena = 以身4. duccarita = 惡行5. caritvā = 行了之後 carati ger. of 6. vācāya = 以語 vācā7. manasā = 以意8. tassa+ paicchādana+hetu 那個人為了 覆蓋 原因 9. pāpika = 10. iccha = 慾望< icchati ppr.of11. paidahati = 想要/懷有12. ma = aham acc. of13. jaññā = jānāti opt. of14. icchati = 希望15. sakappati = 思維16. bhāsati = 17. parakkamati = 運用 /表達   18. māyāvitā = 偽善性< māyāvin+tā (陰性抽象名詞化)19. accasarā = 超過20. vañcanā = 欺瞞21. nikati = 偽瞞22. vikiraṇā = 散佈23. pariharaṇā = 秘匿24. gūhanā = 隱瞞25. parigūhanā = 完全隱瞞26. chādanā = 覆藏27. paicchādanā = 完全覆藏28. anuttānīkamma = 沒有闡述 an+uttāna+nīkamma29. anāvikamma = 沒有打開 an+āvi+kamma30. vocchādanā = 掩蓋 vi+ava+chadā.f.s.31. pāpakiriyā = 惡行 pāpa+kiriyā

53. Katamo ca puggalo ahiriko1? Tattha katama ahirika?

Ya na hirīyati2 hiriyitabbena 3 na hirīyati pāpakāna4 akusalāna dhammāna

samāpattiyā5 ida vuccati ahirika. Iminā ahirikena samannāgato6 puggalo “ahiriko”.

 

什麼人是無慚者呢?在其中什麼是無慚呢?

那個應羞愧而沒有羞愧的人,沒有羞愧諸惡不善法的違犯,這個被稱為無慚,具足這個無慚的人是無慚者

 

54. Katamo ca puggalo anottappī7? Tattha katama anottappa8?

Ya na ottappati9 ottappitabbena na ottappati pāpakāna akusalāna dhammāna

samāpattiyā ida vuccati anottappa. Iminā anottappena samannāgato puggalo

 “anottappī”.

 

什麼人是無愧者呢?在其中什麼是無愧呢?

那個應愧而沒有愧的人,沒有愧於諸惡不善法的違犯-這個被稱為無愧,具足這個無愧的 人是無愧者

 

55. Katamo ca puggalo dubbaco10? Tattha katamo dovacassatā11?

Sahadhammike12 vuccamāne13 dovacassāya14 dovacassiya15 dovacassatā16

vippaikulaggāhitā17 vipaccanīkasātatā18 ādariya19 anādariyatā20 agāravatā21

appatissavatā22 aya vuccati dovacassatā. Imāya dovacassatāya23 samannāgato

puggalo “dubbaco”.

 

什麼人是惡口者呢?在其中什麼是惡口性呢?

當被如法說時,是不受諫、惡口、惡口性、採取敵對、喜歡敵對、不尊敬、不尊敬性、不恭敬性、不順從性這個被稱為惡口性。具足這惡口性的人是:「惡口者」。

 

 

1. ahiriko = 無慚2. hirīyati = 羞愧 3. hiriyitabbena = 應以羞愧4. pāpakāna = 5. samāpattiyā = 違犯6. samannāgato = 具足7. anottappī = 無愧者 anottappin8. anottappa = 無愧9. ottappat i= 10. dubbaco = 惡口11. dovacassatā = 惡口性12. sahadhammike = 在同法/ 13. vuccamāne = 說時 vuccati ppr. of14. dovacassāya = 惡口 /不受諫    15. dovacassiya = 惡口< = dovacassa16. dovacassatā = 惡口性17. vippaikulaggāhitā = vippaikula++gāhitā = 採取敵對 敵對 gahāti ppr.. of=18. vipaccanīka+sātatā = 喜歡敵對 敵對 喜歡19. anādariya = 不尊敬20. anādariyatā = 不尊敬性21. agāravatā = 不恭敬性22. appatissavatā = 不順從性23. dovacassatāya = 以惡口

56. Katamo ca puggalo pāpamitto1?Tattha katamā pāpamittatā2?

Ye te puggalā assaddhā3 dussīlā4 appassutā 5 maccharino6 duppaññā7, yā tesa

sevanā8 nisevanā9 sasevanā10 bhajanā11 sambhajanā12 bhatti13 sambhatti14

sampavakatā15 aya vuccati pāpamittatā16. Imāya pāpamittatāya17 samannāgato

puggalo “pāpamitto”.

 

什麼人是惡友呢?在其中什麼是惡友性呢?

那些人是不信、劣戒、少聞性、慳吝、惡慧,而對他們有那種親近、實行、一起親近、親暱、一起親暱、信仰、一起信仰、崇拜-這個被稱為惡友性。具足這惡友性的人是惡友

 

57. Katamo ca puggalo indriyesu1 8 aguttadvāro19 Tattha katamā indriyesu aguttadvāratā20

Idhekacco puggalo cakkhunā21 ūpa22 disvā 23 nimittaggāhī24 hoti anubyañjanaggāhī25 ;

yatvādhikaraamena26 cakkhundriya27 asavuta28 viharanta29 abhijjhādo

manassā30 pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyu31, tassa savarāya32 na

paipajjati33, na rakkhati34 cakkhundriya35, cakkhundriye36 na savara37 āpajjati38.

什麼人是在諸根門上沒有保護呢?在其中什麼是在諸根門上不保護性呢?

在這裡有一種人以眼看到色之後,執取相、執取微細相。就是這個原因,貪憂、惡不善法滲透不保護眼根而住的人,沒有修習那種防護,沒有守護眼根,在眼根上沒有到達防護。

 

 

 

生字

1. pāpamitto=惡友2. pāpamittatā=惡友性3. assaddhā=不信4. dussīlā=劣戒5. appassutā=少聞性6. maccharino=慳吝7. duppaññā=.惡慧8. sevanā=親近9. nisevanā=實行10. sasevanā=一起親近11. bhajanā=親暱       12. sambhajanā=一起親暱13. bhatti=信仰14. sambhatti=一起信仰15. sampavakatā=崇拜16. pāpamittatā=惡友性17. pāpamittatāya=惡友性(ins.18. indriyesu = 在諸根上19.  aguttadvāro = 沒有保護門20. aguttadvāratā = 沒有保護門性21. cakkhunā = 以眼睛 22. rūpa = 23. disvā = 看見<dassati ger.of24. nimittaggāhī = 執取相 nimitta + gāhin 25. anubyañjana+ggāhī = 執取微細相26. yatvādhikaraamena= 就是這個原因 yato + adhikaraam+ena27. cakkhundriya = 眼根28. asavuta = 沒有防護< savarati pp. of29. viharanta = 住< viharati ppr.of30. abhijjhā+domanassā = 貪憂31. anvāssaveyyu = 滲透 anvāssavati32. tassa savarāya = 那種防護33. paipajjati = 修習34 rakkhati = 守護35. cakkhundriya = 眼根36. cakkhundriye = 在眼根上37. savara = 防護38. āpajjati = 到達

 

 Sotena1 sadda2 sutvā3 pe… ghānena4 gandha5 ghāyitvā6…pe… jivhāya7

rasa sāyitvā8 …pe… kāyena9 phoṭṭhabba10 phusitvā11…pe… manasā12 dhamma

viññāya13 nimittaggāhī hoti anubyañjanaggāhī; yatvādhikaraamena manindriya

asavuta viharanta abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyu,

tassa savarāya na paipajjati, na rakkhati manindriya, manindriye na savara

āpajjati. Yā imesa channa indriyāna agutti14 agopanā15 anārakkho16 asavaro17

aya v uccati indriyesu aguttadvāratā. Imāya indriyesu aguttadvāratāya samannāgato

puggalo “indriyesu aguttadvāro”.

 

以耳聽到聲音之後.乃至..以鼻嗅到香之後,乃至..以舌嚐到味之後,..乃至..以身接觸到觸(覺)之後,乃至..以意了知法之後,執取相、執取微細相;就是這個原因,貪憂、惡不善法滲透不保護意根而住的人,沒有修習那種防護,沒有守護意根,在意根上沒有到達防護。這個被稱為在諸根門上不保護性。在諸根上具足這沒有保護性的人在諸根門上是不保護者”.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. sotena = 以耳2 . sadda = 聲音3. sutvā = 聽了之後 suṇāti ger.4. ghānena = 以鼻5. gandha = 6. ghāyitvā = 嗅之後 ghāyati ger. of7. jivhāya = 以舌8. sāyitvā = sāyati9. kāyena = 以身      10. phoṭṭhabba .= 11. phusati = 觸之後12. manasā = 以意13. viññāya = 了知 vijānāti ger. of14. agutti = 沒有保護15. agopanā = 沒有守護16. anārakkho = 沒有防護17. asavaro = 沒有保護

 

58. Katamo ca puggalo bhojane1 amattaññū2? Tattha katamā bhojane amattaññutā3?

Idhekacco puggalo appaisakhā4 ayoniso5 āhāra6 āhāreti7 davāya8 madāya 9

maṇḍanāya10 vibhūsanāya11, yā tattha asantuṭṭhitā12 amattaññutā13 appaisakhā bhojane– aya vuccati bhojane amattaññutā. Imāya bhojane amattaññutāya14 samannāgato

puggalo “bhojane amattaññū”.

 

什麼人是在飲食上不知量者呢?在其中什麼是在飲食上不知量性呢?

在這裡有一種人,沒有如理省思食用食物-為了好玩、為了驕逸、為了打扮、為了迷人, 在其中有任何不知足性、不知量性、在飲食上沒有省思-這個被稱為在飲食上不知量性。 在飲食上具足這不知量性的人是在飲食上不知量者

 

59. Katamo ca puggalo muṭṭhassati15? Tattha katama muṭṭhassacca16?

Yā assati17 ananussati18 appaissati19 assaraatā20 adhāraatā21 pilāpanatā22

sammusanatā23– ida vuccati muṭṭhassacca. Iminā muṭṭhassaccena samannāgato

puggalo “muṭṭhassati”.

 

什麼人是失念者呢?在其中什麼是失念呢?

哪種無念、無隨念、無專念、無憶念性、無受持性、恍惚性、失念性-這個被稱為失念。具足這失念的人是失念者

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. bhojane = 在飲食上2. amattaññū = 不知量者3. amattaññutā = 不知量性4. appaisakhā = 沒有省思5. ayoniso = 沒有如理6. āhāra = 食物7. āhāreti = 食用8. davāya = 為了好玩9. madāya = 為了驕逸10. maṇḍanāya = 為了打扮11. vibhūsanāya = 為了迷人12. asantuṭṭhitā = 不知足性 13. amattaññutā=不知量性14. amattaññutāya=不知量性15. muṭṭhassati =失念者 muṭṭha+ssati16. muṭṭhassacca = 失念< muṭṭha+sacca 17. assati = 無念18. ananussati = 無隨念19. appaissati = 無專念20. assati = 無念21. assaraatā = 沒有憶念性22. adhāraatā = 沒有受持性23. pilāpanatā = 恍惚性24. sammusanatā = 失念性

60. Katamo ca puggalo asampajāno1 ? Tattha katama asampajañña 2?

Ya aññāṇa 3 adassana 4 anabhisamayo 5 ananubodho 6 asambodho 7 appaivedho 8

asagāhaṇā 9 apariyogāhaṇā10 asamapekkhaṇā11 apaccavekkhaṇā12 apaccakkha-

kamma13 dummejjha14 bālya15 asampajañña16 moho17 pamoho18 sammoho19

avijjā avijjogho20 avijjāyogo21 avijjānusayo22 avijjāpariyuṭṭhāna23 avijjālagī 24 moho25

kusala-mūla26 ida vuccati asampajañña. Iminā asampajaññena samannāgato

puggalo “asampajāno”.

 

什麼人是無正知者呢?在其中什麼是無正知呢?

那種無智、無見、不覺悟、不隨覺、不正覺、不通達、心不集中、不 深入、不正確考察、不省察、缺乏省察的行為、劣慧、愚鈍、不正知、愚痴、蒙昧、強烈的痴、無明的曝流、無明的軛、無明的隨眠、無明的煩惱、無明的障礙、愚痴、不善根--這個被稱為無正知。具足這無正知的人是 無正知者

 

61. Katamo ca puggalo sīlavipanno27? Tattha katamā sīlavipatti28?

Kāyiko29 vītikkamo30 vācasiko31 vītikkamo kāyikavācasiko32 vītikkamo– aya vuccati

sīlavipatti. Sabbampi dussilya33 sīlavipatti. Imāya sīlavipattiyā samannāgato puggalo

 “sīlavipanno”.

 

什麼人是戒失壞者呢?在其中什麼是戒失壞呢?

身的違犯、口的違犯、身口的違犯,這個被稱為戒失壞。所有的惡戒都是戒失壞。具足這戒失壞的人是戒失壞者

 

 

生字

 

1. asampajāno = 無正知者2. asampajañña = 無正知3. aññāṇa = 無智 an+ñāṇa4. adassana = 無見5. anabhisamayo = 不覺悟 / 不現觀6. ananubodho = 不隨覺 an+anu+bodha7. asambodho = 不正覺8. appaivedho = 不通達9. asagāhaṇā = 不集中 a+saḷṁ+gahaa10. apariyogāhaṇā = 不深入11. asamapekkhaṇā = 不正確考察12. apaccavekkhaṇā = 不省察 13. apaccakkhakamma = 缺乏省察的行為<a+paccakkha+kamma14. dummejjha = 劣慧15. bālya = 愚鈍16. asampajañña = 不正知17. moho = 愚痴       18. pamoho = 蒙昧19. sammoho = 迷妄 /強烈的痴20. avijjogho = 無明之曝流<avijjā+ogha21. avijjāyogo = 無明之軛<avijjā+yoga22. avijjānusayo = 無明的隨眠<avijjā+anusaya23. avijjāpariyuṭṭhāna = 無明的纏(煩惱) avijjā+pariyuṭṭhāna24. avijjālagī = 無明的障礙<avijjā+lagī 25. moho = 愚痴26. akusalamūla = 不善根< akusala+mūla 27. sīlavipanno = 戒失壞者<sīla+vipanna28. sīlavipatti = 戒失壞29. kāyiko = 身的30. vītikkamo = 違犯31. vācasiko=口的32. kāyikavācasiko=身口的<āyika+vācasiko33. dussilya = 惡戒

62. Katamo ca puggalo diṭṭhivipanno1? Tattha katamā diṭṭhivipatti2?

“Natthi dinna3, natthi yiṭṭha4, natthi huta5, natthi sukatadukkaṭāna6 kammāna7

phala vipāko8, natthi aya loko natthi paro loko natthi mātā9, natthi pitā10, natthi sattā11

opapātikā12, natthi loke samaabrāhmaṇā13 sammaggatā14 sammāpaipannā15 ye imañca

loka parañca loka saya16 abhiññā17 sacchikatvā18 pavedentī”ti.19 Yā evarūpā diṭṭhi20

diṭṭhigata21 diṭṭhigahana22 diṭṭhikantāro23 diṭṭhivisūkāyika24 diṭṭhivipphandita25

diṭṭhisayojana26 gāho27 paiggāho28 abhiniveso29 parāmāso30 kummaggo31

micchāpatho32 micchatta33 titthāyatana34 vipariyāsaggāho35 , aya vuccati

diṭṭhivipatti. Sabbāpi micchādiṭṭhi diṭṭhivipatti. Imāya diṭṭhivipattiyā samannāgato puggalo

“diṭṭhivipanno”.

 

什麼人是見失壞者呢?在其中什麼是見失壞呢?

沒有佈施、沒有供養、沒有祭祀、沒有諸善惡業的異熟果報、沒有這個世界、沒有他方世界、沒有媽媽、沒有爸爸、沒有化生的有情、在世界上沒有正行正道的諸沙門婆羅門、他們自己證知這個世界和他方世界之後、作證之後而宣說。任何就像這個樣子的見、走到見裡頭、見的稠林、見的沙漠、見的歪曲、見的紛爭、見的繫縛、執見、領受、執持、取著、崎路、邪道、邪惡性、外道的所依處、顛倒而拿,這個被稱為見失壞。所有的邪見都是見失壞。具足這見失壞的人是見失壞者

 

 

 

生字

1. diṭṭhivipanno = 見失壞者2. diṭṭhivipatti = 見失壞3. dinna = 佈施4. yiṭṭha = 供養5. huta = 祭祀6. sukatadukkaṭāna = 善惡行 sukata +dukkaṭāna7. kammāna = 8. vipāko= 異熟9. mātā = 媽嗎10. pitā = 爸爸11. sattā = 有情12. opapātikā = 化生13. samaabrāhmaṇā = 沙門婆羅門 samaa+brāhmaṇā14. sammaggatā = 正行15. sammāpaipannā = 正道16. saya = 自己17. abhiññā = 證知<abhijānāti ger.    18. sacchikatvā = 作證之後<sacchikaroti19. pavedentī”ti = 宣說 pavedenti+iti20. diṭṭhi = 21. diṭṭhigata= 見至 /走到見裡頭22. diṭṭhigahana = 見的稠林23. diṭṭhikantāro = 見的沙漠24. diṭṭhivisūkāyika = 見的歪曲25. diṭṭhivipphandita = 見的紛爭26. diṭṭhisayojana = 見的繫縛27. gāho = 執見28. paiggāho = 領受29. abhiniveso = 執持30. parāmāso = 取著31. kummaggo = 崎路32. micchāpatho = 邪道33. micchatta = 邪惡性34. titthāyatana = 外道的所依處 tittha+āyatana 35. vipariyāsaggāho = 顛倒而拿

63. Katamo ca puggalo ajjhattasayojano1?

Yassa puggalassa pañcorambhāgiyāni2 sayojanāni appahīnāni– aya vuccati puggalo

“ajjhattasayojano”.

 

什麼人是內結者呢?

哪個人的五下分結未被捨斷-這個人被稱為內結者

 

64. Katamo ca puggalo bahiddhāsayojano3 ?

Yassa puggalassa pañcuddhambhāgiyāni4 sayojanāni appahīnāni– aya vuccati

puggalo “bahiddhāsayojano”.

 

什麼人是外結者呢?

哪個人的五上分結未被捨斷-這個人被稱為外結者

 

65. Katamo ca puggalo akkodhano5? Tattha katamo kodho?

Yo kodho kujjhanā6 kujjhitatta7 doso8 dussanā9 dussitatta10 byāpatti11 byāpajjanā12

byāpajjitatta13 virodho14 paivirodho15 caṇḍikka16 asuropo17anattamanatā18 cittassa19

aya vuccati kodho. Yassa puggalassa aya kodho pahīno20 aya vuccati puggalo

“akkodhano”.

 

什麼是無忿怒的人呢?在其中什麼是忿怒呢?

那個忿怒、激怒、激怒性 、瞋、污穢、污穢性、危害、時常危害、時常危害性、敵對、敵意、凶暴、魯莽、心的不可意性-這個被稱為忿怒。哪一個人的這個忿怒已被捨斷,這個人被稱為:「無忿怒者」。

 

 

 

 

 

生字

 

1. ajjhattasayojano = 內結者 ajjhatta+sayojana2. pañcorambhāgiyāni = 五下分 pañca+orambhāgiya3. bahiddhāsayojano = 外結者 bahiddhā+sayojana4. pañcuddhambhāgiyāni = 五上分 pañca+uddhambhāgiya5. akodhano = 不忿怒者6. kujjhanā = 激怒7. kujjhitatta = 激怒性(kujjhati pp. of)<kujjhita+tta 中性抽象化名詞       8. doso = 9. dussanā = 污穢 10. dussitatta = 污穢性11. byāpatti = 危害12. byāpajjanā = 時常危害13. byāpajjitatta = 時常危害性14. virodho = 敵對15. paivirodho = 敵意16. caṇḍikka = 凶暴17. asuropo = 魯莽 18. anattamanatā= 不可意性19. cittassa = 心的20. pahīno = 已被捨斷.

66. Katamo ca puggalo anupanāhī1? Tattha katamo upanāho2?

Pubbakāla3 kodho4 aparakāla5 upanāho6 yo evarūpo7 upanāho upanayhanā8

upanayhitatta9 aṭṭhapanā10 hapanā11 saṇṭhapanā12 anusasandanā13

anuppabandhanā14 dahīkamma15 kodhassa– aya vuccati upanāho. Yassauggalassa aya upanāho pahīno– aya vuccati puggalo “anupanāhī”.

 

什麼人是無瞋恨者呢?在其中什 麼是瞋恨呢?

忿怒在前,瞋恨在後,任何像這個樣子的瞋恨、時常瞋恨、時常瞋恨性、固定、放置、 確立、結合在一起、綁在一起、忿怒的堅固行為,這個被稱為瞋恨。哪個人的這個瞋恨已被捨 -這個人被稱為:「無瞋恨者」。

 

67. Katamo ca puggalo amakkhī16? Tattha katamo makkho17?

Yo makkho makkhāyanā18 makkhāyitatta19 niṭṭhuriya20 niṭṭhuriyakamma21

aya vuccati makkho. Yassa puggalassa aya makkho pahīno– aya vuccati puggalo

“amakkhī”.

 

什麼人是無覆蓋者呢?在 其中什麼是覆蓋呢?

那種覆蓋、時常覆蓋、時常覆蓋性、冷酷、冷酷 的行為,這個被稱為覆蓋。哪個人的這個覆蓋已被捨斷-這個人被稱為:「無覆蓋者」。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. aupanāhī = 無瞋恨者<upanāhin2. upanāho = 瞋恨3. pubbakāla = 前時4. kodho = 忿怒5. aparakāla = 後面6. upanāho = 瞋恨7. evarūpo = 就像這個樣子8. upanayhanā = upanaya+ana 時常瞋恨9. upanayhitatta = 時常瞋恨性 10. aṭṭhapanā = 固定    11. hapanā = 放置12. saṇṭhapanā = 確立13. anusasandanā = 結合在一起14. anuppabandhanā= 糾纏不清/綁在一起15. dahīkamma = 根深蒂固/堅固的行為16. amakkhī = 無覆蓋者 makkhin17. makkho = 覆蓋 makkha18. makkhāyanā = 時常覆蓋19. makkhāyitatta = 時常覆蓋性20. niṭṭhuriya = 偽善21. niṭṭhuriyakamma = 偽善的行為

 

68. Katamo ca puggalo apaḷāsī1? Tattha katamo paḷāso2?

Yo paḷāso paḷāsāyanā3 paḷāsāyitatta4 paḷāsāhāro5 vivādaṭṭhāna6 yugaggāho7

appainissaggo8 aya vuccati paḷāso. Yassa puggalassa aya paḷāso pahīno–

aya vuccati puggalo “apaḷāsī”.

 

什麼人是無欺瞞者呢?在其中什麼是欺瞞呢?

那種欺瞞、時常欺瞞、時常欺瞞性、食草者、爭論處、打仗、不放棄,這個被稱為欺瞞。哪個人的這個欺瞞已被捨斷-這個人被稱為:「欺瞞者」。

 

69. Katamo ca puggalo anissukī9? Tattha katamā issā10?

Yā paralābhasakkāragarukāramānanavandana pūjanāsu11 issā issāyanā12 issāyitatta13

usūyā14 usūyanā15usūyitatta16– aya vuccati issā. Yassa puggalassa aya issā pahīnā

aya vuccati puggalo “anissukī”.

 

什麼人是無忌妒者呢?在其中什麼是忌妒呢?

對別人得到、恭敬、尊重、敬意、禮拜、供養上,有任何忌妒、時常忌妒、時常忌妒性 、嚴重忌妒、時常嚴重忌妒、時常嚴重忌妒性,這個被稱為:忌妒。哪個人的這個忌妒已被捨斷-這個人被稱為:「無忌妒者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. apaḷāsī = 無欺瞞者< paḷāsin2. paḷāso = 欺瞞 paḷāsa3. paḷāsāyanā = 時常欺瞞4. paḷāsāyitatta = 時常欺瞞性5. paḷāsāhāro = 食草(吃草的動物) paḷāsa+     āhāra6. vivādaṭṭhāna = 爭論處 vivāda+hāna7. yugaggāho = yuga+ggāha = 成為打仗8. appainissaggo=不捨離9. anissukī = 無忌妒者 issukin      10. issā = 忌妒11. para+lābha+sakkāra+garu-kāra別人 得到 恭敬 尊重 +mānana+vandana+pūjanāsu 敬意 禮拜 供養12. issāyanā = 時常忌妒13. issāyitatta = 時常忌妒性14. usūyā = 嚴重忌妒15. usūyanā = 時常嚴重忌妒16. usūyitatta = 時常嚴重忌妒性

70. Katamo ca puggalo amaccharī1? Tattha katama macchariya2?

Pañca macchariyāni3 āvāsamacchariya4, kulamacchariya,5 lābhamacchariya6

vaṇṇamacchariya7 , dhammamacchariya8. Ya evarūpa macchera9

maccharāyanā10 maccharāyitatta11 veviccha12 k adariya13 kaukañcukatā 14

aggahitatta15 cittassa– ida vuccati macchariya. Yassa puggalassa ida

macchariya pahīna– aya vuccati puggalo “amaccharī”.

 

什麼人是無吝嗇者呢?在這裡什麼是吝嗇呢?

有五種吝嗇:住所吝嗇、族姓吝嗇、得到吝嗇、容貌(稱讚)吝 嗇、法吝嗇。任何像這個樣子的吝嗇、時常吝嗇、時常吝嗇性、貪、貪婪、刻薄、心沒有抓住性-這個被稱為吝嗇。哪個人的這個吝嗇已被捨斷-這個人被稱為:「無吝嗇者」。

 

71. Katamo ca puggalo asaho16? Tattha katama sāṭheyya17?

Idhekacco saho hoti parisaho18.Ya tattha saha sahatā19 sāṭheyya20 kakkaratā21

kakkariya22 parikkhattattā 23 pārikkhattiya24 ida vuccati sāṭheyya. Yassa

puggalassa ida sāṭheyya pahīna– aya vuccati puggalo “asaho”.

 

什麼人是無狡詐者呢?在這裡什麼是狡詐呢?

在這裡有一種人是狡詐和完全狡詐。在那裡是狡詐、邪惡、諂曲、欺詐、粗造、虛偽、 假裝,這個被稱為狡詐。哪個人的這個狡詐已被捨斷-這個人被稱為:「無狡詐者」。

 

 

 

 

 

 

1. amacchar ī= maccharin= 無吝嗇者2. macchariya = 吝嗇3. macchariyāni = 吝嗇4. āvāsa+macchariya = 住所吝嗇5. kula+macchariya = 族姓吝嗇6. lābha+macchariya = 得到吝嗇7. vaṇṇa+macchariya = 容貌/稱讚吝嗇8. dhamma+macchariya = 法吝嗇9. macchera = 吝嗇 macchariya10. maccharāyanā = 時常吝嗇11. maccharāyitatta = 時常吝嗇性12. veviccha = 慳貪13. kadariya = 貪婪    14. kaukañcukatā = 刻薄 kauka+añcukatā15. aggahitatta = 沒有抓住性 = gahāti pp.16. asaho = 無狡詐者(狡猾者)17. sāṭheyya = .狡詐18. parisaho = 完全奸詐(完全狡猾)19. sahatā = 邪惡(f.s.nom.20. sāṭheyya = 諂曲21. kakkaratā = 欺詐 / 不老實22. kakkariya = 粗糙的事物23. parikkhattattā = 虛偽24. pārikkhattiya = 裝假

 

72. Katamo ca puggalo amāyāvī1? Tattha katamā māyā2?

Idhekacco kāyena 3 duccarita4 caritvā5 vācāya6 duccarita caritvā manasā7 duccarita

caritvā tassa paicchādanahetu8 pāpika9 iccha 10 paidahati11– “mā ma12 jaññā13”ti icchati14, “mā ma jaññā”ti sakappati 15 “mā ma jaññā”ti vāca bhāsati16, “mā ma

jaññā”ti kāyena parakkamati17. Yā evarūpā māyā māyāvitā18 accāsarā19 vañcanā20

nikati21 vikiraṇā22 p ariharaṇā23 gūhanā 24 parigūhanā25 chādanā26 paicchādanā27

anuttānīkamma28 anāvikamma29 vocchādanā30 pāpakiriyā31 aya vuccati māyā.

Yassa puggalassa aya māyā pahīnā– aya vuccati puggalo “amāyāvī”.

 

什麼人是無偽善者呢?在其中什麼是偽善呢?

在這裡有 一種人以身行惡行之後,以語行惡行之後,以意行惡行之後,那個人為了覆蓋原因而懷有惡慾望-想要不要知道我,思惟不要知道我,說話不要知道我,以身表達不要知道我。任何像這個樣子的偽善、偽善性、超過、欺瞞、偽 瞞、散佈、秘匿、隱瞞、完全隱瞞、覆藏、完全覆藏、沒有闡述、沒有打開、掩蓋、惡行-這個被稱為偽善。哪個人的這個偽善已被捨斷,這 個人被稱為:「無偽善者」。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. amāyāvī = 無偽善者 māyāvīin2. māyā = 偽善<māya3. kāyena = 以身4. duccarita = 惡行5. caritvā = 行了之後 carati ger. of 6. vācāya = 以口<vācā7. manasā = 以意8. tassa+ paicchādana+hetu 那個人為了 覆蓋 原因 9. pāpika = 10. iccha = 慾望 icchati ppr.of11. paidahati = 想要/懷有12. ma = aham acc. of13. jaññā = jānāti opt. of14. icchati = 希望15. sakappati = 思維16. bhāsati = 17. parakkamati = 運用 /表達    18. māyāvitā = 偽善性<māyāvn+tā19. accasarā = 超過20. vañcanā = 欺瞞21. nikati = 偽瞞22. vikiraṇā = 散佈23. pariharaṇā = 秘匿24. gūhanā = 隱瞞25. parigūhanā = 完全隱瞞26. chādanā = 覆藏27. paicchādanā = 完全覆藏28. anuttānīkamma = 沒有闡述 an+uttāna+nīkamma29. anāvikamma = 沒有打開 an+āvi+kamma30. vocchādanā = 掩蓋 vi+ava+chadā.f.s.31. pāpakiriyā = 惡行<pāpa+kiriyā

73. Katamo ca puggalo hirimā1? Tattha katamā hiriī?

Ya hirīyati2 hiriyitabbena 3 hirīyati pāpakāna4 akusalāna dhammāna samāpattiyā5 ida vuccati hirī. Imāya hiriyā samannāgato6 puggalo “hirimā”.

 

什麼人是慚者呢?在其中什麼是慚呢?

那個應羞愧而有羞愧的人,羞愧於諸惡不善法的違犯,這個被稱慚,具足這些慚的是慚者

 

74. Katamo ca puggalo ottappī7? Tattha katama ottappa8?

Ya ottappati9 ottappitabbena ottappati pāpakāna akusalāna dhammāna

samāpattiyā ida vuccati ottappa. Iminā anottappena samannāgato puggalo

 “ottappī”.

 

什麼人是愧者呢?在這裡什麼是愧呢?

那個應愧 而有愧的人,愧於諸惡不善法的違犯-這個被稱為愧,具足這些愧的人是愧者

 

75. Katamo ca puggalo suvaco10? Tattha katamā sovacassatā11?

Sahadhammike12 vuccamāne13 sovacassāya14 sovacassiya15 sovacassatā16

avippaikulaggāhitā17 avipaccanīkasātatā18 sādariya19 sādariyatā 20 sagāravatā21

sappatissavatā22 aya vuccati sovacassatā. Imāya sovacassatāya23 samannāgato

puggalo “suvaco”.

 

什麼人是善口(=好教)者呢?在這裡什麼是善口性呢?

當被如法說時,是受諫、善口、善口性、不採取敵對、不喜歡敵對、尊敬、尊敬性、恭敬性、順從性這個被稱為善口性。具足這善口性的人是:「善口者」。

 

 

 

 

 

 

生字

1. hirimā = 2. hirīyati = 羞愧 3. hiriyitabbena = 應以羞愧4. pāpakāna = 諸惡5. samāpattiyā = 成就6. samannāgato = 具足7. ottappī = 愧者 ottappin8. ottappa = 9. ottappati = 10. suvaco = 善口者11. sovacassatā = 善口性12. sahadhammike = 在同法/ 13. vuccamāne = 說時 vuccati ppr. of 14. sovacassāya = 善口 / 受諫15. sovacassiya = 善口<=sovacassa16. sovacassatā = 善口性17. avippaikulaggāhitā = a+vippaikula++gāhitā =不採取敵對 敵對 gahāti ppr.. of=18. avipaccanīka+sātatā = 不喜歡敵對 敵對 喜歡19. sādariya = 尊敬20. sādariyatā = 尊敬性21. sagāravatā = 恭敬性22. sappatissavatā = 順從性23. sovacassatāya = 善口

 

76. Katamo ca puggalo kalyāṇamitto1? Tattha katamā kalyāṇamittatā2?

Ye te puggalā saddhā3sīlavanto4bahussutā5 cāgavanto6 paññavanto7, yā tesa sevanā8

nisevanā9 sasevanā10 bhajanā11 sambhajanā12 bhatti13 sambhatti14 sampavakatā15

aya vuccati kalyāṇamittatā16. Imāya kalyāṇamittatāya17 samannāgato puggalo

“kalyāṇamitto”.

 

什麼人是善友呢?在其中什麼是善友性呢?

那些人是信、具有戒、多聞、具有施捨、具有慧,而對他們有那種親近、實行、一起親近、親暱、一起親暱、信仰、一起信仰、崇拜 -這個被稱為善友性。具足這善友性的人善友

 

77. Katamo ca puggalo indriyesu18 guttadvāro19? Tattha katamā indriyesu guttadvāratā20?

Idhekacco puggalo cakkhunā21 rūpa22 disvā23 na nimittaggāhī24 hoti nānubyañjanaggāhī25;

yatvādhikaraamena26 cakkhundriya27 asavuta28 viharanta29

abhijjhādomanassā30 pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyu31, tassa savarāya32

paipajjati33 , rakkhati34 cakkhundriya35 cakkhundriye36 savara37 āpajjati38.

 

什麼人在諸根門上保護者呢?在其中什麼是在諸根門上保護性呢?

在這裡有一種人以眼看到色之後,不執取相、不執取微細相。就是這個原因,諸貪憂、惡不善法滲透不保護眼根而住的人,修習那種防護,守護眼根,在眼根上到達防護。

 

 

 

生字 1. kalyāṇamitto = 善友2. kalyāṇamittatā = 善友性3. saddhā = 4. sīlavanto = 具有戒5. bahussutā = 多聞6. cāgavanto = 具有施捨7. paññavanto = 具有慧8. sevanā = 親近9. nisevanā = 實行10. sasevanā = 一起親近11. bhajanā = 親暱12. sambhajanā = 一起親暱13. bhatti = 信仰14. sambhatti = 一起信仰15. sampavakatā = 崇拜16. kalyāṇamittatā = 善友性17. kalyāṇamittatāya = 以善友性18. indriyesu = 在諸根上   19. guttadvāro = 保護門 gutta+dvāra20. guttadvāratā = 保護門性 21. cakkhunā = 以眼睛22. rūpa = 23. disvā = 看見 dassati ger.of24. nimittaggāhī = 執取相 nimitta+gāhin 25. anubyañjana+ggāhī = 執取微細相26. yatvādhikaraamena = 就是這個原因27. cakkhundriya = 眼根28. asavuta = 沒有防護<savarati pp. of29. viharanta = viharati ppr.of30. abhijjhā+domanassā = 諸貪憂31. anvāssaveyyu = 滲透 anvāssavati32. tassa savarāya = 那種防護33. paipajjati = 修習34. rakkhati = 守護35. cakkhundriya = 眼根36. cakkhundriye = 在眼根上37. savara = 防護38. āpajjati = 到達

 

Sotena1 sadda2 sutvā3…pe… ghānena4 gandha5 ghāyitvā6…pe… jivhāya7 rasa

sāyitvā8 … pe… kāyena9 phoṭṭhabba10 phusitvā11… pe… manasā12 dhamma

viññāya13 na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī ; yatvādhikaraamena

manindriya asavuta viharanta abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā

anvāssaveyyu , tassa savarāya paipajjati, rakkhati manindriya, manindriye

savara āpajjati. Yā imesa channa indriyāna gutti14 gopanā15 ārakkho16

savaro17 aya vuccati indriyesu guttadvāratā. Imāya indriyesu guttadvāratāya

samannāgato puggalo “indriyesu guttadvāro”.

 

以耳聽到聲音之後.乃至..以鼻嗅到香之後,乃至..以舌嚐到味之後,..乃至..以身接觸到觸(覺)之後,乃至..以意了知法之後,不執取相、不執取微細相;就是這個原因,諸貪憂、惡不善法滲透不保護意根而住的人,修習那種防護,守護意根,在意根上到達防護-這個被稱為在諸根門上保護性。在諸根上具足這保護性的人是在諸根門上保護者”.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sotena = 以耳2. sadda = 聲音3. sutvā = 聽了之後 suṇāti ger.4. ghānena = 以鼻5. gandha = 6.. ghāyitvā = 嗅之後 ghāyati ger. of7. jivhāya = 以舌8. sāyitvā = sāyati9. kāyena = 以身      10. phoṭṭhabba .= 11. phusati = 觸之後12. manasā = 以意13. viññāya = 了知 vijānāti ger. of14. gutti = 保護15. gopanā = 守護16. ārakkho = 防護17. savaro = 保護

 

78. Katamo ca puggalobhojane1 mattaññū2? Tattha katamā bhojane mattaññutā3?

Idhekacco puggalo paisakhā4 yoniso5 āhāra6 āhāreti7 “neva davāya8 na madāya9 na maṇḍanāya10 na vibhūsanāya11, yāvadeva12 imassa kāyassa hitiyā13 yāpanāya14

vihisūparatiyā15 brahmacariyānuggahāya16. Iti purāṇañca vedana paihakhāmi,

navañca vedana na uppādessāmi17, yātrā ca me bhavissati anavajjatā18 ca phāsuvihāro

cā”ti. Yā tattha santuṭṭhitā19 mattaññutā20 paisakhā bhojane– aya vuccati bhojane

mattaññutā. Imāya bhojane mattaññutāya21 samannāgato puggalo “bhojane mattaññū”.

什麼人是在飲食上知量者呢?在其中什麼是在飲食上知量性呢?

在這裡有一種人如理省思食用食物-既不是為了好玩、也不是為了驕逸、打扮、迷人,僅僅只是為了這個身體的住續維持,為了停止(飢餓)的傷害,為了支持(清淨)的 梵行。如此,我將滅除舊的(飢餓)苦受,又不令新的(太飽的苦)受產生,我將維持生命,不(因飢餓而引生)過失而且生活安樂。在其中有任何知足性、知量性、在飲食上省思-這個被稱為在飲食上知量性。在飲食上具足這知量性的人是在飲食上知量者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. bhojane = 在飲食上2. mattaññū = 知量者3. mattaññutā = 知量性4. ppaisakhā = 省思5. yoniso = 如理6. āhāra = 食物7. āhāreti = 食用8. davāya = 為了好玩9. madāya = 為了驕逸10. maṇḍanāya = 為了打扮11.vibhūsanāya = 為了迷人12. yāvadeva = 僅僅只是    13. hitiyā = 為了住續14. yāpanāya = 為了維持15. vihisūparatiyā = 為了停止傷害 vihisā+ūparati16. brahmacariya+anuggahāya= 為了支持梵行17. uppādessāmi = 我令產生18. anavajjatā = 不過失19. santuṭṭhitā = 知足性20. mattaññutā = 知量性21. mattaññutāya = 不恍惚性

 

79. Katamo ca puggalo upaṭṭhitassati1? Tattha katamā sati2?

Yā sati anussati3 ppaissati4 saraatā5 dhāraatā6 apilāpanatā7 asammusanatā8

sati satindriya9 satibala10 sammāsati11– ida vuccati sati. Imāya satiyā samannāgato puggalo “upaṭṭhitassati”.

 

什麼人是念現前者呢?在其中什麼是念呢?

任何念是隨念、專念、憶念性、受持性、不恍惚性、不失念性;念、念根、念力、正念-這個被稱為念。具足這念的人是念現前者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. upaṭṭhitassati=念現前2. sati=3. anussati= 隨念4. ppaissati=專念5. saraatā=憶念性        6. dhāraatā=受持性7. apilāpanatā=不恍惚性8. asammusanatā=不失念性9. satindriya=念根10. satibala=念力11. sammāsati=正念

 

 

80. Katamo ca puggalo sampajāno1? Tattha katama sampajañña0?

Yā paññā3 pajānanā4 vicayo5 pavicayo6dhammavicayo7 sallakkhaṇā8 upalakkhaṇā9

paccupalakkhaṇā10 paṇḍicca11 kosalla12 nepuñña13 vebhabyā 14 cintā15

upaparikkhā16 bhūrī17medhā18pariṇāyikā19 vipassanā20 sampajañña21 patodo22 paññā

paññindriya23 paññābala24 paññāsattha25 paññāpāsādo26 paññā-āloko27

paññā obhāso28 paññāpajjoto29 paññāratana30amoho31 dhammavicayo32 sammādiṭṭhi33– ida vuccati sampajañña. Iminā sampajaññena samannāgato puggalo

“sampajāno”.

什麼人是正知者呢?在其中什麼是正知呢?

任何慧、知識、調查、考察、法的揀擇、觀察、識別力、精察、賢明、善巧、伶俐、審思、思惟、觀察、明智、智慧、指導者、洞察力、正智、刺棒、慧根、慧力、慧的劍、慧的宮殿、慧的光明、慧的光澤、慧的燈火、慧的寶石、無痴、擇法、正見-這個被稱為正知。具足這正知的人是正知者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sampajāno = 正知者2. sampajañña = 正知3. paññā = 4. pajānanā = 知識5. vicayo = 調查6. pavicayo=考察7. dhammavicayo = 法的揀擇8. sallakkhaṇā = 觀察9. upalakkhaṇā = 識別力10. paccupalakkhaṇā = 精察11. paṇḍicca = 賢明12. kosalla = 善巧13. nepuñña = 伶利 /巧妙14. vebhabyā = 審思15. cintā = 思維16. upaparikkhā = 觀察 / 考察17. bhūrī = 明智      18. medhā = 智慧19. pariṇāyikā = 指導者20. vipassanā = 洞察力21. sampajañña = 正智22. patodo = 刺棒 23. paññindriya = 慧根24. paññābala = 慧力25. paññāsattha = 慧的劍26. paññāpāsādo = 的宮殿27. paññā-āloko = 慧的光明28. paññā-obhāso = 慧的光輝29. paññāpajjoto = 慧的燈火 / 慧的光亮30. paññāratana = 慧的寶石31. amoho = 無痴32. dhammavicayo = 擇法33. sammādiṭṭhi = 正見

 

81. Katamo ca puggalo sīlasampanno1?

Tattha katamā sīlasampadā2? Kāyiko3 avītikkamo4 vācasiko5 avītikkamo kāyikavācasiko6 avītikkamo– aya vuccati sīlasampadā. Sabbopi sīlasavaro sīlasampadā. Imāya

sīlasampadāya samannāgato puggalo “sīlasampanno”.

 

什麼人是戒具足者呢?在其中什麼是戒具足呢?

身的不違犯、語的不違犯、身語的不違犯-這個被稱為戒具足。所有的戒律儀都是戒具足。具足這戒具足的人是戒具足者

 

82. Katamo ca puggalo diṭṭhisampanno7? Tattha katamā diṭṭhisampadā8 ?

“Atthi dinna , atthi yiṭṭha atthi huta , atthi sukatadukkaṭāna kammāna

phala vipāko , atthi aya loko atthi paro loko atthi mātā , atthi pitā , atthi sattā

opapātikā , atthi loke samaabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaipannā ye imañca

loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentī”ti. Yā evarūpā paññā 9 pajānanā 10 pe.. amoho11 dhammavicayo 12 sammādiṭṭhi13 -aya vuccati diṭṭhisampadā. Sabbāpi sammādiṭṭhi diṭṭhisampadā. Imāya diṭṭhisampadāya samannāgato puggalo “diṭṭhisampanno”.

 

什麼人是見具足者呢?在其中什麼是見具足呢?

有佈施、有供養、有祭祀、有諸善惡業的異熟果報、有這個世界、有他方世界、有媽媽、有爸爸、有化生的有情、在世界上有正行正道的諸沙門婆羅門,他們自己證知這個世界和他方世界作證之後而宣說。就像這個樣子那個慧、知乃至..沒有癡、法的檢擇、正見,這個被稱為見具足。所有的正見都是見具足。具足這見具足的人是見具足者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sīlasampanno = 戒具足者2. sīlasampadā = 戒具足3. kāyiko = 身的4. avītikkamo = 不違犯5. vācasiko = 語的6. kāyikavācasiko = 身語的 kāyika+vācasiko   7. diṭṭhisampanno = 見具足者8. diṭṭhisampadā = 見具足9. paññā = 10. pajānanā = 知識11. dhammavicayo = 法的簡擇12. sammādiṭṭhi = 正見13. dullabhā = 難得<du+labhā

83. Katame dve puggalā dullabhā1 lokasmi?

Yo ca pubbakārī2, yo ca kataññū3 katavedī4 -ime dve puggalā dullabhā lokasmi.

 

哪二種是在世間上難得者呢?

哪個先施恩者和哪個知恩感恩者-這二種人是在世間上難得的人。

 

84. Katame dve puggalā duttappayā5?

Yo ca laddha6 laddha nikkhipati7, yo ca laddha laddha vissajjeti8– ime dve puggalā “duttappayā”.

 

哪二種是難被滿足呢?

哪個放置任何已得到的和捨棄任何已得到的,這二種是難被滿足者

 

85. Katame dve puggalā sutappayā9?

Yo ca laddha laddha na nikkhipati, yo ca laddha laddha na vissajjeti– ime dve puggalā “sutappayā”.

 

哪二種人是易被滿足呢?

哪個人不放置已得到的和哪個不捨棄已得到的,這二種是易被滿者

 

86. Katamesa10 dvinna puggalāna āsavā vaḍḍhanti11?

 Yo ca na kukkuccāyitabba12 kukkuccāyati13, yo ca kukkuccāyitabba na kukkuccāyati– imesa dvinna puggalāna āsavā vaḍḍhanti.

 

哪二種人的諸漏會增長呢?

哪個人後悔不應後悔的(地方),和哪個人不後悔應後悔的(地方) ,這二種人的諸漏會增加。

 

 

 

 

 

 

 

 

1. dullabhā = 難得 du+labhā2. pubbakārī = 恩者 pubba+kārin3. kataññū = 知恩者4. katavedī = 感恩<katavedin5. duttappayā = 難滿足者6. laddha = 已得 labhati pp.of7. nikkhipati = 放置  8. vissajjeti = 捨棄9. sutappayā = 易被滿足者10. katamesa = 什麼<Katama11. vaḍḍhanti = 增長12. kukkuccāyitabba = 應後悔(grd.13. kukkuccāyati = 後悔

 

87. Katamesa dvinna puggalāna āsavā na vaḍḍhanti?

Yo ca na kukkuccāyitabba na kukkuccāyati, yo ca kukkuccāyitabba kukkuccāyati–

imesa dvinna puggalāna āsavā na vaḍḍhanti.

 

哪二種人的諸漏不會增長呢?

哪個人不後悔 不應後悔的(地方),和哪個後悔應後悔的人,這二種人的諸漏不會增長。

 

88. Katamo ca puggalo hīnādhimutto1?

Idhekacco puggalo dussīlo2 hoti pāpadhammo3, so añña4 dussīla pāpadhamma

sevati5 bhajati6 payirupāsati7 aya vuccati puggalo “hīnādhimutto”.

 

什麼人是劣意者呢?

在這裡有一種人是惡戒、惡法者,他親近、奉侍、尊敬其他的惡戒、惡法者。這個人被稱為劣意者

 

89. Katamo ca puggalo paṇītādhimutto8?

Idhekacco puggalo sīlavā9 hoti kalyāṇadhammo10, so añña sīlavanta kalyāṇadhammasevati bhajati payirupāsati– aya vuccati puggalo “paṇītādhimutto”.

 

什麼人是勝意者呢?

在這裡有一種人是具有戒、善法者,他親近、奉侍、尊敬其他的有戒、善法者。這個人被稱為勝意者

 

90. Katamo ca puggalo titto11?

Paccekasambuddhā12 ye ca tathāgatassa sāvakā13 arahanto tittā. Sammāsambuddho titto ca tappetā14 ca .

 

什麼人是被滿足者呢?

獨覺和如來的聲聞、阿羅漢們是被滿足者。正等正覺者是被滿足者和令他滿足者。

 

 

生字

1. hīnādhimutto = 劣意者<hīna+ādhimutta2. dussīlo = 惡戒3. pāpadhammo = 惡法4. añña = 其他5. sevati = 親近6. bhajati = 奉侍7. payirupāsati = 尊敬 8. paṇītādhimutto = 勝意者 paṇīta+ādhimutto9. sīlavā = 具有戒者<sīlavant10. kalyāṇadhammo = 善法11. titto = 被滿足者 tappati pp. of12. paccekasambuddhā = 獨覺13. sāvakā = 聲聞14. tappetā = 令滿足者 tappetar

 

 

3. Tikapuggalapaññatti 三人施設

 

 91. Katamo ca puggalo nirāso1?

Idhekacco puggalo dussīlo2 hoti pāpadhammo3 asuci4 sakassarasamācāro5

paicchannakammanto6 assamao7 samaapaiñño8 abrahmacārī9

brahmacāripaiñño10 antopūti 11 avassuto12 kasambujāto13. So suṇāti14 “itthannāmo15

kira16 bhikkhu āsavāna khayā17 anāsava18 cetovimutti19 paññāvimutti20

diṭṭheva dhamme21 saya22 abhiññā23 sacchikatvā24 upasampajja25 viharatī”ti26.

Tassa na eva hoti– “kudāssu27 nāmāhampi28 āsavāna khayā anāsava

cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme saya abhiññā sacchikatvā

upasampajja viharissāmī”ti. Aya vuccati puggalo “nirāso”.

 

什麼人是無希望者呢?

在這裡有一種人是惡戒、惡法、不淨、疑行者、作隱密的行為、非沙門而自稱為沙門、非梵行而自稱為梵行、裡面腐敗、排泄、污穢生起,他聽到:「真的,某某比丘,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證 、具足之後而住」。他沒有如此的想法:「什麼時候我也會由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證 、具足之後而住」。這個人被稱為:「無希望者」。

 

 

 

 

1. nirāso = 沒有希望2. dussīlo = 惡戒3. pāpadhammo = 惡法4. asuci = 不淨5. sakassarasamācāro = 疑行者      sakassara+samācāra6. paicchannakammanto = 作隱密的行為    paicchanna+kammanta7. assamao = 非沙門 a+samaa8. samaapaiñño = 自稱為沙門者  samaa+paiñña9. abrahmacārī = 非梵行10.        brahmacāripaiñño = 自稱為梵行者    brahma+cārin+paiñña11. antopūti = 裡面腐敗 anto+pūti12.     avassuto = 排泄 / 腐敗        13.   kasambujāto = 污穢生起14.        suṇāti = 15.       itthannāmo = 某某< ittha+nāma16.        kira = 真的17.        āsavāna khayā = 諸漏滅盡(abl.18.     anāsava = 無漏19.     cetovimutti = 心解脫 ceto+vimutti 20.   paññāvimutti = 慧解脫21.        diṭṭheva dhamme = 就在現法中22.  saya = 自己23.  abhiññā = abhijānātiger.24.   sacchikatvā = 作證之後 sacchikaroti25.     upasampajja = 具足之後(ger.26.   viharatī = 27.        kudāssu = 什麼時候<kuda+assu28.    nāmāhampi = 我也<nām+aham+pi

92. Katamo ca puggalo āsaso1?

Idhekacco puggalo sīlavā2 hoti kalyāṇadhammo3. So suṇāti– “itthannāmo kira bhikkhu

āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme saya

abhiññā sacchikatvā upasampajja viharatī”ti. Tassa eva hoti– “kudāssu nāmāhampi

āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme saya

abhiññā sacchikatvā upasampajja viharissāmī”ti. Aya vuccati puggalo āsaso”.

 

什麼人是希望者呢?

在這裡有一種人是有戒、善法者。他聽到:「真的,某某比丘,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證 、具足之後而住」。他有如此的想法:「什麼時候我也會由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證 、具足之後而住」。這個人被稱為:「希望者」。

 

93. Katamo ca puggalo vigatāso4?

Idhekacco puggalo āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭhva

dhamme saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. So suṇāti– “itthannāmo kira

bhikkhu āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme

saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharatī”ti. Tassa na eva hoti– “kudāssu

nāmāhampi āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme

saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharissāmī”ti. Ta kissa hetu? Yā hissa5

pubbe avimuttassa vimuttāsā6, sā paippassaddhā7. Aya vuccati puggalo “vigatāso”.

 

什麼人是離希望者呢?

在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,在現法中自己證知、作證、具足之後而住。他聽到:真的,某某比丘,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證、具足之後而住」。他沒有如此的想法:「什麼時候我也會由於諸漏的滅盡,而無漏、心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證、具足之後而住」。這是什麼原因呢?當以前還未解脫時,希望已經解脫,那個 (希望)已經止息了。這個人被稱為:「離希望者」。

 

 

 

 

生字

1. āsaso = 希望者2. sīlavā = 有戒< sīlavant3. kalyāṇadhammo = 善法4. vigatāso = 離希望者 vigata+āsa 5. hissa = hi+assa6. vimuttāsā = 希望已經解脫<vimutta+āsa7. paippassaddhā = 已經止息

94. Tattha katame tayo gilānūpamā1 puggalā?

Tayo gilānā idhekacco gilāno labhanto2 vā sappāyāni3 bhojanāni4 alabhanto5 vā

sappāyāni bhojanāni, labhanto vā sappāyāni bhesajjāni6 alabhanto vā sappāyāni

bhesajjāni, labhanto vā patirūpa7 upaṭṭhāka8 alabhantovā patirūpa upaṭṭhāka,

neva vuṭṭhāti9 tamhā ābādhā10. (1)

 

在這裡哪三種譬喻病之人呢?

三種病人是:

在這裡有一種病人,得到適當食物或沒得到適當食物,得到適當藥物或沒得到適當藥物,得到合適看護或沒得到合適看護,那個病就是不能起色。

 

Idha panekacco gilāno labhanto vā sappāyāni bhojanāni alabhanto vā sappāyāni

bhojanāni, labhanto vā sappāyāni bhesajjāni alabhanto vā sappāyāni bhesajjāni,

labhanto vā patirūpa upaṭṭhāka alabhanto vā patirūpa upaṭṭhāka, vuṭṭhāti

tamhā ābādhā. (2)

 

在這裡有一種病人,得到適當食物或沒得到適當食物,得到適當藥物或沒得到適當藥物,得到合適看護或沒得到合適看護,那個病能起色。

 

Idha panekacco gilāno labhanto sappāyāni bhojanāni no alabhanto, labhanto sappāyāni

bhesajjāni no alabhanto, labhanto patirūpa upaṭṭhāka no alabhanto, vuṭṭhāti tamhā

ābādhā. (3)

 

在這裡有一種病人,得到適當食物,不是沒得到;得到適當藥物,不是沒得到;得到合適看護,不是沒得到;那個病能起色。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. gilānūpamā = 以病做譬喻<gilāna+upama2. labhanto = 正得到 labhati ppr.3. sappāyāni = 適當 sappāya4. bhojanāni = 食物 bhojana5. alabhanto = 沒得到 a+labhanta      6. bhesajjāni = bhesajja7. patirūpa = 合適 patirūpa8. upaṭṭhāka = 看護 upaṭṭhāka9. vuṭṭhāti = 起色10.  ābādhā=

 

Tatra yvāya11 gilāno labhanto sappāyāni bhojanāni no alabhanto, labhanto sappāyāni

bhesajjāni no alabhanto, labhanto patirūpa upaṭṭhāka no alabhanto, vuṭṭhāti tamhā

ābādhā, ima gilāna paicca12 bhagavatā gilānabhatta13 anuññāta

gilānabhesajja14 anuññāta15 gilānupaṭṭhāko16 anuññāto. Imañca pana gilāna

paicca aññepi17 gilānā upaṭṭhātabbā18.

 

然後這個病人得到適當食物,不是沒得到;得到適當藥物,不是沒得到;得到合適的看護,不是沒得到;那個病會起色,因為這個病 ,病的食物被世尊允許、病的藥物被允許、病的看護被允許。因為這個病,其他的病也應被看護。

 

Evameva tayo gilānūpamā puggalā santo19 savijjamānā20 lokasmi. Katame tayo?

Idhekacco puggalo labhanto vā tathāgata 21 dassanāya22 alabhanto vā tathāgata

dassanāya, labhanto vā tathāgatappavedita23 dhammavinaya savaṇāya24

alabhanto vā tathāgatappavedita dhammavinaya savaṇāya, neva okkamati25

niyāma26 kusalesu dhammesu sammatta27. (1)

 

就是這樣,有三種譬喻病的人存在世界上。哪三種呢?在這裡有一種人得見如來或不得見如來,得聽聞如來所說的法律或不得聽聞如來所說的法律,在諸善法中就是不能進入正性決定。

 

Idha panekacco puggalo labhanto vā tathāgata dassanāya alabhanto vā tathāgata

dassanāya, labhanto vā tathāgatappavedita dhammavinaya savaṇāya alabhanto

vā tathāgatappavedita dhammavinaya savaṇāya, okkamati niyāma kusalesu

dhammesu sammatta. (2)

 

在這裡有一種人得見如來或不得見如來,得聽聞如來所說的法律或不得聽聞如來所說的法,在諸善法中進入正性決定。

 

 

 

 

生字

11.   yvāya = 這個 yo+aya12.  paicca = 原因13. gilānabhatta = 病的食物14.        gilānabhesajja = 病的藥物15.  anuññāta = 被允許< anujānāti pp.16.        gilānupaṭṭhāko = 病的看護17.     aññepi = 其他也 aññe+pi18. upaṭṭhātabbā = 應被看護< upaṭṭhāti grd.19. santo = 20. savijjamānā=存在<savijjati ppr.of21. tathāgata = 如來<tathāgata22.dassanāya = 見<dassana23. tathāgatappavedita = 如來所說的< tathāgata+pavedita 24.savaṇāya = 聽聞25. okkamati = 進入26.niyāma = 決定27. sammatta = 正性

Idha panekacco puggalo labhanto tathāgata dassanāya no alabhanto, labhanto

tathāgatappavedita dhammavinaya savaṇāya no alabhanto, okkamati niyāma

kusalesu dhammesu sammatta. (3)

 

在這裡有一種人得見如來,不是不得(見);得聽聞如來所說的法律,不是不得(聽聞);在善法中進入正性決定。

 

Tatra yvāya puggalo labhanto tathāgata dassanāya no alabhanto, labhanto

tathāgatappavedita dhammavinaya savaṇāya no alabhanto okkamati niyāma

kusalesu dhammesu sammatta, ima puggala paicca bhagavatā dhammadesanā1 anuññātā , imañca puggala paicca aññesampi dhammo desetabbo. Ime tayo

 gilānūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

然後這個人得見如來,不是不得見;得聽聞如來所說的法律,不是不得;在諸善法中進入正性決定,因為這個人,法的教導被世尊允許,因為這個人,其他 人也應被教導法。有這三種譬喻病的人存在世界上。

 

95. Katamo ca puggalo kāyasakkhī2?

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati, paññāya cassa disvā

ekacce āsavā parikkhīṇā honti– aya vuccati puggalo “kāyasakkhī”.

 

什麼人是身證者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以智慧看見之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被稱為:「身證者」。

 

96. Katamo ca puggalo diṭṭhippatto3?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti

yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya

dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti, tathāgatappaveditā cassa

dhammā paññāya vodiṭṭhā honti vocaritā, paññāya cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇāhonti– aya vuccati puggalo “diṭṭhippatto”.

 

什麼人是見至者呢?

在這裡有一種人,如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦滅,如實地了知這是導向滅苦之道 以他的智慧徹見和實踐了如來所教的法。以智慧看見之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被稱為:「見至者」。

 

 

生字

1 . paicca=緣故< paceti ger. of2. kāyasakkhī=身證者      3. diṭṭhippatto=見至者

 

97. Katamo ca puggalo saddhāvimutto1?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti …pe… tathāgatappaveditā

cassa dhammā paññāya vodiṭṭhā honti vocaritā, paññāya cassa disvāekacce āsavā

parikkhīṇā honti, no ca kho yathādiṭṭhippattassa– aya vuccati puggalo “saddhāvimutto”.

 

什麼人是信解脫者呢?

在這裡有一種人,如實了知這是苦”..乃至..以他的智慧徹見和實踐了如來所教的法。以智慧看見以後,他的一些漏完全被滅盡。但是不同於見至者。這個人被稱為:「信解脫者」。

 

 

98. Katamo ca puggalo gūthabhāṇī2?

Idhekacco puggalo musāvādī3 hoti sabhaggato4 vā parisaggato5 vā ñātimajjhagato6 vā

pūgamajjhagato7 vā rājakulamajjhagato8 vā abhinīto9 sakkhipuṭṭho10– “ehambho11 , purisa,

ya jānāsi12 ta vadehī13”ti, so ajāna14 vā āha15 “jānāmī”ti, jāna vā āha–

“na jānāmī”ti, apassa16 vā āha– “passāmī”ti, passa vā āha– “na passāmī”ti. Iti attahetu17vā parahetu18 vā āmisakiñcikkhahetu19 vā sampajānamusā20 bhāsitā21 hoti–aya vuccati

 puggalo “gūthabhāṇī”.

 

什麼人是糞語者呢?

在這裡有一種人是妄語者-當走到大眾或走到人群中或走到親屬的中或走到法庭中間或走到王家中 ,帶來當證人被質問時-“喂!人,你知道什麼就說什麼。他不知道而說我知道或知道而說我不知道,沒見到而說我見到或見到而說我沒見到。如此為了自己的原因、為了別人的原因或為了少數利益的原因而故意說妄語者。這個人被稱為糞語者

 

 

 

 

 

 

 生字

1. saddhāvimutto = 信解脫者2. gūthabhāṇī = 糞語者< gūthabhāṇin3. musāvādī = 妄語者< musāvādin4. sabhaggato = 走到大眾 sabha+gata5. parisaggato = 走到人群< parisa+gata6. ñātimajjhagato = 走到親屬當中< ñāti+majjha+gata7. pūgamajjhagato = 走到法庭當中 pūga+majjha+gata8. rājakulamajjhagato = 走到王家當中 rāja+kula+majjha+gata9. abhinīto = 帶來10. sakkhipuṭṭho = 當證人被問      11. ehambho = 12. jānāsi = 你知道13. vadehī = 你就說<vadeti imp.2.s.14.ajāna = 不知道<a+jāna15.āha = 他說16. apassa = 沒見到<a-passa17. attahetu = 為了自己的原因 atta+hetu18. parahetu = 為了別人的原因<para+hetu19. āmisakiñcikkhahetu= 為了少數利益的原因 āmisa+kiñcikkha+hetu20.    sampajānamusā = 故意妄語21.   bhāsitā = 說者

99. Katamo ca puggalo pupphabhāṇī 1?

Idhekacco puggalo musāvāda 2 pahāya 3musāvādā paivirato 4 hoti sabhaggato vā

parisaggato vā ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā abhinīto

sakkhipuṭṭho – “ehambho, purisa, ya jānāsi ta vadehī”ti, so ajāna vā āha – “na

jānāmī”ti, jāna vā āha– “jānāmī”ti, apassa vā āha– “na passāmī”ti, passa vā āha–

 “passāmī”ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā na sampajānamusā

bhāsitā hoti– aya vuccati puggalo “pupphabhāṇī”.

 

什麼人是花語者呢?

在這裡有一種人捨斷妄語之後,成為離妄語者-當走到大眾或走到人群中或走到親屬中或走到法庭中或走到王家中,帶來當證人被質問時-“喂!人,你知道什麼就說什麼,他不知道就說我不知道,或知道就說我知道,沒見到就說我沒見到或見到就說我見到。如此為了自己的原因、為了別人的原因或為了少數利益的原因而不故意說妄語者。這個人被稱為花語者

 

100. Katamo ca puggalo madhubhāṇī5?

Idhekacco puggalo yā sā vācā nelā6 kaṇṇasukhā7 pemaniyā8 hadayagamā 9 porī 10

bahujanakantā11 bahujanamanāpā12, tathārūpi vāca bhāsitā hoti– aya vuccati

puggalo “madhubhāṇī”.

 

什麼人是蜜語者呢?

在這裡有一種人說話柔和、悅耳、可愛、深入心坎裡、優雅、眾人聽到會喜歡、眾人聽到會合意,說就像那樣子的話的人 -這個人被稱為蜜語者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. pupphabhāṇī = 花語2 . musāvāda = 妄語3. pahāya = 捨斷之後 pajahati ger.4. paivirato = 避開 paiviramati pp.of5. madhubhāṇī = 蜜語者< madhu+bhāṇin6. nelā = 柔和7. kaṇṇasukhā = 悅耳<kaṇṇa+sukha     8. pemaniyā = 可愛9. hadayagamā = 深入心坎裡 hadaya+gama10. porī = 優雅 porin11. bahujanamanāpā = 眾人聽到會合意 bahu+jana+manāpa .12. bahujanakantā = 眾人聽到會喜歡 bahu+jana+kanta

101. Katamo ca puggalo arukūpamacitto1?

Idhekacco puggalo kodhano2 hoti upāyāsabahulo3, appampi4 vutto5 samāno6

abhisajjati7 kuppati8 byāpajjati9 patitthīyati10 , kopañca11 dosañca12 appaccayañca13

pātukaroti14. Seyyathāpi nāma duṭṭhāruko15 kaṭṭhena16 vā kahalāya17 vā ghaṭṭito18

bhiyyoso19 mattāya20 āsava21 deti22, evameva idhekacco puggalo kodhano hoti

upāyāsabahulo, appampi vutto samāno abhisajjati kuppati byāpajjati patitthīyati,

kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti– aya vuccati puggalo “arukūpamacitto”.

 

什麼人是心譬喻漏瘡呢?

在這裡有一種人時常忿怒、許多惱害,當稍少少的被說時生氣、怒、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿。例如惡漏瘡用木棒或砂礫磨擦,帶來更大的漏泄,就是這樣,在這裡有一種人時常忿怒、許多惱害,當少少的被說時生氣、怒、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿-這個人被稱為心譬喻漏瘡者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. arukūpamacitto = 心譬喻漏瘡者 aruka+upama+citta2. kodhano = 時常忿怒3. upāyāsabahulo = 許多惱害 upāyāsa+bahula4. appampi = 少量也<appam+pi5. vutto = 正被說時6. samāno = 存在 as atthi ppr.of7. abhisajjat i = 生氣8. kuppati = 9. byāpajjati = 瞋害10. patitthīyati = 敵對    11. kopañca = 忿怒和 kopañ+ca12. dosañca = 瞋和 dosañ+ca13. appaccayañca = 不滿和<appaccayañ+ca14. pātukaroti = 明顯表現15. duṭṭhāruko = 惡漏瘡 duṭṭha+āruka16. kaṭṭhena = 用木棒17. kahalāya = 砂礫18. ghaṭṭito = 磨擦19. bhiyyoso = 更大20. mattāya = / 程度21. āsava = 漏泄 22. deti = 帶來

102. Katamo ca puggalo vijjūpamacitto1?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti

yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya

dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Seyyathāpi nāma cakkhumā2

puriso rattandhakāratimisāya3 vijjantarikāya4 rūpāni 5 passeyya6 , evameva idhekacco

puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti

yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti “aya

dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti– aya vuccati puggalo

 “vijjūpamacitto”.

 

什麼人是心譬喻電光呢?

在這裡有一種人,如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦滅,如實地了知這是導向滅苦之道。例如一個有眼的人,在黑夜中的電光中,可以見到東西,就是這樣,在這裡有一種人,如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦滅,如實地了知這是導向滅苦之道 ”-這個人被稱為心譬喻電光者

 

103. Katamo ca puggalo vajirūpamacitto7?

Idhekacco puggalo āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva

dhamme saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. Seyyathāpi nāma vajirassa8

natthi kiñci abhejja9 mai10 vā pāsāṇo11 vā, evameva idhekacco puggalo āsavāna

khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva dhamme saya abhiññā

sacchikatvā upasampajja viharati– aya vuccati puggalo “vajirūpamacitto”.

 

什麼人是心譬喻金鋼呢?

在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證、具足之後而住。例如寶石或石頭對於金剛而言是沒有任何不能切斷的。就是這樣,在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知、作證、具足之後而住-這個人被稱為心譬喻電光者

 

 

 

 

生字

1. vijjūpamacitto = 心譬喻電光者2. cakkhumā = 有眼3. rattandhakāratimisāya = 在黑夜的當中 ratta+andhakāra+timisā4. vijjantarikāya = 在電光5. rūpāni = 東西 /物質6. passeyya = 會見到        7. vajirūpamacitto = 心譬喻金剛者 vajir+upama+citta8. vajirassa = 對於金剛而言9. abhejja = 不能切斷10. mai = 寶石11. pāsāṇo = 石頭

 

104. Katamo ca puggalo andho1?

Idhekaccassa puggalassa tathārūpa cakkhu na hoti yathārūpena cakkhunā2

anadhigata3 vā bhoga4 adhigaccheyya5 , adhigata6 vā bhoga phāti7 kareyya;

tathārūpampissa8 cakkhu na hoti yathārūpena cakkhunā kusalākusale dhamme

jāneyya9, sāvajjānavajje10 dhamme jāneyya, hīnappaṇīte11 dhamme jāneyya,

kahasukkasappaibhāge12 dhamme jāneyya– aya vuccati puggalo “andho”.

 

什麼人是盲者呢?

在這裡有一種人,沒有像那樣子的眼睛,用像這樣子的眼睛會得到還未得到的財產,或會增加已得到的財產;沒有像那樣子的眼睛,用像這樣的眼睛,會知道諸善、不善法,會知道諸有罪、無罪法,會知道諸劣、勝法,會知道諸黑白相隨之法-這個人被稱為盲者

 

105. Katamo ca puggalo ekacakkhu13?

Idhekaccassa puggalassa tathārūpa cakkhu hoti yathārūpena cakkhunā anadhigata vā bhoga adhigaccheyya, adhigata vā bhoga phāti kareyya; tathārūpampissa

cakkhu na hoti yathārūpena cakkhunā kusalākusale dhamme jāneyya, sāvajjānavajje

dhamme jāneyya, hīnappaṇīte dhamme jāneyya, kahasukkasappaibhāge dhamme

jāneyya– aya vuccati puggalo “ekacakkhu”.

 

什麼人是一眼者呢?

在這裡有一種人,有像那樣子的眼睛,用像這樣子的眼睛會得到還未得到的財產,或會增加已得到的財產;沒有像那樣子的眼睛,用像這樣的眼睛,會知道諸善、不善法,會知道諸有罪、無罪法,會知道諸劣、勝法,會知道諸黑白相隨之法-這個人被稱為一眼者

 

 

 

 

 

 

生字

1. andho = 盲者2. cakkhunā = 用眼睛3. anadhigata = 還未得到4. bhoga = 財產5. adhigaccheyya = 會得到6. adhigata = 已得到7. phāti = 增加 /增值8. tathārūpampissa =像那樣子< tathārūpam+pi+assa   9. jāneyya = 會知道10. sāvajjānavajje = 有罪沒有罪 sāvajja+anavajja11. hīnappaṇīte = hīna+paṇīta12. kahasukkasappaibhāge= 黑白相隨 kaha+sukka+sappaibhāga13. ekacakkhu = 一眼者

106. Katamo ca puggalo dvicakkhu1?

Idhekaccassa puggalassa tathārūpa cakkhu hoti yathārūpena cakkhunā anadhigata

vā bhoga adhigaccheyya, adhigata vā bhoga phāti kareyya; tathārūpampissa

cakkhu hoti yathārūpena cakkhunā kusalākusale dhamme jāneyya, sāvajjānavajje

dhamme j āneyya, hīnappaṇīte dhamme jāneyya, kahasukkasappaibhāge dhamme

jāneyya– aya vuccati puggalo “dvicakkhu”.

 

什麼人是兩眼者呢?

在這裡有一種人,有像那樣子的眼睛,用像這樣子的眼睛會得到還未得到的財產,或會增加已得到的財產;有像那樣子的眼睛,用像這樣的眼睛,會知道諸善、不善法,會知道諸有罪、無罪法,會知道諸劣、勝法,會知道諸黑白相隨之法-這個人被稱為兩眼者

 

 107. Katamo ca puggalo avakujjapañño2?

Idhekacco puggalo ārāma3 gantā4 hoti abhikkhaa5 bhikkhūna santike6

dhammassavaṇāya7 . Tassa bhikkhū dhamma desenti8 ādikalyāṇa9 majjhekalyāṇa10pariyosānakalyāṇa117 sāttha12 sabyañjana13 kevalaparipuṇṇa14 parisuddha15

brahmacariya16 pakāsenti17.

 

什麼人是倒慧者呢?

在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法,而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

 

 

 

 

 

 

 

 生字

1. dvicakkhu = 兩眼2. avakujjapañño = 倒慧者3. ārāma = 僧園 .園林4. gantā = 走<gantar5. abhikkhaa = 時常6. santike = 在面前7. dhammassavaṇāya = 為了聽聞法 dhamma+savaa8. desenti = 教導9. ādikalyāṇa = 初善<ādi+kalyāṇa 10. majjhekalyāṇa = 中善< majjhe+kalyāṇa11. pariyosānakalyāṇa = 後善 pariyosāna+kalyāṇa 12. sāttha= 有義13. sabyañjana = 有文14. kevalaparipuṇṇa = 完全圓滿 kevala+paripuṇṇa15. parisuddha = 清淨16. brahmacariya = 梵行17. pakāsenti = 說明        

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya18 neva ādi manasi karoti, na majjha manasi

karoti, na pariyosāna manasi karoti. Vuṭṭhitopi19 tamhā āsanā tassā kathāya neva ādi

manasi karoti, na majjha manasi karoti, na pariyosāna manasi karoti.

 

他坐在那個座位,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後。從那個座位起來,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後。

 

Seyyathāpi nāma kumbho20 nikkujjo21 tatra udaka22 āsitta23 vivaṭṭati24, no saṇṭhāti25;

evameva idhekacco puggalo ārāma gantā hoti abhikkhaa bhikkhūna santike

dhammassavaṇāya . Tassa bhikkhū dhamma desenti ādikalyāṇa majjhekalyāṇa

pariyosānakalyāṇa sāttha sabyañjana kevalaparipuṇṇa parisuddha

brahmacariya pakāsenti.

 

例如顛倒的水瓶,在那個地方灌入水會倒流,不會停留(在水瓶內);就是這樣,在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya neva ādi manasi karoti, na majjha manasi

karoti, na pariyosāna manasi karoti. Vuṭṭhitopi tamhā āsanā tassā kathāya neva ādi

manasi karoti, na majjha manasi karoti, na pariyosāna manasi karoti–aya vuccati

puggalo “avakujjapañño”.

 

他坐在那個座位,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後。從那個座位起來,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後- 這個人被稱為倒慧者

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

18. kathāya = 19. vuṭṭhitopi = 起來 20. kumbho = 水瓶21. nikkujjo = 顛倒       22. udaka=23. āsitta = 灌入24. vivaṭṭati = 倒流25. saṇṭhāti = 住立 / 停留

 

 

108. Katamo ca puggalo ucchagapañño1?

Idhekacco puggalo ārāma2 gantā3 hoti abhikkhaa4 bhikkhūna santike5

dhammassavaṇāya6. Tassa bhikkhū dhamma desenti7 ādikalyāṇa8 majjhekalyāṇa9 pariyosānakalyāṇa10 sāttha11 sabyañjana12 kevalaparipuṇṇa13 parisuddha14

brahmacariya15 pakāsenti16.

 

什麼人是膝慧者呢?

在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法,而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya17 ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti, pariyosānampi manasi karoti. Vuṭṭhito18 ca kho tamhā āsanā tassā kathāya neva ādi

manasi karoti, na majjha manasi karoti, na pariyosāna manasi karoti.

 

他坐在那個座位,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後。從那個座位起來,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. ucchagapañño = 膝慧者2. ārāma = 僧園 .園林3. gantā = 走<gantar4. abhikkhaa = 常常5. santike = 在面前6. dhammassavaṇāya = 為了聽聞法 dhamma+savaa7. desenti = 教導8. ādikalyāṇa = 初善 ādi+kalyāṇa9. majjhekalyāṇa =中善< majjhe+kalyāṇa       10. pariyosānakalyāṇa = 後善 pariyosāna+kalyāṇa 11. sāttha = 有義12. sabyañjana = 有文13. kevalaparipuṇṇa = 完全圓滿 kevala+paripuṇṇa14. parisuddha = 清淨15. brahmacariya=梵行16. pakāsenti = 說明17. kathāya = 18. vuṭṭhitopi = 起來

Seyyathāpi nāma purisassa ucchage19 nānākhajjakāni20 ākiṇṇāni21 tilā22 taṇḍulā23

modakā24 badarā25. So tamhā āsanā vuṭṭhahanto26 satisammosā27 pakireyya28.

Evameva idhekacco puggalo ārāma gantā hoti abhikkhaa bhikkhūna santike

dhammassavaṇāya. Tassa bhikkhū dhamma desenti ādikalyāṇa majjhekalyāṇa

pariyosānakalyāṇa sāttha sabyañjana kevalaparipuṇṇa parisuddha

brahmacariya pakāsenti.

 

例如種種的硬食被散落在人的膝蓋上-胡麻、米、糖果、棗子。當他正從那個座位起來,因為失念,而會使得散落。就是這樣,在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法,而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti,

pariyosānampi manasi karoti. Vuṭṭhito ca kho tamhā āsanā tassā kathāya neva ādimpi

manasi karoti, na majjhampi manasi karoti, na pariyosānampi manasi karoti– aya vuccati puggalo “ucchagapañño”.

 

他坐在那個座位,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後。從那個座位起來,對於那個話既不思維初,又不思維中,又不思維後-這個人被稱為膝慧者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

19. ucchage = 在膝蓋上20. nānākhajjakāni = 種種的硬食21. ākiṇṇāni = 被散落22. tilā = 胡麻23. taṇḍulā =         24. modakā = 糖果25. badarā = 棗子26. vuṭṭhahanto = 正起來 vuṭṭhahati ppr.27. satisammosā = 因為失念28. pakireyya = 會使得散落

 

 

109. Katamo ca puggalo puthupañño1?

Idhekacco puggalo ārāma gantā hoti abhikkhaa bhikkhūna santike

dhammassavaṇāya. Tassa bhikkhū dhamma desenti ādikalyāṇa majjhekalyāṇa

pariyosānakalyāṇa sāttha sabyañjana kevalaparipuṇṇa parisuddha

brahmacariya pakāsenti.

 

什麼人是廣慧者呢?

在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法,而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、圓滿、清淨、說明梵行。

 

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti,

pariyosānampi manasi karoti. Vuṭṭhitopi tamhā āsanā tassā kathāya ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti, pariyosānampi manasi karoti.

 

他坐在那個座位,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後。從那個座位起來,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後。

 

Seyyathāpi nāma kumbho2 ukkujjo3 tatra udaka4 āsitta5 saṇṭhāti6, no vivaṭṭati7;

evameva idhekacco puggalo ārāma gantā honti abhikkhaa bhikkhūna santike

dhammassavaṇāya. Tassa bhikkhū dhamma desenti ādikalyāṇa majjhekalyāṇa

pariyosānakalyāṇa sāttha sabyañjana kevalaparipuṇṇa parisuddha

brahmacariya pakāsenti.

 

例如直立的水瓶,在那個地方灌入水會停留(在水瓶內),而不會倒流(出來);就是這樣,在這裡有一種人,為了在比丘們的面前聽聞法,而時常的去僧園。比丘們對他教導法,初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

So tasmi āsane nisinno tassā kathāya ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti,

pariyosānampi manasi karoti. Vuṭṭhitopi tamhā āsanā tassā kathāya ādimpi manasi karoti, majjhampi manasi karoti, pariyosānampi manasi karoti– aya vuccati puggalo

 “puthupañño”.

 

他坐在那個座位,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後。從那個座位起來,對於那個話既思維初,又思維中,又思維後-這個人被稱為廣慧者

 

 

 

 

生字

1. puthupañño = 廣慧者2. kumbho = 水瓶3. ukkujjo = 直立  4. udaka = 5. āsitta = 灌入.6. saṇṭhāti = 住立 /停留

110. Katamo ca puggalo kāmesu1 ca bhavesu2 ca avītarāgo3?

Sotāpannasakadāgāmino4 ime vuccanti puggalā “kāmesu ca bhavesu ca avītarāgā”.

 

什麼人是在諸欲和諸有上未離欲者呢?

預流、一來者。這些人被稱為在諸欲和諸有上未離欲者

 

111. Katamo ca puggalo kāmesu vītarāgo, bhavesu avītarāgo?

Anāgāmī5– aya vuccati puggalo “kāmesu vītarāgo, bhavesu avītarāgo”.

 

什麼人是在諸欲上離欲,在諸有上未離欲者呢?

一來者-這個人被稱為在諸欲上離欲,在諸有上未離欲者

 

112. Katamo ca puggalo kāmesu ca bhavesu ca vītarāgo?

Arahā6– aya vuccati puggalo “kāmesu ca bhavesu ca vītarāgo”.

 

什麼人在諸欲上和諸有上離欲者呢?

阿羅漢-這個人被稱為在諸欲上和諸有上離欲者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. kāmesu = 在諸欲上2. bhavesu = 在諸有3. avītarāgo = 未離欲者 pañcasu kāmaguesu, tīsu ca bhavesu 在五種欲和三有上>     4.Sotāpannasakadāgāmino=預流、一來者5. anāgāmī = 不來者6. arahā = 阿羅漢

 

 

113. Katamo ca puggalo pāsāṇalekhūpamo1?

Idhekacco puggalo abhiha2 kujjhati3. So ca khvassa4 kodho5 cira6 dīgharatta7

anuseti8. Seyyathāpi nāma pāsāṇe9 lekhā10 na khippa11 lujjati12 vātena13 vā udakena14

vā, ciraṭṭhitikā15 hoti; evameva idhekacco puggalo abhiha kujjhati. So ca khvassa

kodho cira dīgharatta anuseti–aya vuccati puggalo “pāsāṇalekhūpamo”.

 

什麼人是譬如石刻者呢?

在這裡有一種人時常生氣,他的那個忿怒是潛伏長夜。例如在石頭上雕刻,不會很快地被風或水破壞,而會久住的。就是這樣,在這裡有一種人時常生氣,他的那個忿怒是潛伏長夜 -這個人被稱為譬如石刻者

 

114. Katamo ca puggalo pathavilekhūpamo16?

Idhekacco puggalo abhiha kujjhati. So ca khvassa kodho na cira dīgharatta anuseti.Seyyathāpi nāma pathaviyā17 lekhā khippa lujjati vātena vā udakena vā, na ciraṭṭhitikā

hoti; evameva idhekacco puggalo abhiha kujjhati. So ca khvassa kodho na cira

d īgharatta anuseti– aya vuccati puggalo “pathavilekhūpamo”.

 

什麼人是譬如地刻者呢?

在這裡有一種人時常生氣,他的那個忿怒是不潛伏長夜。例如在地上雕刻,很快地被風和水破壞, 而不會久住。就是這樣,在這裡有一種人時常生氣,他的那個忿怒是不潛伏長夜 -這個人被稱為譬如地刻者

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. pāsāṇalekhūpamo = 譬如石刻者 pāsāṇa+lekha+upama2. abhiha = 常常地3. kujjhati= 生氣4. khvassa = khv+assa 他的5. kodho = 忿怒6. cira = 7. dīgharatta = 8. anuseti = 潛伏     9. pāsāṇe = 在石頭上10. lekhā = 雕刻11. khippa = 很快地12. lujjati = 破壞 /消失13. vātena = 14. udakena = 15. ciraṭṭhitikā = 久住16. pathavilekhūpamo = 譬如地刻者 pathavi+lekha+upama17. pathaviyā = 在地上

115. Katamo ca puggalo udakalekhūpamo1?

Idhekacco puggalo āgāḷhenapi2 vuccamāno3 pharusenapi4 vuccamāno amanāpenapi5

vuccamāno sasandatimeva6 sandhiyatimeva7 sammodatimeva 8 . Seyyathāpi nāma

udake lekhā khippa lujjati, na ciraṭṭhitikā hoti; evameva idhekacco puggalo āgāḷhenapi

vuccamāno pharusenapi vuccamāno amanāpenapi vuccamāno sasandatimeva

sandhiyatimeva sammodatimeva– aya vuccati puggalo “udakalekhūpamo”.

 

什麼人是譬如水刻者呢?

在這裡有一種人,被頑固的說,又被粗暴的說、又被不可意的說 ,仍然交往、被交往、令人歡喜。例如在水上雕刻(劃過)很快地破壞,而不會久住;就是這樣,在這裡有一種人,被頑固的說,又被粗暴的說,又被不可意的說,仍然交往、被交往、令人歡喜-這個人被稱為譬如水刻者

 

116. Tattha katame tayo potthakūpamā9 puggalā?

Tayo potthakā navop10 potthako11 dubbaṇṇo12 ceva hoti dukkhasamphasso13 ca

appaggho14 ca, majjhimopi potthako dubbaṇṇo ceva hoti dukkhasamphasso ca

appaggho ca, jiṇṇopi15 potthako dubbaṇṇo ceva hoti dukkhasamphasso ca appaggho ca.

Jiṇṇampi potthaka ukkhaliparimajjana16 vā karonti sakārakūṭe17 vā na18 chaḍḍenti19. Evameva tayome20 potthakūpamā puggalā santo21 savijjamānā22 bhikkhūsu.

 

在這裡哪三種人是譬如樹皮衣者呢?

三種樹皮衣-新的樹皮衣既醜陋,又觸覺粗糙,又少價值,中的樹皮衣也又醜陋,又觸覺粗糙,又少價值,老舊的樹皮衣衣又醜陋,又觸覺粗糙,又少價值。使用老舊的樹皮衣來擦鍋,或者將它捨棄在垃圾堆裡頭。就是這樣,有這三種譬喻樹皮衣的人存在諸比丘中。

 

 

 

 

生字1. udakalekhūpamo = 譬如水刻者2. āgāḷhena+pi = 被頑固3. vuccamāno = 正說4. pharusena+pi = 被粗暴5. amanāpena+pi = 被不可意6. sasandati+m+eva = 交往7. sandhiyati+m+eva = 被結交 sandhāti pass. of8. sammodatimeva = 令人歡喜9. potthakūpamā = 譬喻樹皮衣者 potthaka+upama10. navo+pi =       11. potthako = 樹皮衣12. dubbaṇṇo = 醜陋13. dukkhasamphasso = 觸覺粗造14. appaggho = 少價值15. j iṇṇo+pi = 老舊16. ukkhaliparimajjana = 擦鍋 ukkhali+parimajjana17. sakārakūṭe = 在垃圾堆裡18. na = 那個樹皮衣19. chaḍḍenti = 捨棄20. tayome = 這三種< tayo+ima21. santo = 22. savijjamānā =存在

Katame tayo? Navo cepi bhikkhu hoti dussīlopāpadhammo, idamassa23dubbaṇṇatāya24.

Seyyathāpi so potthako dubbaṇṇo, tathūpamo aya puggalo. Ye kho panassa sevanti25bhajanti26 payirupāsanti27 diṭṭhānugati28 āpajjanti29, tesa30 ta31 hoti dīgharatta32

ahitāya33 dukkhāya34 . Idamassa dukkhasamphassatāya. Seyyathāpi so potthako

dukkhasamphasso, tathūpamo aya puggalo.

 

哪三種呢?假如新的比丘是惡戒、惡法者,這是他的醜陋性。例如那個樹皮衣醜陋,這個人就像那個譬喻。那些人跟他交往、依靠、侍奉、到達跟隨見,那件事情對他們而言是導致長夜沒利益、痛苦。這是他的觸覺粗糙性。又例如那個樹皮衣觸覺粗糙,這個人就像那個譬喻。

 

Yesa35 kho pana so paiggahāti36 cīvarapiṇḍapāta-senāsanagilānapaccayabhesajja-

parikkhāra37 tesa38 ta39 na mahapphala40 hoti na mahānisasa41. Idamassa

appagghatāya. Seyyathāpi so potthako appaggho, tathūpamo aya puggalo.

 

他接受那些人的袈裟、缽食、住所、生病因緣所需的藥 ,他們的那件事(佈)施)是沒有大果報、大利益。這是他的少價值性。又例如那個樹皮衣是少價值,這個人就像那個譬喻。

 

Majjhimo cepi bhikkhu hoti … pe… thero cepi bhikkhu hoti dussīlo pāpadhammo,

 idamassa dubbaṇṇatāya. Seyyathāpi so potthako dubbaṇṇo, tathūpamo aya puggalo.

 

假如中比丘是...乃至....假如老比丘是惡戒、惡法者,這是他的醜陋性。例如那個樹皮衣醜陋,這個人就像那個譬喻。

 

 

 

生字

23. idam+assa = 這個是他的24. dubbaṇṇatāya = 醜陋性 dubbaṇṇa+ta (中性抽象名詞)25. sevanti = 交往26. bhajanti = 依靠27. payirupāsanti = 侍奉28. diṭṭhānugati = 跟隨見 diṭṭha+anugati29. āpajjanti = 到達 / 忍受30. tesa = 對他們而言31. ta = 指交往的那件事32. dīgharatta = 長夜    33. ahitāya = 沒利益34. dukkhāya = 痛苦35. yesa = 他們的(gen.36. paiggahāti = 接受37. cīvara+piṇḍapāta-senāsana 袈裟 缽食 住所gilāna+paccaya+bhesajja+ 生病 因緣 parikkhāra 所需38. tesa = 他們的(gen.39. ta = 指那件事40. mahapphala = 大果報41. mahānisasa = 大利益<maha+ānisasa

 

 

Ye kho panassa sevanti bhajanti payirupāsanti diṭṭhānugati āpajjanti, tesa ta hoti

dīgharatta ahitāya dukkhāya. Idamassa dukkhasamphassatāya. Seyyathāpi so

potthako dukkhasamphasso, tathūpamo aya puggalo.

 

那些人跟他交往、依靠、侍奉、到達跟隨見,那件事情對他們而言是導致長夜沒利益、痛苦。這個是他的觸覺粗糙性。又例如那個樹皮衣觸覺粗糙,這個人就像那個譬喻。

 

Yesa kho pana so paiggahāti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajja-

parikkhāra, tesa ta na mahapphala hoti na mahānisasa. Idamassa

appagghatāya. Seyyathāpi so potthako appaggho, tathūpamo aya puggalo.

 

他接受那些人的袈裟、缽食、住所、生病因緣所需的藥 ,他們的那件事(佈施)是沒有大果報、大利益。這是他的少價值性。又例如那個樹皮衣是少價值,這個人就如那個譬喻。

 

Evarūpo ce thero bhikkhu saghamajjhe bhaati42. Tamena43 bhikkhū evamāhasu44

“ki nu kho tuyha45 bālassa abyattassa46 bhaitena47 , tvampi nāma bhaitabba48

maññasī”ti! So kupito49 anattamano50 tathārūpi vāca nicchāreti51 athārūpāya

vācāya sagho ta ukkhipati52 sakārakūṭeva53 na potthaka. Ime tayo potthakūpam

puggalā santo savijjamānā bhikkhūsu.

 

假如這樣的比丘在僧團中說話。那些比丘這樣告訴他什麼是被笨蛋、沒技巧的你所說的呢?你真的認為應該說話嗎?他生氣、不可意說出那樣子的話,僧團以那樣子的話,就如那個樹皮衣捨棄在垃圾堆一樣的開除他。有這三種譬如樹皮衣的人存在諸比丘中。

 

 

 

 

 

 

 

生字

42. bhaati = 43. tamena = 那個(長老) tam +na44. evamāhasu =這樣說(3.pl.45. tuyha = 46. abyattassa = 沒技巧47. bhaitena = 所說48. bhaitabba=應說        49. kupito = 瞋恚50. anattamano = 不可意51. nicchāreti = 發出 / 說出52. ukkhipati = 開除53. sakārakūṭeva = 垃圾堆 五年以下 五年以上-九年 長老 十二年以上       

 

117. Tattha katame tayo kāsikavatthūpamā1 puggalā?

Tīṇi kāsikavatthāni– navampi kāsikavattha2 vaṇṇavantañceva3 hoti

sukhasamphassañca4 mahagghañca5, majjhimampi kāsikavattha vaṇṇavantañceva hoti sukhasamphassañca mahagghañca, jiṇṇampi6 kāsikavattha vaṇṇavantañceva

hoti sukhasamphassañca mahagghañca.

 

在這裡哪三種是譬如迦尸衣者呢?

三種迦尸衣-新的迦尸衣既色澤美,又觸感細滑,又多價值,中的迦尸衣既色澤美,又觸感細滑,又多價值,舊的迦尸衣既色澤美,又觸感細滑,又多價值。

 

Jiṇṇampi kāsikavattha ratanapalivehana7 vā karonti gandhakaraṇḍake8 vā na9

nikkhipanti10. Evameva tayome kāsikavatthūpamā puggalā santo11 savijjamānā12 bhikkhūsu. Katame tayo? Navo cepi bhikkhu hoti sīlavā13 kalyāṇadhammo14 idamassa15 suvaṇṇatāya16. Seyyathāpi ta kāsikavattha vaṇṇavanta, tathūpamo aya puggalo.

 

舊的迦尸衣,他們拿來包裹寶物,或者把它保存在香盒裡。就是這樣,有這三種譬如迦尸衣的人存在諸比丘中。哪三種呢?假如新的比丘是具戒者、善法者,這是他的色澤美性,就如那個迦尸衣色澤美,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

生字

1. kāsikavatthūpamā = 譬如迦尸衣 kāsika+vattha+upama2. kāsikavattha = 迦尸衣3. vaṇṇavantañceva = 既色澤美 vaṇṇavant+ceva.4. sukhasamphassañca = 又觸感細滑 sukha+samphassañ+ca5. mahagghañca= 又多價值6. jiṇṇampi = 舊< jiṇṇam+pi7. ratanapalivehana = 保裹寶物 ratana+palivehana    8. gandhakaraṇḍake = 在香盒裡 gandha+karaṇḍaka9. na=它(迦尸衣)10. nikkhipanti = 放置/保存11. santo = 有<as ppr.of12. savijjamānā = 存在 ppr.13. sīlavā = 具戒者 sīlavant14. kalyāṇadhammo = 善法者15. idamassa = 這是他的<idam+assa16. suvaṇṇatāya = 色澤的美性

Ye17 kho panassa sevanti 18bhajanti19 payirupāsanti20 diṭṭhānugati21 āpajjanti22, tesa23 ta24 hoti dīgharatta25 hitāya26 sukhāya27. Idamassa sukhasamphassatāya28. Seyyathāpi ta kāsikavattha sukhasamphassa, tathūpamo aya puggalo.

 

哪些人跟他交往、依靠、侍奉、到達跟隨見,對他們而言這件事導致長夜利益、安樂。這是他的觸感細滑性。例如那迦尸衣觸感細滑,這個人就像那譬喻。

 

Yesa29 kho pana so paiggahāti30 cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajja-parikkhāra31 , tesa ta mahapphala32 hoti mahānisasa33. Idamassa mahagghatāya. Seyyathāpi ta kāsikavattha mahaggha, tathūpamo aya puggalo.

 

他接受那些人的袈裟、缽食、住所、生病因緣所需的的藥, 他們的那件事是有大果暴、大利益。這是他的多價值性。例如那迦尸衣多價值,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

17. Ye = 哪些人18. sevanti = 交往19. bhajanti = 依靠20. payirupāsanti = 侍奉21. diṭṭhānugati = 跟隨見22. āpajjanti = 到達跟隨見23. tesa = 對他們而言24. ta = 這件事情25. dīgharatta = 長夜的26. hitāya = 有利益27. sukhāya = 安樂     28. sukhasamphassatāya = 觸感細滑性29. Yesa = 那些人的30. paiggahāti = 接受31.cīvara+piṇḍapāta+senāsana+gilāna袈裟 缽食 住所 生病paccaya+bhesajja+parikkhāra因緣 所需品32. mahapphala = 大果報33. mahānisasa = 大利益 mahā+ānisasa

 

 

Majjhimo cepi bhikkhu …pe… thero cepi bhikkhu hoti sīlavā kalyāṇadhammo, idamassa

suvaṇṇatāya. Seyyathāpi ta kāsikavattha vaṇṇavanta, tathūpamo aya puggalo.

Ye kho panassa sevanti bhajanti payirupāsanti diṭṭhānugati āpajjanti, tesa ta hoti

dīgharatta hitāya sukhāya. Idamassa sukhasamphassatāya. Seyyathāpi ta

kāsikavattha sukhasamphassa, tathūpamo aya puggalo.

 

假如中的比丘也...長老比丘也是具戒者、善法者,這是他的色澤美性。例如那迦尸衣色澤美,這個人就像那譬喻。哪些人跟他交往、依靠、侍奉、到達跟隨見,對他們而言這件事導致長夜利益、安樂。這是他的觸感細滑。例如那迦尸衣觸感細滑,這個人就像那譬喻。

 

Yesa kho pana so paiggahāti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajja-

parikkhāra, tesa ta mahapphala hoti mahānisasa. Idamassa mahagghatāya.

Seyyathāpi ta kāsikavattha mahaggha, tathūpamo aya puggalo.

 

他接受那些人的袈裟、缽食、住所、生病因緣所需的藥 ,他們的那件事是有大果報、大利益。這是他的多價值性。例如那迦尸衣多價值,這個人就像那譬喻。

 

Evarūpo ce thero bhikkhu saghamajjhe bhaati34, tamena bhikkhū evamāhasu35

“appasaddā36 āyasmanto hotha37, thero bhikkhu dhammañca vinayañca bhaatī”ti.

Tassa ta vacana38 ādheyya39 gacchati, gandhakaraṇḍakeva na kāsikavattha.

Ime tayo kāsikavatthūpamā puggalā santo savijjamānā bhikkhūsu.

 

假如像這樣子的長老比丘在僧團中開示,比丘們會這樣的告訴那個:尊者們,你們小聲吧!長老比丘開示法與律。他的那個話儲存(心中),就像在香盒裡的那個迦尸衣。有這三種譬如迦尸衣的人存在諸比丘之中。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

34. bhaati=說話35. evamāhasu=這樣說<pre.3.p.36. appasaddā=小聲        37. hotha=hoti imp.3.s.38. vacana=39. ādheyya=儲存

 

 

 

118. Katamo ca puggalo suppameyyo1?

Idhekacco puggalo uddhato2 hoti unnao3 capalo4 mukharo5 vikiṇṇavāco6 muṭṭhassati 7

asampajāno8 asamāhito9 vibbhantacitto10 pākatindriyo11 aya vuccati puggalo

 “suppameyyo”.

 

什麼人是易被衡量者呢?

在這裡有一種人是掉舉、驕慢、輕躁、饒舌、散亂語者、失念者、不正知、無定、散亂的心、放縱諸根-這個人被稱為易被衡量者

 

119. Katamo ca puggalo duppameyyo12?

Idhekacco puggalo anuddhato hoti anunnao acapalo amukharo avikiṇṇavāco

upaṭṭhitassati 13 sampajāno samāhito ekaggacitto14 savutindriyo15 aya vuccati

puggalo “duppameyyo”.

 

什麼人是難被衡量者呢?

在這裡有一種人是不掉舉、不驕慢、不輕躁、不饒舌、不散亂語者、念現前、正知、定、心專一、防護諸根-這個人被稱為難被衡量者

 

120. Katamo ca puggalo appameyyo16?

Idhekacco puggalo āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva

dhamme saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati– aya vuccati puggalo

“appameyyo”.

 

什麼人是不被衡量者呢?

在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,就在現法中自己證知作證之後具足而住-這個人被稱為不被衡量者

 

 

 

 

生字

1. suppameyyo = 易被衡量者2. uddhato = 掉舉3. unnao = 驕慢4. capalo = 輕躁5. mukharo = 饒舌6. vikiṇṇavāco = 散亂語者7. muṭṭhassat i= 失念者8. asampajāno = 不正知        9. asamāhito = 無定10. vibbhantacitto = 散亂的心11. pākatindriyo = 放縱諸根12. duppameyyo = 難被衡量者13. upaṭṭhitassati = 念現前14. ekaggacitto = 心專一15. savutindriyo = 防護諸根16. appameyyo = 不被衡量者

121. Katamo ca puggalo na sevitabbo1 na bhajitabbo2 na payirupāsitabbo3?

Idhekacco puggalo hīno4 hoti sīlena samādhinā5 paññāya6. Evarūpo puggalo na

sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo, aññatra7 anuddayā8 aññatra anukampā9.

 

什麼人是不應被結交、不應被深交、不應被敬奉者呢?

在這裡有一種人比較戒、定、慧是下劣。就像這個樣子的人不應被結交、不應被深交、不應被敬奉,除了同情、悲。

 

122. Katamo ca puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo?

Idhekacco puggalo sadiso10 hoti sīlena samādhinā paññāya. Evarūpo puggalo sevitabbo

bhajitabbo payirupāsitabbo. Ta kissa hetu? “Sīlasāmaññagatāna11 sata12 sīlakathā13

ca no14 bhavissati, sā ca no phāsu bhavissat i, sā ca no pavattinī15 bhavissati;

samādhisāmaññagatāna sata samādhikathā ca no bhavissati, sā ca no phāsu

bhavissati, sā ca no pavattinī bhavissati; paññāsāmaññagatāna sata paññākathā ca

no bhavissati, sā ca no phāsu bhavissati, sā ca no pavattinī bhavissatī”ti. Tasmā evarūpo

puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo.

 

什麼人是應被結交、應被深交、應被敬奉者呢?

 在這裡有一種人比較戒、定、慧是同等。就像這個樣子的人應被結交、應被深交、應被敬奉,這是什麼原因呢?(因為)善戒的相同,既會有我們法的討論、又會有我們的安樂,又會有我們的成長;善定的相同,既又有我們定的討論、它又會有我們的安樂,又會有我們的成長;善慧的相同,既會有我們慧的討論、又會有我們的安樂,又會有我們的成長;因此就像這樣子的人應被結交、應被深交、應被敬奉。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. sevitabbo = 應被結交2. bhajitabbo = 應被親近/深交3. payirupāsitabbo = 應被敬奉4. hīno = 下劣5. samādhinā = 比較定6. paññāya = 比較慧7. aññatra = 除了8. anuddayā = 同情        9. anukampā = 10. sadiso = 同等11. Sīlasāmaññagatāna = 戒的相同 Sīla+sāmañña+gata12. sata = 善<santa pi.gen.13. sīlakathā = 戒的討論14. no = 我們15. pavattinī = 成長

 

 

生字

123. Katamo ca puggalo sakkatvā1 garu2 katvā sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo? Idhekacco puggalo adhiko3 hoti sīlena samādhinā paññāya. Evarūpo puggalo sakkatvā

garu katvā sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo. Ta kissa hetu “Aparipūra4 vā

sīlakkhandha5 paripūressāmi6, paripūra7 vā sīlakkhandha tattha tattha paññāya

anuggahessāmi8; aparipūra vā samādhikkhandha paripūressāmi, paripūra vā

samādhikkhandha tattha tattha paññāya anuggahessāmi; aparipūra vā

paññākkhandha paripūressāmi, paripūra vā paññākkhandha tattha tattha paññāya

anuggahessāmī”ti. Tasmā evarūpo puggalo sakkatvā garu katvā sevitabbo bhajitabbo

payirupāsitabbo.

 

什麼人是恭敬、尊敬之後,應被結交、應被深交、應被敬奉者呢?

在這裡有一種人比較戒、定、慧是殊勝。就像這個樣子的人恭敬、尊敬之後應被結交、應被深交 、應被敬奉。這是什麼原因呢?我將圓滿還未圓滿的戒蘊,或在其中我將以慧攝受圓滿的戒蘊;我將圓滿還未圓滿的定蘊,或在其中我將以慧攝受圓滿的定蘊;我將圓滿還未圓滿的慧蘊,或在其中我將以慧攝受圓滿的慧蘊。因此,就像這樣子的人恭敬、尊敬之後應被結交、應被深交 、應被敬奉。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sakkatvā = 恭敬之後2. garu = 尊敬3. adhiko = 殊勝4. aparipūra = 還沒圓滿  5. sīlakkhandha = 戒蘊6. paripūressāmi = 我將圓滿7. paripūra = 圓滿8. anuggahessāmi = 我將攝受

 

 

124. Katamo ca puggalo jigucchitabbo1na sevitabbona bhajitabbo na payirupāsitabbo?

Idhekacco puggalo dussīlo2 hoti pāpadhammo3 asuci4 sakassarasamācāro5

paicchannakammanto6 assamao7 samaapaiñño8 abrahmacārī 9brahmacāripaiñño10

 antopūti11 avassuto12 kasambujāto13. Evarūpo puggalo jigucchitabbo na sevitabbo nabhajitabbo na payirupāsitabbo. Ta kissa hetu? Kiñcāpi evarūpassa puggalassa

na diṭṭhānugati14 āpajjati15, atha kho na16 pāpako17 kittisaddo18 abbhuggacchati19 “pāpamitto purisapuggalo20 pāpasahāyo21 pāpasampavako22”ti. Seyyathāpi nāma ahi23

thagato24 kiñcāpi na asati25, atha kho na makkheti26; evameva kiñcāpi

evarūpassa puggalassa na diṭṭhānugati āpajjati, atha kho na pāpako kittisaddo

abbhuggacchati– “pāpamitto purisapuggalo pāpasahāyo pāpasampavako”ti! Tasmāevarūpo puggalo jigucchitabbo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo.

 

什麼人是應被迴避、不應被結交、不應被深交、不應被敬奉者呢?

在這裡有一種人是惡戒、惡法、不淨、疑行者、作隱密的行為、非沙門而自稱為沙門、非梵行而自稱微梵行、裡面腐敗、漏泄、污穢生起。就像這個樣子的人應被迴避、不應被結交、不應被深交、不應被敬奉。那是什麼原因呢?對於就像這樣子的人沒有雖然到達隨從見,但是惡名聲揚生起到他身上。這個人是惡友、惡同伴、惡密友 。就如蛇已經跑到糞堆,雖然沒有咬,也會弄髒它;就是這樣,就像那樣子的人,雖然沒有到達跟隨見,惡名聲揚還是生起他身上-“這個人是惡友、惡同伴、惡密友!因此,就像這樣子的人應被迴避、不應被結交、不應被深交、不應被敬奉。

 

 

 

 

 

 生字

1. jigucchitabbo = 應被迴避2. dussīlo = 惡戒3. pāpadhammo = 惡法4. asuci = 不淨5. sakassarasamācāro = 疑行者 sakassara+samācāro6. paicchannakammanto = 作隱密的行為 paicchanna+kammanto7. assamao = 非沙門8. samaapaiñño = 自稱為沙門9. abrahmacārī = 非梵行10. brahmacāripaiñño = 自稱為梵行11. antopūti = 裡面腐敗 anto+pūti12. avassuto = 漏泄 13. kasambujāto = 污穢生起 kasambu+jāta14. diṭṭhi+ānugati = 跟隨見15. āpajjati = 到達16. na = 17. pāpako = 18. kittisaddo = 名聲揚19. abbhuggacchati = 生起20. purisapuggalo = 21. pāpasahāyo = 惡同伴22. pāpasampavako = 惡密友 / 惡至交23. ahi = 24. gūthagato = 已經走到糞堆25. asati = 26. makkheti = 弄髒

 

 

 

125. Katamo ca puggalo ajjhupekkhitabbo1 na sevitabbo na bhajitabbo na

payirupāsitabbo?

Idhekacco puggalo kodhano2 hoti upāyāsabahulo3, appampi4 vutto5 samāno6 abhisajjati7

kuppati8 byāpajjati9 patitthīyati10, kopañca11 dosañca12 appaccayañca13 pātukaroti14.

Seyyathāpi nāma duṭṭhāruko15 kaṭṭhena 16vā kahalāya17 vā ghaṭṭito18 bhiyyoso19 mattāya20

 āsava21 deti22, evameva idhekacco puggalo kodhano hoti upāyāsabahulo, appampi

vutto samāno abhisajjati kuppati byāpajjati patitthīyati, kopañca dosañca appaccayañca

pātukaroti.

 

什麼人應被捨棄,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉者呢?

在這裡有一種人是時常忿怒、許多惱害,當少少的被說時生氣、怒、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿。例如惡漏瘡用木棒或砂礫磨擦,帶來更多的漏泄,就是這樣,在這裡有一種人是時常忿怒、許多惱害,當少少的被說時生氣、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. ajjhupekkhitabbo = 應被捨棄2. kodhano = 時常忿怒3. upāyāsabahulo = 很多惱害4. appampi = 少數 5. vutto = 正被說時6. samāno = 存在7. abhisajjati = 生氣8. kuppati = 9. byāpajjati = 瞋害10. patitthīyati = 敵對11. kopañ+ca = 忿怒和        12. dosañ+ca = 13. appaccayañ+ca = 不滿14. pātukaroti = 明顯表現15. duṭṭhāruko = 惡漏瘡16. kaṭṭhena = 用木棒17. kahalāya = 用砂礫18. ghaṭṭito = 磨擦19. bhiyyoso = 更大20. mattāya = /程度21. āsava = 漏泄22. deti = 帶來

Seyyathāpi nāma tindukālāta23 kaṭṭhena vā kahalāya vā ghaṭṭita bhiyyoso mattāya

cicciṭāyati24 ciiciṭāyati, evameva idhekacco puggalo kodhano hoti upāyāsabahulo,

appampi vutto samāno abhisajjati kuppati byāpajjati patitthīyati, kopañca dosañca

appaccayañca pātukaroti.

 

例如木麻黃用木棒或石礫磨擦,發出更大的嘶嘶聲,就是這樣,在這裡有一種人是時常忿怒、許多惱害,當少少的被說時生氣、怒、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿。

 

Seyyathāpi nāma gūthakūpo25 kaṭṭhena vā kahalāya vā ghaṭṭito bhiyyoso mattāya

duggandho26 hoti, evameva idhekacco puggalo kodhano hoti upāyāsabahulo,

appampi vutto samāno abhisajjati kuppati byāpajjati patitthīyati, kopañca dosañca

appaccayañca pātukaroti; evarūpo puggalo ajjhupekkhitabbo na sevitabbo na bhajitabbo

na payirupāsitabbo. Ta kissa hetu? “Akkoseyyapi26 ma27 paribhāseyyapi28 ma

anatthampi29 me30 kareyyā31”ti! Tasmā evarūpo puggalo ajjhupekkhitabbo na sevitabbo na bhajitabbo na payirupāsitabbo.

 

例如糞坑用木棒或砂礫攪拌,會產生更大量的臭味,就是這樣,在這裡有一種人是時常忿怒、許多惱害,當少少的被說時生氣、怒、瞋害、敵對,明顯表現出忿怒、瞋和不滿。像這樣子的人應被棄捨,不應被結交、不應被深交、不應被敬奉。這是什麼原因呢?(因為)會惡罵我、會毀謗我、對我會造成傷害!因此就像這樣子的人應可捨棄、不應被結交、不應被深交、不應被敬奉。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

23. tindukālāta = 木麻黃24. cicciṭāyati = 發出嘶嘶聲25. gūthakūpo = 糞坑26. akkoseyya+pi = 會惡罵27. ma =         28. paribhāseyyapi = 會毀謗29. anatthampi = 傷害30. me = 對我31. kareyyā”ti = 會造成

 

126. Katamo ca puggalo sevitabbo bhajitabbo payirupāsitabbo?

Idhekacco puggalo sīlavā hoti kalyāṇadhammo– evarūpo puggalo sevitabbo bhajitabbo

payirupāsitabbo. Ta kissa hetu? Kiñcāpi1 evarūpassa puggalassa na diṭṭhānugati

āpajjati, atha kho na kalyāṇo kittisaddo 2 abbhuggacchati3– “kalyāṇamitto purisapuggalo

kalyāṇasahāyo kalyāṇasampavako”ti! Tasmā evarūpo puggalo sevitabbo bhajitabbo

payirupāsitabbo.

 

什麼人應被結交、應被深交、應被敬奉者呢?

在這裡有一種人是有戒、善法者-就像這個樣子的人應被結交、應被深交、應被敬奉。這是什麼原因呢?雖然對於就像這樣子的人沒有到達跟隨見,但是善名聲揚生起到他身上。這個人是善友、善同伴,善密友!因此,就像這樣子的人應被結交、應被深交、應被敬奉。

 

127. Katamo ca puggalo sīlesu paripūrakārī4, samādhismi mattaso5 kārī, paññāya

mattaso kārī?

Sotāpannasakadāgāmino6 ime vuccanti puggalā sīlesu paripūrakārino, samādhismi

mattaso kārino, paññāya mattaso kārino.

 

什麼人在諸戒上是完全圓滿作者,在定上是有限量作者,在慧上是有限量作者呢?

預流、一來者-這些人被稱為在諸戒上是完全圓滿作者,在定上是有限量作者,在慧上是有限量作者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. Kiñcāp i= 雖然2. kittisaddo = 名聲揚3. abbhuggacchati = 生起        4. paripūrakārī = 完全圓滿作者5. mattaso = 有限量 mattā abl. of6. Sotāpannasakadāgāmino = 預流、一來者

 

 

 

 

 

128. Katamo ca puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī, paññāya

 mattaso kārī?

Anāgāmī aya vuccati puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī,

paññāya mattaso kārī.

 

什麼人在諸戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上是有限量作者呢?

不還者-這個人被稱為在諸戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上是有限量作者。

 

 

129. Katamo ca puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī, paññāya ca

paripūrakārī?

Arahā aya vuccati puggalo sīlesu ca paripūrakārī, samādhismiñca paripūrakārī,

paññāya ca paripūrakārī.

 

什麼人在諸戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上也是完全圓滿作者呢?

阿羅漢-這個人被稱為在諸戒上既是完全圓滿作者,在定上也是完全圓滿作者,在慧上也是完全圓滿作者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

130. Tattha katame tayo satthāro1?

Idhekacco satthā kāmāna2 pariñña3 paññapeti 4 , na rūpāna pariñña paññapeti,

na vedanāna pariñña paññapeti. Idha panekacco satthā kāmānañca pariñña

paññapeti, rūpānañca pariñña paññapeti, na vedanāna pariñña paññapeti.

Idha panekacco satthā kāmānañca pariñña paññapeti, rūpānañca pariñña paññapeti,vedanānañca pariñña paññapeti.

Tatra yvāya5 satthā kāmāna pariñña paññapeti, na rūpāna pariñña paññapeti,

na vedanāna pariñña paññapeti, rūpāvacarasamāpattiyā6 lābhī7 satthā t ena8

daṭṭhabbo9

Tatra yvāya satthā kāmānañca pariñña paññapeti, rūpānañca pariñña paññapeti,

na vedanāna pariñña paññapeti, arūpāvacarasamāpattiyā lābhī satthā tena

daṭṭhabbo.

Tatra yvāya satthā kāmānañca pariñña paññapeti, rūpānañca pariñña paññapeti,

vedanānañca pariñña paññapeti, sammāsambuddho satthā tena daṭṭhabbo.

Ime tayo satthāro.

 

在這裡哪三種老師呢?

在這裡有一種老師,使人知道諸欲的完全了知,不使人知道諸色的完全了知,不使人知道諸受的完全了知。

在這裡有一種老師,既使人知道諸欲的完全了知,也使人知道諸色的完全了知,不使人知道諸受的完全了知。

在這裡有一種老師,既使人知道諸欲的完全了知,也使人知道諸色的完全了知,也使人知道諸受的完全了知。

在這裡,這個老師使人知道諸欲的完全了知,不使人知道諸色的完全了知,不使人知道諸受的完全了知,因此!老師應被知道,(他)是色界定的得利者。

在這裡,這個老師既使人知道諸欲的完全了知,也使人知道諸色的完全了知,不使人知道諸受的完全了知,因此!老師應被知道,(他)是無色界定的得利者。

這裡,這個老師既使人知道諸欲的完全了知,也使人知道諸色的完全了知,也使人知道諸受的完全了知。因此!老師應被知道,(他)是正等正覺者。有這三種老師。

 

 

 

 

 

生字

1. satthāro = 老師<sattharnom.p.2. kāmāna = 諸欲的3. pariñña = 遍知/完全了知 4. paññapeti = 使人知道 5. yvāya=ya+aya = 這個6. rūpāvacarasamāpattiyā = 色界定7. lābhī = 得利者<lābhin8. tena = 因此9. daṭṭhabbo = 應被知道

 

131. Tattha katame aparepi tayo satthāro?

Idhekacco satthā diṭṭhe ceva dhamme attāna saccato1 thetato2 paññapeti,

abhisamparāyañca 3 attāna saccato thetato paññapeti. Idha panekacco satthā diṭṭhe

ceva dhamme attāna saccato thetato paññapeti, no ca kho abhisamparāya attāna

accato thetato paññapeti.Idha panekacco satthā diṭṭhe ceva dhamme attāna saccato

thetato na paññapeti, abhisamparāyañca attāna saccato thetato na paññapeti.

Tatra yvāya satthā diṭṭhe ceva dhamme attāna saccato thetato paññapeti,

abhisamparāyañca attāna saccato thetato paññapeti, sassatavādo4 satthā

tena daṭṭhabbo. Tatra yvāya satthā diṭṭhe ceva dhamme attāna saccato thetato

paññapeti, no ca kho abhisamparāyaattāna saccato thetato paññapeti, ucchedavādo5

satthā tena daṭṭhabbo. Tatra yvāya satthā diṭṭhe ceva dhamme attāna saccato

thetato na paññapeti, abhisamparāyañca attāna saccato thetato na paññapeti,

sammāsambuddho satthā tena daṭṭhabbo. Ime aparepi tayo satthāro.

 

在這裡哪另外三種老師呢?

在這裡有一種老師不但在現法中使人知道自己是當作真的、永久的,而且未來也使人知道自己當作真、永久的。在這裡,有一種老師就在現法中使人知道自己是當作真的、永久的,但是未來不使人知道自己當作真、永久的。在這裡,有一種老師不但在現法中不使人知道自己是當作真的、永久的,而且未來也不使人知道自己當作真、永久的。在這裡,這個老師不但在現法中使人知道自己是當作真的、永久的,而且未來也使人知道自己當作真、永久的,(這樣的)老師應被知道,(他)是常住論者。在這裡,這個老師就在現法中使人知道自己是當作真的、永久的,但是未來不使人知道自己當作真、永久的,(這樣的)老師應被知道,(他)是斷滅論者。在這裡,這個老師不但在現法中不使人知道自己是當作真的、永久的,而且未來也不使人知道自己當作真、永久的。(這樣的)老師應被知道,(他)是正等正覺者。這是另外三種老師。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. saccato = 真的2. thetato = 永久的 3. abhisamparāyañca = 未來4. sassatavādo = 常住論者5. ucchedavādo = 斷滅論

 

 

4. Catukkapuggalapaññatti 四人施設

 

132. Katamo ca puggalo asappuriso1?

Idhekacco puggalo pāṇātipātī2 hoti, adinnādāyī3 hoti, kāmesumicchācārī4 hoti, musāvādī 5

hoti, surāmerayamajjapamādaṭṭhāyī6 hoti– aya vuccati puggalo “asappuriso”.

 

什麼人是不善人呢?

在這裡有一種人是殺生者,不與取者,欲邪行者,是妄語者,飲穀酒、果酒放逸住者-這個人被稱為不善人

 

133. Katamo ca puggalo asappurisena7 asappurisataro8?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātī hoti parañca pāṇātipāte samādapeti9 attanā ca

adinnādāyī hot i parañca adinnādāne samādapeti, attanā ca kāmesumicchācārī hoti

parañca kāmesumicchācāre samādapeti, attanā ca musāvādī hoti parañca musāvāde

samādapeti, attanā ca surāmerayamajjapamādaṭṭhāyī hoti parañca surāmeraya-

majjapamādaṭṭhāne samādapeti– aya vuccati puggalo “asappurisena asappurisataro”.

 

什麼人是比不善人更不善人呢?

在這裡有一種人,自己既是殺生者,又鼓勵別人殺生;自己既是不與取者,又鼓勵別人不與取;自己既是欲邪行者,又鼓勵別人欲邪行;自己既是妄語者 ,又鼓勵別人妄語;自己既是飲穀酒、果酒放逸住者,又 鼓勵別人飲穀酒 、果酒放逸住-這個人被稱為比不善更不善人

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. asappuriso = 不善人2. pāṇātipātī = 殺生者< pāṇa+ātipātin3. adinnādāyī = 不與取者 dinna+ādāyin 4. kāmesumicchācārī = 欲邪行者 kāmesu+micchā+cār in        5. musāvādī = 妄語者 musā+vādin 6. surā+meraya+majja+pamādaṭṭhāyī = 穀酒 果酒 放逸住者7. asappurisena = 比不善8. asappurisataro = 更不善(比較級)9. samādapeti = 鼓勵

 

134. Katamo ca puggalo sappuriso?

Idhekacco puggalo pāṇātipātā paivirato1 hoti adinnādānā paivirato hoti, kāmesu-

micchācārā paivirato hoti, musāvādā paivirato hoti, surāmerayamajjapamādaṭṭhānā

paivirato hoti– aya vuccati puggalo “sappuriso”.

 

什麼人是善人呢?

在這裡有一種人是遠離殺生,遠離不與取,遠離 欲邪行,遠離妄語,遠離 飲穀酒、果酒放逸處-這個人被稱為善人

 

135. Katamo ca puggalo sappurisena sappurisataro?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātā paivirato hoti parañca pāṇātipātā veramaiyā2

samādapeti, attanā ca adinnādānā paivirato hoti parañca adinnādānā veramaiyā

samādapeti, attanā ca kāmesumicchācārā paivirato hoti parañca kāmesumicchācārā

veramaiyā samādapeti, attanā ca musāvādā paivirato hoti parañca musāvādāveramaiyā samādapeti, attanā ca surāmerayamajjapamādaṭṭhānā paivirato hoti

parañca surāmerayamajjapamādaṭṭhānā veramaiyā samādapeti . aya vuccati

puggalo “sappurisena sappurisataro”.

 

什麼人比善人更善人呢?

在這裡有一種人,自已既遠離殺生,又鼓勵別人遠離殺生;自已既遠離不與取,又鼓勵別人遠離不與取;自已既遠離欲邪行,又 鼓勵別人遠離欲邪行;自已既遠離妄語,又鼓勵別人遠離妄語;自已既遠離飲穀酒、果酒放逸處,又 鼓勵別人遠離飲穀酒、果酒放逸處;這個人被稱為比善人更善人

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 生字

1. paivirato = 已遠離(pp.      2. veramaiyā = 離(dat.

 

 

136. katamo ca puggalo pāpo1?

idhekacco puggalo pāṇātipātī hoti, adinnādāyī hoti, kāmesumicchācārī hoti, musāvādī hoti,

pisuavāco2 hoti, pharusavāco3 hoti, samphappalāpī4 hoti, abhijjhālu5 hoti, byāpannacitto6 hoti, micchādiṭṭhi 7 hoti– aya vuccati puggalo “pāpo”.

 

什麼是惡人呢?

在這裡有一種人是殺生者, 不與取者, 欲邪行者,妄語者,兩舌者,粗惡語者,綺語者,貪愛者,瞋恚心者,邪見者-這個人被稱為惡人

 

137. Katamo ca puggalo pāpena pāpataro?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātī hoti parañca pāṇātipāte samādapeti, attanā ca

adinnādāyī hoti parañca adinnādāne samādapeti, attanā ca kāmesumicchācārī hoti

parañca kāmesumicchācāre samādapeti, attanā ca musāvādī hoti parañca musāvāde

samādapeti , attanā ca pisuavāco hoti parañca pisuṇāya vācāya samādapeti, attanā ca

pharusavāco hoti parañca pharusāya vācāya samādapeti, attanā ca samphappalāpī hoti

parañca samphappalāpe samādapeti, attanā ca abhijjhālu hoti parañca abhijjhāya

samādapeti, attanā ca byāpannacitto hoti parañca byāpāde samādapeti, attanā ca

micchādiṭṭhi hoti parañca micchādiṭṭhiyā samādapeti– aya vuccati puggalo

“pāpena pāpataro”.

 

什麼人比惡人更惡人呢?

在這裡有一種人,自己既是殺生者,又鼓勵別人誅殺生;自己既是不與取者,又鼓勵別人不與取;自己既是欲邪行者,又鼓勵別人欲邪行;自己既是妄語者,又鼓勵別人妄語,自己既是兩舌者,又鼓勵別人兩舌;自己既是粗惡語者,又鼓勵別人粗惡語;自己既是綺語者,又鼓勵別人綺語;自己既是貪愛者,又鼓勵別人貪愛;自己既是瞋恚心者,又 鼓勵別人瞋恚心;自己既是邪見者,又鼓勵別人邪見-這個人被稱為比惡人更惡人

 

 

 

 

 

 

生字

1. pāpo = 2. pisuavāco = 離間語/兩舌<pisua+vāca3. pharusavāco = 粗惡語        4. samphappalāpī = 綺語/雜穢語者 sampha+ppalāpin =5. abhijjhālu = 貪愛6. byāpannacitto = 瞋恚心7. micchādiṭṭhi = 邪見<micchā+diṭṭhi

 

138. Katamo ca puggalo kalyāṇo1?

Idhekacco puggalo pāṇātipātā paivirato hoti, adinnādānā paivirato hoti kāmesu-

micchācārā paivirato hoti, musāvādā paivirato hoti, pisuṇāya vācāya paivirato hoti,

pharusāya vācāya paivirato hoti, samphappalāpā paivirato hoti, anabhijjhālu hoti,

abyāpannacitto hoti, sammādiṭṭhi hoti– aya vuccati puggalo “kalyāṇo”.

 

什麼是善人呢?

在這裡有一種人是遠離殺生、遠離不與取、遠離欲邪行、遠離妄語、遠離兩舌、遠離粗惡語、遠離綺語、無貪愛、無瞋恚心、 正見-這個人被稱為善人

 

139. Katamo ca puggalo kalyāṇena kalyāṇataro2?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātā paivirato hoti parañca pāṇātipātā veramaiyā

samādapeti, attanā ca adinnādānā paivirato hoti parañca adinnādānā veramaiyā

samādapeti, attanā ca kāmesumicchācārā paivirato hoti parañca kāmesumicchācārā

veramaiyā samādapeti, attanā ca musāvādā paivirato hoti parañca musāvādā

veramaiyā samādapeti, attanā ca pisuṇāya vācāya paivirato hoti parañca pisuṇāya

vācāya veramaiyāsamādapeti, attanā ca pharusāya vācāya paivirato hoti parañca

pharusāya vācāya veramaiyā samādapeti, attanā ca samphappalāpā paivirato hoti

parañca samphappalāpā veramaiyā samādapeti, attanā ca anabhijjhālu hoti parañca

anabhijjhāya samādapeti, attanā ca abyāpannacitto hoti parañca abyāpāde samādapeti,

attanā ca sammādiṭṭhi hoti parañca sammādiṭṭhiyā samādapeti– aya vuccati puggalo

“kalyāṇena kalyāṇataro”.

 

什麼人是比善人更善人呢?

在這裡有一種人,自已既遠離殺生,又鼓勵別人遠離殺生;自已既遠離不與取,又鼓勵別人遠離不與;自已既遠離欲邪行,又鼓勵別人遠離欲邪行;自已既遠離妄語,又 鼓勵別人遠離妄語;自己既遠離兩舌,又鼓勵別人遠離兩舌:自己既遠離粗惡語,又鼓勵別人遠離粗惡語;自己既遠離綺語,又 鼓勵別人遠離綺語;自己既無貪愛,又鼓勵別人無貪愛;自己既無瞋恚心,又 鼓勵別人無瞋恚心;自己既是正見,又鼓勵別人正見-這個人被稱為比善人更善人

 

 

 

 

 

生字

1. kalyāṇo = 善良  2. kalyāṇataro = 更善

 

140. Katamo ca puggalo pāpadhammo?

Idhekacco puggalo pāṇātipātī hoti, adinnādāyī hoti …pe… micchādiṭṭhi hoti– aya vuccati

puggalo “pāpadhammo”.

 

什麼人是惡法者呢?

在這裡有一種人是殺生者,不與取者...乃至...邪見者-這個人被稱為惡法者

 

141. Katamo ca puggalo pāpadhammena pāpadhammataro?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātī hoti parañca pāṇātipāte samādapeti, attanā ca

adinnādāyī hoti parañca adinnādāne samādapeti … pe … attanā ca micchādiṭṭhi hoti

parañca micchādiṭṭhiyā samādapeti– aya vuccati puggalo “pāpadhammena

pāpadhammataro”.

 

什麼人是比惡法更惡法者呢?

在這裡有一種人,自己既是殺生者,又鼓勵別人殺生;自己既是不與取者,又鼓勵他人不與取..乃至...自己是既邪見,又鼓勵別人邪見-這個人被稱為比惡法更惡法者

 

142. Katamo ca puggalo kalyāṇadhammo?

Idhekacco puggalo pāṇātipātā paivirato hoti, adinnādānā paivirato hoti … pe…

samādiṭṭhi hoti– aya vuccati puggalo “kalyāṇadhammo”.

 

什麼人是善法者呢?

在這裡有一種人是遠離殺生,遠離不與取...乃至..正見-這個人被稱為善法者

 

143. Katamo ca puggalo kalyāṇadhammena kalyāṇadhammataro?

Idhekacco puggalo attanā ca pāṇātipātā paivirato hoti parañca pāṇātipātā veramaiyā

 samādapeti …pe… attanā ca sammādiṭṭhi hoti parañca sammādiṭṭhiyā samādapeti–

 aya vuccati puggalo “kalyāṇadhammena kalyāṇadhammataro”.

 

什麼人是比善法更善法者呢?

在這裡有一種人,自己既是遠離殺生,又 鼓勵別人遠離殺生...乃至...自己既是正見,又 鼓勵別人正見-這個人被稱為比善法更善法者

 

 

 

 

生字

 

       

144. Katamo ca puggalo sāvajjo1?

Idhekacco puggalo sāvajjena kāyakammena2 samannāgato hoti, sāvajjena

vacīkammena4 samannāgato hoti, sāvajjena manokammena5 samannāgato hoti– aya

vuccati puggalo “sāvajjo”.

 

什麼人是有罪者呢?

在這裡有一種人,具足有罪的身業,具足有罪的口業,具足有罪的意業-這個人被稱為有罪者

 

145. Katamo ca puggalo vajjabahulo6?

Idhekacco puggalo sāvajjena bahula7 kāyakammena samannāgato hoti appa8

anavajjena , sāvajjena bahula vacīkammena samannāgato hoti appa anavajjena,

sāvajjena bahula manokammena samannāgato hoti appa anavajjena– aya vuccati

puggalo “vajjabahulo”.

 

什麼人是多罪者呢?

在這裡有一種人,具足很多有罪的身業而少無罪(的身業),具足很多有罪的口業而少無罪(的口業),具足很多有罪的意業而少無罪(意業 -這個人被稱為多罪者

 

146. Katamo ca puggalo appavajjo9?

Idhekacco puggalo anavajjena bahula kāyakammena samannāgato hoti appa

sāvajjena, anavajjena bahula vacīkammena samannāgato hoti appa sāvajjena,

anavajjena bahula manokammena samannāgato hoti appa sāvajjena– aya

vuccati puggalo “appavajjo”.

 

什麼人是少罪者呢?

在這裡有一種人,具足很多無罪的身業而少有罪(身業),具足很多無罪的口業而少有罪(口業),具足很多無罪的意業而少有罪(意業)-這個人被稱為少罪者

 

 

 

 

生字

1. sāvajjo = 有罪2. kāyakammena = 以身業3. samannāgato = 具足4. vacīkammena = 以口業        5. manokammena = 以意業6. vajjabahulo = 多罪 vajja+bahula7. bahula = 很多8.appa = 9. appavajjo = 少罪

 

147. Katamo ca puggalo anavajjo1 ?

Idhekacco puggalo anavajjena kāyakammena samannāgato hoti, anavajjena

vacīkammena samannāgato hoti, anavajjena manokammena samannāgato hoti– aya

vuccati puggalo “anavajjo”.

 

什麼人是無罪者呢?

在這裡有一種人,具足無罪的身業,具足無罪的口業,具足無罪的意業-這個人被稱為無罪者

 

148. Katamo ca puggalo ugghaitaññū2?

Yassa puggalassa saha3 udāhaavelāya 4 dhammābhisamayo5 hoti– aya vuccati puggalo “ugghaitaññū”.

 

什麼人是略解知者呢?

哪個人是在被說的同時(產生)法現觀-這個人被稱為略解知者

 

149. Katamo ca puggalo vipañcitaññū6?

Yassa puggalassa sakhittena7 bhāsitassa8 vitthārena9 atthe10 vibhajiyamāne11

dhammābhisamayo hoti– aya vuccati puggalo “vipañcitaññū”.

 

什麼人是廣解知者呢?

哪個人是透過分析被簡略的所說,在正被詳細分析意義時(產生)法現觀-這個被稱為廣解知者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1 . anavajjo = 無罪 這四種人:第一種人是瞎子、笨蛋、凡夫 第二種人是世間的凡夫 第三種人是預流、一來、不來 第四種人是滅盡漏者2. ugghaitaññū = 略解知者<ugghaita+ññū3. saha = 一起 / 同時4. udāhaavelāya = 在被說的時候 udāhaaudāharati pp. +velāya    5. dhammābhisamayo = 法現 6. vipañcitaññū = 廣解知者 vipañcita+ññū7. sakhittena =被簡略 sakhittena8. bhāsitassa= 對於所說 bhāsati pp.9. vitthārena = 以詳細10. atthe = 意義11. vibhajiyamāne = 正被分析時

150. Katamo ca puggalo neyyo1 ?

Yassa puggalassa uddesato2 paripucchato3 yoniso manasikaroto4 kalyāṇamitte5 sevato6

 bhajato7 payirupāsato8 eva anupubbena9 dhammābhisamayo hoti– aya vuccati

 puggalo “neyyo”.

 

什麼人是應被引導者?

哪個人從誦經、從遍問,而如理作意(=從根源作意)、被結交、被深交、敬奉諸善友,如此依次第(的產生)法現觀。

 

151. Katamo ca puggalo padaparamo10?

Yassa puggalassa bahumpi suato11 bahumpi bhaato12 bahumpi dhārayato13 bahumpi

vācayato14 na tāya15 jātiyā 16 dhammābhisamayo hoti– aya vuccati puggalo

“padaparamo”.

 

 

什麼人是文句為最首要者呢?

哪個人有多聞、多說、多憶持、多教導,他沒有在此生中法現觀-這個人被稱為文句為最首要者

 

152. Katamo ca puggalo yuttappaibhāno17 no muttappaibhāno18?

Idhekacco puggalo pañha19 puṭṭho20 samāno21 yutta vadati22 no sīgha23– aya

 vuccati puggalo “yuttappaibhāno no muttappaibhāno”.

 

什麼人是適當應辯,而不快速應變者呢?

在這裡有一種人正被詢問問題時,他 回答 的適當而不快速-這個人被稱為適當應辯,而不快速應辯者

 

 

生字

1. neyyo = 應被引導者 neti grd.2. uddesato = 從誦經3. paripucchato = 從遍問4. yoniso manasikaroto= 如理作意< manasikarotigen.5. kalyāṇamitte = 善友6. sevato = 正被結交 sevati ppr.7. bhajato = 正被深交 bhajati 8. payirupāsato = 正被敬奉 payirupāsati ppr.of9. anupubbena= 被次第10. padaparamo = 文具為最首要者 pada+paramo 最上級11. suato= 聽聞<suṇāti ppr. 12. bhaato= 說<bhaati ppr.13. dhārayato= 憶持14. vācayato = 教導15. tāya = 他<sā16. jātiyā = 此生17. yuttappaibhāno = 適當應辯 yutta+ paibhāno18. muttappaibhāno = 快速應辯 mutta+paibhāno19. pañha = 問題20. puṭṭho = 被尋問21. samāno = 正在22. vadati = 回答23. sīgha = 快速

153. Katamo ca puggalo muttappaibhāno no yuttappaibhāno?

Idhekacco puggalo pañha puṭṭho samāno sīgha vadati no yutta– aya

vuccati puggalo “muttappaibhāno no yuttappaibhāno”.

 

什麼人是快速應辯,而不適當應變者呢?

在這裡有一種人正被詢問問題時,他回答的快速而不適當-這個人被稱為快速應辯,而不適當應辯者。

 

154. Katamo ca puggalo yuttappaibhāno ca muttappaibhāno ca?

Idhekacco puggalo pañha puṭṭho samāno yuttañca vadati sīghañca– aya vuccati

puggalo “yuttappaibhāno ca muttappaibhāno ca”.

 

什麼人既是適當應辯,又是快速應辯者呢?   

在這裡有一種人正被詢問問題時,他回答的既快速又適當-這個人被稱為既快速應辯,又適當應辯者

 

155. Katamo ca puggalo neva yuttappaibhāno no muttappaibhāno?

Idhekacco puggalo pañha puṭṭho samāno neva yutta vadati no sīgha– aya vuccati, puggalo “neva yuttappaibhāno no muttappaibhāno”.

 

什麼人既不適當應辯,又不快速應辯者呢?

在這裡有一種人正被詢問問題,他回答既不快速又不適當-這個人被稱為既不適當應辯,又不快速應辯者

 

156. Tattha katame cattāro dhammakathikā1 puggalā?

1. Idhekacco dhammakathiko appañca bhāsati asahitañca2, parisā3 cassa4 na

kusalā5 hoti sahitāsahitassa6. Evarūpo dhammakathiko evarūpāya parisāya

dhammakathikotveva7 sakha8 gacchati.

 

在這裡,哪四種說法的人呢?

在這裡有 一種說法者,說的既少又不恰當,他的群眾對於恰當、不恰當不能善巧。這樣的說法者在這樣的群眾中,說法者(與群眾)混在一起。

 

 

 

生字

1. dhammakathikā = 說法者 dhamma+kathika2. asahitañca = 不恰當3. parisā = 群眾(f.4. cassa = 他的 ca+assa 5. kusalā = 善巧6. sahitāsahitassa = 恰當、不恰當 sahita+asahita 7.tveva=tu +eva 8. sakha = 計算在內/混在一起

2. Idha panekacco dhammakathiko appañca bhāsati sahitañca, parisā cassa kusalā hoti

sahitāsahitassa. Evarūpo dhammakathiko evarūpāya parisāya

dhammakathikotveva sakha8 gacchati.

 

在這裡有 一種說法者,說的既少又恰當,他的群眾對於恰當、不 恰當能善巧。這樣的說法者在這樣的群眾中,說法者(與群眾)混在一起。

 

3. Idha panekacco dhammakathiko bahuñca bhāsati asahitañca, parisā cassa na

kusalā hoti sahitāsahitassa. Evarūpo dhammakathiko evarūpāya parisāya

dhammakathikotveva sakha gacchati.

 

在這裡有 一種說法者,說的既多又不恰當,他的群眾對於恰當、不恰當不能善巧。這樣的說法者在這樣的群眾中,說法者 (與 群眾)混在一起。

 

4. Idha panekacco dhammakathiko bahuñca bhāsati sahitañca, parisā cassa kusalā hoti

sahitāsahitassa. Evarūpo dhammakathiko evarūpāya parisāya

dhammakathikotveva sakha gacchati. Ime cattāro “dhammakathikā puggalā”.

 

在這裡有 一種說法者,說的既多又 恰當,他的群眾對於恰當、不恰當 能善巧。這樣的說法者在這樣的群眾中,說法者 (與 群眾)混在一起。 有這四種說法的人

 

157. Tattha katame cattāro valāhakūpamā1 puggalā?

Cattāro valāhakā– gajjitā 2 no vassitā3, vassitā no gajjitā, gajjitā ca vassitā ca, neva gajjitā no

vassitā. Evameva cattārome4 valāhakūpamā puggalā santo5 savijjamānā6 lokasmi.

Katame cattāro Gajjitā no vassitā, vassitā no gajjitā, gajjitā ca vassitā ca, neva gajjitā no

vassitā.

 

在這裡哪四種譬喻雲的人 呢?

四種雲-打雷而不下雨,下雨而不打雷,既打雷又下雨,既不打雷又不下雨。就是這樣, 有這四種譬喻雲的人存在世間上。哪四種呢?打雷而不下雨,下雨而不打雷,既打雷又下雨,既不打雷也不下雨。

 

 

 

 

 

生字

1. valāhakūpamā = 譬如雲 valāhaka+ūpamā2. gajjitā = 打雷 gajjati pp.3. vassitā = 下雨 vassati pp.       4. cattārome = 這四種 cattāro+ime5. santo = 6. savijjamānā = 存在< savijjati ppr.

 

1. Kathañca puggalo gajjitā hoti no vassitā?

Idhekacco puggalo bhāsitā7 hoti, no kattā8. Eva puggalo gajjitā hoti, no vassitā.

Seyyathāpi so valāhako gajjitā no vassitā, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是打雷而不下雨者呢?

在這裡有一種人是說者,而不是作者,這樣的人是打雷而不下雨者。例如那個雲打雷而不下雨,這個人就像那譬喻。

 

2. Kathañca puggalo vassitā hoti no gajjitā?

Idhekacco puggalo kattā hoti, no bhāsitā. Eva puggalo vassitā hoti no gajjitā.

Seyyathāpi so valāhako vassitā no gajjitā, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是下雨而不打雷者呢?

在這裡有一種人是作者,而不是說者,這樣的人是下雨而不打雷者。例如那個雲打雷而不下雨,這個人就像那譬喻。

 

3. Kathañca puggalo gajjitā ca hoti vassitā ca ?

Idhekacco puggalo bhāsitā ca hoti, kattā ca. Eva puggalo gajjitā ca hoti vassitā ca.

Seyyathāpi so valāhako gajjitā ca vassitā ca, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是既打雷又下雨者呢?

在這裡有一種人既是作者,也是說者,這樣的人是既打雷又下雨者。例如那個雲既打雷又下雨,這個人就像那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo neva gajjitā hoti no vassitā?

Idhekacco puggalo neva bhāsitā hoti no kattā. Eva puggalo neva gajjitā hoti no

vassitā. Seyyathāpi so valāhako neva gajjitā no vassitā, tathūpamo aya puggalo.

Ime cattāro valāhakūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是既不打雷,又不下雨者呢?

在這裡有一種人既不是說者,也不是作者,這樣的人是既不打雷又不下雨者。例如那個雲既不打雷,又不下雨,這個人就如那譬喻。有這四種譬喻雲的人存在世間上。

 

 

 

生字

7. bhāsitā = 說者 bhāsitar      8. kattā = 作者 kattar

158. Tattha katame cattāro mūsikūpamā1 puggalā?

Catasso mūsikā gādha2 kattā3 no vasitā4, vasitā no gādha kattā, gādha

kattā ca vasitā ca, neva gādha kattā no vasitā. Evameva cattārome

mūsikūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi. Katame cattāro? Gādha

kattā no vasitā, vasitā no gādha kattā, gādha kattā ca vasitā ca, neva gādha

kattā no vasitā.

 

在這裡,哪四種譬喻老鼠的人呢?

四種老鼠-挖洞而不住者,住而不挖洞者,既挖洞又住者,既不挖洞又不住者。就是這樣,有這四種譬喻老鼠的人存在世間上。哪四種呢?挖洞而不住者,住而不挖洞者,既挖洞又住者,既不挖洞又不住者。

 

1. Kathañca puggalo gādha kattā hoti no vasitā?

Idhekacco puggalo dhamma pariyāpuṇāti5 sutta 6 geyya7 veyyākaraa8

gātha9 udāna10 itivuttaka11 jātaka12 abbhutadhamma13 vedalla.14

So “ida dukkhan”ti yathābhūta nappajānāti15, “aya dukkhasamudayo”ti

yathābhūta nappajānāti, “aya dukkhanirodho”ti . yathābhūta nappajānāti,

“aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti. Eva puggalo

gādha kattā hoti no vasitā. Seyyathāpi sā mūsikā gādha kattā no vasitā,

tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是挖洞而不住者?

在這裡有一種人學成法 -經、應頌、記說、偈頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅法。他不如實地了知這是苦,不如實地了知這是苦集,不如實地了知這是苦滅,不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是挖洞而不住 者。譬如那老鼠是挖洞而不住者,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

生字

1. mūsikūpamā = 譬喻老鼠< mūsika+ūpamā2. gādha = 3. kattā = 作者< kattar4. vasitā = 住者5. pariyāpuṇāti = 學成6. sutta = 7. geyya = 應頌  8. veyyākaraa = 記說9. gātha = 偈頌10. udāna = 無問自說11. itivuttaka = 如是說12. jātaka = 本生13. abbhutadhamma = 未曾有法 abbhuta+dhamma 14. vedalla = 吠陀羅法

2. Kathañca puggalo vasitā hoti no gādha kattā?

Idhekacco puggalo dhamma na pariyāpuṇāti– sutta geyya veyyākaraa

gātha udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla.

So “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti

yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti,

“aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Eva puggalo

vasitā hoti no gādha kattā. Seyyathāpi sā mūsikā vasitā no gādha kattā,

tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是住而不挖洞者?

 在這裡有一種人沒有學成法-經、應頌、記說、偈頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅 法。他 如實地了知這是苦 如實地了知這是苦集 如實地了知這是苦滅 如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是住而不挖洞者。譬如那老鼠是住而不挖洞者,這個人就像那譬喻。

 

 

3. Kathañca puggalo gādha kattā ca hoti vasitā ca?

Idhekacco puggalo dhamma pariyāpuṇāti– sutta geyya veyyākaraa

gātha udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla. So “ida

dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta

pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya

dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Eva puggalo gādha

kattā ca hoti vasitā ca. Seyyathāpi sā mūsikā gādha kattā ca vasitā ca, tathūpamo aya

puggalo.

 

什麼人是既挖洞又住者?

在這裡有一種人學成法 -經、應頌、記說、偈頌、無問自說、如是說、本 生、未曾有法、吠陀羅法。他 如實地了知這是苦 如實地了知這是苦集 如實地了知這是苦滅 如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是既挖洞又住者。譬如那老鼠是既挖洞又住者,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. Kathañca puggalo neva gādha kattā hoti no vasitā?

Idhekacco puggalo dhamma na pariyāpuṇāti– sutta geyya veyyākaraa

gātha udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla. So “ida

dukkhan”ti yathābhūta nappajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta

nappajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta nappajānāti, “aya

dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti. Eva puggalo neva

gādha kattā hoti no vasitā. Seyyathāpi sā mūsikā neva gādha kattā no vasitā,

tathūpamo aya puggalo. Ime cattāro mūsikūpamā puggalā santo savijjamānā

 lokasmi.

 

什麼人是既不挖洞又不住者呢?

在這裡有一種人沒有學成法- 經、應頌、記說、偈 頌、無問自說、如是說、 本生、未曾有法、吠陀羅法。他不如實地了知這是苦,不如實地了知這是苦集,不如實地了知這是苦滅,不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是既不挖洞又不住 者。譬如那老鼠是既不挖洞又不住者,這個人就像那譬喻。有這四種譬喻老鼠的人存在世 間上。

 

159. Tattha katame cattāro ambūpamā1 puggalā?

Cattāri ambāni– āma2 pakkavaṇṇi 3 , pakka4 āmavaṇṇi5 , āma āmavaṇṇi,

pakka pakkavaṇṇi. Evameva cattārome ambūpamā puggalā santo

savijjamānā lokasmi. Katame cattāro? Āmo pakkavaṇṇī, pakko āmavaṇṇī,

āmo āmavaṇṇī, pakko pakkavaṇṇī.

 

在這裡, 哪四種譬喻芒果的人呢?

四種芒果-生而外表熟 ,成而外表生 ,生而外表生 ,熟而外表熟 。就是這樣,有這四種譬如芒果的人存在世間上。哪四種人呢?生而外表熟 ,熟而外表生 ,生而外表生 ,熟而外表熟

 

 

 

 

 

 

生字

1. ambūpamā = 譬如芒果<amba+ūpamā2. āma =     3. pakkavaṇṇi = 外表熟 pakka+vaṇṇin4. pakka = 5. āmavaṇṇi = 外表生 āma+vaṇṇin

 

 

1. Kathañca puggalo āmo hoti pakkavaṇṇī?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika6 hoti abhikkanta7 paikkanta8 ālokita9

vilokita10 samiñjita11 pasārita12 saghāṭipattacīvaradhāraa13. So “ida

dukkhan”ti yathābhūta nappajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta

nappajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta nappajānāti, “aya dukkhanirodha-

gāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti. Eva puggalo āmo hoti pakkavaṇṇī.

Seyyathāpi ta amba āma pakkavaṇṇi, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是生而外表熟呢?

在這裡有一種人是端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽。他不如實地了知這是苦,不如實地了知這是苦集,不如實地了知這是苦滅,不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是生而外表熟。譬如那個芒果生而外表熟,這個人就像那譬喻。

 

2. Kathañca puggalo pakko hoti āmavaṇṇī?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokitasamiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūtapajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti

yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.

Eva puggalo pakko hoti āmavaṇṇī. Seyyathāpi ta amba pakka āmavaṇṇi, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是熟而外表生的樣子呢?

在這裡有一種人是不端正-去、來、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他 如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦滅,如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是熟而外表生的樣子。譬如那個芒果是熟而外表生,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

生字

6. pāsādika = 端正7. abhikkanta = 前行8. paikkanta = 後退9. ālokita = 前看10. vilokita = 後看/顧視  11. samiñjita = 12. pasārita = 13. saghāṭipattacīvaradhāraa saghāṭi+patta+cīvara+dhāraa 僧伽黎 攜帶

 

 

 

3. Kathañca puggalo āmo hoti āmavaṇṇī?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita

vilokita samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti

yathābhūta nappajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta

nappajānāti. Eva puggalo āmo hoti āmavaṇṇī. Seyyathāpi ta amba āma

āmavaṇṇi, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是生而外表生呢?

在這裡有一種人是不端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣、持缽。他不如實地了知這是苦”..乃至..不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是生而外表生。例如那個芒果生而外表生,這個人就像那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo pakko hoti pakkavaṇṇī?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita

samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa So “ida dukkhan”ti yathābhūta

pajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.Eva

puggalo pakko hoti pakkavaṇṇī. Seyyathāpi ta amba pakka pakkavaṇṇi, tathūpamo

aya puggalo. Ime cattāro ambūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是熟而外表熟呢?

在這裡有一種人是端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽。他 如實地了知這是苦..乃至..如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是熟而外表熟。例如那個芒果熟而外表熟的樣子,這個人就像那譬喻。有這四種譬喻芒果的人存在世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

160. Tattha katame cattāro kumbhūpamā1 puggalā?

Cattāro kumbhā– tuccho2 pihito3, pūro4 vivao5, tuccho vivao, pūro pihito. Evameva

cattārome kumbhūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi. Katame cattāro?

Tuccho pihito, pūro vivao, tuccho vivao, pūro pihito.

 

在這裡哪四種譬喻瓶子的人呢?

四種瓶子 -空而被覆蓋,滿而被打開,空而被打開,滿而被覆蓋。就是這樣,有這四種譬喻瓶子的人存在世間上。哪四種呢?空而被覆蓋,滿而被打開,空而被打開,滿而被覆蓋。

 

 

1. Kathañca puggalo tuccho hoti pihito?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita

samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

nappajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti.

Eva puggalo tuccho hoti pihito. Seyyathāpi so kumbho tuccho pihito, tathūpamo aya

puggalo.

 

什麼人是空而被覆蓋者呢?

在這裡有一種人是端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽。他不如實地了知這是苦”...乃至...不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是空而被覆蓋者。例如那瓶子是空而被覆蓋,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. kumbhūpamā = 譬喻瓶子2. tuccho =         3. pihito= 被覆蓋 pp.4. pūro= 滿5. vivao = 被打開 pp.

 

2. Kathañca puggalo pūro hoti vivao?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokitasamiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

pajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Eva

puggalo pūro hoti vivao. Seyyathāpi so kumbho pūro vivao, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是滿而被打開者呢?

在這裡有一種人是不端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他如實地了知這是苦”...乃至...如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是滿而被打開者。例如那瓶子是滿而被打開,這個人就像那 譬喻。

 

3. Kathañca puggalo tuccho hoti vivao?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

nappajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti.

Eva puggalo tuccho hoti vivao. Seyyathāpi so kumbho tuccho vivao, tathūpamo aya

puggalo.

 

什麼人是空而被打開者呢?

在這裡有一種人是 不端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、 著僧伽黎衣、持缽 。他不如實地了知這是苦”...乃至...不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是空而被打開者。例如那瓶子是空而被打開,這個人就像那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo pūro hoti pihito?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita

samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

pajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Eva

puggalo pūro hoti pihito. Seyyathāpi so kumbho pūro pihito, tathūpamo aya puggalo.

Ime cattāro kumbhūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是滿而被覆蓋者呢?

在這裡有一種人是端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他如實地了知這是苦”...乃至...如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是滿而被覆蓋者。例如那瓶子是滿而被覆蓋,這個人就像那譬喻。有這四種譬喻瓶子的人存在世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

161. Tattha katame cattāro udakarahadūpamā 1 puggalā?

Cattāro udakarahadā– uttāno2 gambhīrobhāso3, gambhīro4 uttānobhāso5, uttāno uttāno

bhāso, gambhīro gambhīrobhā so. Evameva cattārome udakarahadūpamā puggalā

santo savijjamānā lokasmi. Katame cattāro? Uttāno gambhīrobhāso, gambhīro

uttānobhāso, uttāno uttānobhāso, gambhīro gambhīrobhāso.

 

在這裡,哪四種譬喻湖的人呢?

四種湖-淺而見深,深而見淺,淺而見淺,深而見深,就是這樣,有這四種譬喻湖的人存在世間上。哪四種呢?淺而見深,深而見淺,淺而見淺,深而見深。

 

1. Kathañca puggalo uttāno hoti gambhīrobhāso?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita

samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

nappajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti.

Eva puggalo uttāno hoti gambhīrobhāso. Seyyathāpi so udakarahado uttāno

gambhīrobhāso, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是淺而見深 呢?

在這裡有一種人 是端正- 前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他不如實地了知這是苦”...乃至...不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是淺而見深。例如那湖是淺而見深,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. udakarahadūpamā=譬喻湖 udaka+rahada+ūpamā2. uttāno=  3. gambhīrobhāso=見深 gambhīra+obhāsa4. gambhīro=5. uttānobhāso=見淺 uttāna+obhāsa

 

 

 

 2. Kathañca puggalo gambhīro hoti uttānobhāso?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokitasamiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

pajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti. Eva

puggalo gambhīro hoti uttānobhāso. Seyyathāpi so udakarahado gambhīro uttānobhāso,

tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是深而見淺呢?

在這裡有一種人是不端正 - 前行、 後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他如實地了知這是苦”...乃至... 如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是淺而見深。例如那湖是淺而見深,這個人就像那譬喻。

 

 3. Kathañca puggalo uttāno hoti uttānobhāso?

Idhekaccassa puggalassa na pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokitasamiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

nappajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta nappajānāti.

Eva puggalo uttāno hoti uttānobhāso. Seyyathāpi so udakarahado uttāno uttānobhāso,

tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是淺而見淺呢?

在這裡有一種人是 不端正- 前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他不 如實地了知這是苦”...乃至... 不如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是淺而見淺。例如那湖是淺而見淺,這個人就 如那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo gambhīro hoti gambhīrobhāso?

Idhekaccassa puggalassa pāsādika hoti abhikkanta paikkanta ālokita vilokita

samiñjita pasārita saghāṭipattacīvaradhāraa. So “ida dukkhan”ti yathābhūta

pajānāti …pe… “aya dukkhanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.

Eva puggalo gambhīro hoti gambhīrobhāso. Seyyathāpi so udakarahado gambhīro

gambhīrobhāso, tathūpamo aya puggalo. Ime cattāro udakarahadūpamā puggalā santo

savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是深而見深 呢?

在這裡有一種人是端正-前行、後退、前看、後看、屈、伸、著僧伽黎衣 、持缽 。他如實地了知這是苦”...乃至... 如實地了知這是導向滅苦之道。這樣的人是深而見深。例如那湖是深而見深,這個人就 如那 譬喻。有這四種譬喻湖的人存在 世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

162. Tattha katame cattāro balībaddūpamā1 puggalā?

Cattāro balībaddā – sakagavacaṇḍo2 no paragavacaṇḍo3, paragavacaṇḍo no

sakagavacaṇḍo, sakagavacaṇḍo ca paragavacaṇḍo ca, neva sakagavacaṇḍo no

paragavacaṇḍo. Evameva cattārome balībaddūpamā puggalā santo savijjamānā

lokasmi. Katame cattāro? Sakagavacaṇḍo no paragavacaṇḍo, paragavacaṇḍo

no sakagavacaṇḍo, sakagavacaṇḍo ca paragavacaṇḍo ca, neva sakagavacaṇḍo no

paragavacaṇḍo.

 

在這裡,哪四種 譬喻 牡牛的人呢?

四種牡牛-對自己的牛群凶暴,而不對別的牛群凶 暴;對別的牛群凶暴,而不對自 己的牛群凶暴;既對自己的牛群凶暴,又對別的牛群凶暴;既不對自己的牛群凶暴,又不對別的牛群凶暴。就是這樣,有這四種譬喻牡牛的人 存在世間上。哪四種呢?對自己的牛群凶暴,而不對別的牛群凶暴;對別的牛群凶暴,而不對自 己的牛群凶暴;既對自己的牛群凶暴,又對別的牛群凶暴; 既不對自己的牛群凶暴,又不對別的牛群凶暴。

 

1. Kathañca puggalo sakagavacaṇḍo hoti no paragavacaṇḍo?

Idhekacco puggalo sakaparisa4 ubbejitā5 hoti, no paraparisa6. Eva puggalo

sakagavacaṇḍo hoti no paragavacaṇḍo. Seyyathāpi so balībaddo sakagavacaṇḍo no

paragavacaṇḍo, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是對自己的牛群凶暴,而不對別的牛群凶暴呢?

在這裡有一種人令自己的群體顫慄,但不令別人的群體(顫慄)。這樣的人是對自己的牛群凶暴,而不對別的牛群凶暴,例如那牡牛對自己的牛群凶暴,而不別的牛群凶暴,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. balībaddūpamā = 譬喻牡牛2. sakagavacaṇḍo = 對自己的牛凶暴 saka+gava+caṇḍa        3. paragavacaṇḍo = 對別人的牛凶暴4. sakaparisa = 自己的群體5. ubbejitā = 使顫慄(令他人害怕發抖) ubbejitar

2. Kathañca puggalo paragavacaṇḍo hoti no sakagavacaṇḍo?

Idhekacco puggalo paraparisa ubbejitā hoti, no sakaparisa. Eva puggalo

paragavacaṇḍo hoti no sakagavacaṇḍo. Seyyathāpi so balībaddo paragavacaṇḍo no sakagavacaṇḍo, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是對別的牛群凶暴 ,而不對自己的牛群凶暴 呢?

在這裡有一種人令別人的群體顫慄,但不令自己的 群體(顫慄)。這樣的人是對別的牛群凶暴,而不對自己的牛群凶暴,例如那牡牛對別的牛群凶暴,而不對自己的牛群凶暴,這個人就像那譬喻。

 

 

3. Kathañca puggalo sakagavacaṇḍo ca hoti paragavacaṇḍo ca?

Idhekacco puggalo sakaparisañca ubbejitā hoti, paraparisañca. Eva puggalo

sakagavacaṇḍo ca hoti paragavacaṇḍo ca. Seyyathāpi so balībaddo sakagavacaṇḍo ca

paragavacaṇḍo ca , tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是既對自己的牛群凶暴, 又對別的牛群凶暴呢?

在這裡有一種人既令自己 的群體顫慄,又令別人的群體(顫慄)。這樣的人 是既對自己的牛群凶暴,又對別的牛群凶暴,例如那牡牛對自己的牛群凶 暴,又對別的牛群凶暴,這個人就像譬喻。

 

4. Kathañca puggalo neva sakagavacaṇḍo hoti no paragavacaṇḍo?

Idhekacco puggalo neva sakaparisa ubbejitā hoti no paraparisa. Eva puggalo neva

sakagavacaṇḍo hoti no paragavacaṇḍo. Seyyathāpi so balībaddo neva sakagavacaṇḍo

no paragavacaṇḍo, tathūpamo aya puggalo. Ime cattāro balībaddūpamā puggalā santo

savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是既不對自己的牛群凶暴,又不對別的牛群凶暴 呢?

在這裡有一種人既不令自己的群體顫慄,又不令別人的群體(顫慄)。這樣的人是既不對自己的牛群凶暴,又不對別的牛群凶暴。例如那牡牛既不對自己的牛群凶暴,又不對別的牛群凶暴,這個人就像譬喻。有這四種譬喻牡牛的人存在世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

163. Tattha katame cattāro āsīvisūpamā1 puggalā?

Cattāro āsīvisā āgataviso2 no ghoraviso3, ghoraviso no āgataviso, āgataviso ca

ghoraviso ca, neva āgataviso no ghoraviso. Evameva cattārome āsīvisūpamā puggalā

santo savijjamānā lokasmi. Katame cattāro? Āgataviso no ghoraviso, ghoraviso no

āgataviso, āgataviso ca ghoraviso ca, neva āgataviso no ghoraviso.

 

 

在這裡哪四種譬喻毒蛇的人呢?

四種毒蛇-毒出而毒不激烈,毒激烈而毒不出來,毒出而且毒激烈,毒既不出來又毒不激烈。就是這樣,有這四種譬喻毒蛇的人存在世間上。哪四種呢?毒出而毒不 激烈,毒激烈而毒不出,毒出而且毒激烈,毒既不出又毒不激烈。

 

1. Kathañca puggalo āgataviso hoti no ghoraviso?

Idhekacco puggalo abhiha4 kujjhati5. So ca khvassa kodho6 na cira dīgharatta7

anuseti. 8 Eva puggalo āgataviso hoti, no ghoraviso. Seyyathāpi so āsīviso āgataviso no

ghoraviso, tathūpamo aya puggalo.

 

 

什麼人是毒出而毒不激 呢?

在這裡有一種人時常生氣。他的那個忿怒不會潛伏長夜。這樣的人是毒出而毒不激烈 ,例如那毒蛇毒出而毒不激烈,這個人就像那譬喻。

 

2. Kathañca puggalo ghoraviso hoti no āgataviso?

Idhekacco puggalo naheva kho abhiha kujjhati. So ca khvassa kodho cira

dīgharatta anuseti. Eva puggalo ghoraviso hoti, no āgataviso. Seyyathāpi so āsīviso

ghoraviso no āgataviso, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是毒激烈而毒不出 呢?

在這裡有一種人真的不時常生氣。他的那個忿怒是潛伏長夜 。這樣的人是毒激烈而毒不出,例如那毒蛇毒激烈而毒不出,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

 

生字

1. āsīvisūpamā = 譬喻毒蛇 āsīvisa+ūpamā2. āgataviso = 毒出來<āgata+visa3. ghoraviso = 猛毒<激烈       4. abhiha = 時常5. kujjhati = 生氣6. kodho = 忿怒7. dīgharatta cira = 長夜8. anuseti.= 跟隨/潛伏

 

3. Kathañca puggalo āgataviso ca hoti ghoraviso ca?

Idhekacco puggalo abhiha kujjhati. So ca khvassa kodho cira dīgharatta anuseti.

Eva puggalo āgataviso ca hoti ghoraviso ca. Seyyathāpi so āsīviso āgataviso ca

ghoraviso ca, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是毒出又毒激烈呢?

在這裡有一種人時常生氣。他的那個忿怒是潛伏長夜 。這樣的人是毒出又毒激烈。例如那毒蛇毒出又毒激烈,這個人就像那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo neva āgataviso hoti no ghoraviso?

Idhekacco puggalo naheva9 kho abhiha kujjhati. So ca khvassa kodho na cira

dīgharatta anuseti. Eva puggalo neva āgataviso hoti no ghoraviso. Seyyathāpi so

āsīviso neva āgataviso no ghoraviso, tathūpamo aya puggalo. Ime cattāro āsīvisūpamā

puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

什麼人既毒不出又毒不激烈 呢?

在這裡有一種人真的不時常生氣。他的那個忿怒不會潛伏長夜。這樣的人是毒既不出又毒不激烈。例如像那毒蛇毒既不出又毒不激 烈,這個人就像那譬喻。有這四種譬喻毒蛇的人存在世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

9. naheva=na+hi++eva = 真的不(強調詞)     

 

164. Kathañca puggalo ananuvicca1 apariyogāhetvā2 avaṇṇārahassa3 vaṇṇa4

bhāsitā5 hoti?

1. Idhekacco puggalo duppaipannāna6 micchāpaipannāna7 titthiyāna8

titthiyasāvakāna9 vaṇṇa bhāsati– “suppaipannā10” itipi, “sammāpaipannā11” itipīti12.

Eva puggalo ananuvicca apariyogāhetvā avaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti.

 

什麼人是沒衡量、沒 底了解之後,而說不值得稱 讚者的稱讚之處者呢?

在這裡有一種人說諸惡行道、邪行道的外道、外道弟子 們的稱讚處- 如此善行道和如此正行道。這樣的人 沒衡量、沒徹底了解之 後,而說不值得稱讚者的稱讚之處者

 

2. Kathañca puggalo ananuvicca apariyogāhetvā vaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti?

Idhekacco puggalo suppaipannāna sammāpaipannāna buddhāna

buddhasāvakāna avaṇṇa bhāsati– “duppaipannā” itipi, “micchāpaipannā itipīti.

Eva puggal o ananuvicca apariyogāhetvā vaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti.

 

什麼人是沒衡量、沒徹底了解之後,而說值得稱讚者的不稱讚處者呢?

在這裡有一種人說諸善行道、正行 道的佛陀、 佛陀的聲聞弟子們的不稱讚處- 如此惡行道和如此邪行道 。這樣的人是沒 衡量、沒徹底了解之 後,而說值得稱讚者的不稱讚之處者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. ananuvicca = 沒有衡量之後< an-anuvicca ger.2. apariyogāhetvā = 沒有徹底了解之後 a+pariyogāheti ger.3. avaṇṇārahassa = 不值得稱讚(gen.4. vaṇṇa = 稱讚5. bhāsitā= 說者< bhāsitar6. duppaipannāna = 諸惡行道 du+paipanna   7. micchāpaipannāna = 諸邪行道 micchā+paipanna8. titthiyāna = 外道9.titthiyasāvakāna = 外道的弟子 titthiya+sāvaka10. suppaipannāna = 諸善行道的11. sammāpaipannāna = 諸正行道的12. itipīti= iti+pi+iti

 

3. Kathañca puggalo ananuvicca apariyogāhetvā appasādanīye13 hāne14 pasāda15

upadasitā16 hoti?

Idhekacco puggalo duppaipadāya17 micchāpaipadāya 18pasāda janeti19– “suppaipadā” itipi “sammāpaipadā” itipīti. Eva puggalo ananuvicca apariyogāhetvā appasādanīye

hāne pasāda upadasitā hoti.

 

什麼人是沒衡量、沒徹底了解之後,在不應相信的地方表現相信者呢?

在這裡有一種人在惡行道、邪 行道使得產生相信-如此善行道和如此正行道。這樣的人是沒衡量、沒徹底了解之後,在不應相信的地方表現相信者。

 

4. Kathañca puggalo ananuvicca apariyogāhetvā pasādanīye hāne appasāda

upadasitā hoti?

Idhekacco puggalo suppaipadāya sammāpaipadāya appasāda janeti– “duppaipadā

itipi, “micchāpaipadā” itipīti. Eva puggalo ananuvicca apariyogāhetvā pasādanīye hāne

appasāda upadasitā hoti.

 

什麼人是沒衡量、沒徹底了解之後,在應相信的地方表現不相信者呢?

在這裡有一種人在善行道、正行道使得產生不相信-如此 行道和如此邪行道。這樣的人沒衡量、沒徹底了解之後,在應相信的地方表現不相信者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

13. appasādanīye = 在不應相信 paseti grd. (字尾+anīya14. hāne = 地方15. pasāda = 相信     16. upadasitā = 展露/出現 pp.17. duppaipadāya = 在惡行道18. micchāpaipadāya = 邪行道19. janeti = 使得產生

 

165. Kathañca puggalo anuvicca pariyogāhetvā avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti?

1. Idhekacco puggalo duppaipannāna micchāpaipannāna titthiyāna

titthiyasāvakāna avaṇṇa bhāsati– “duppaipannā” itipi, “micchāpaipannā” itipīti. Eva

puggalo anuvicca pariyogāhetvā avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti.

 

什麼人是衡量、徹底了解之後,而說不值得稱讚者的不稱讚之處者呢?

在這裡有一種人說諸惡行 、邪行 道的外道、外道弟子們的不稱讚處- 如此惡行道和如此 行道。 這樣的人是衡量、徹底了解 之後,而說不值得稱讚者的不稱讚處者。

 

2. Kathañca puggalo anuvicca pariyogāhetvā vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti?

Idhekacco puggalo suppaipannāna sammāpaipannāna buddhāna

buddhasāvakānavaṇṇa bhāsati– “suppaipannā itipi, “sammāpaipannā” itipīti.

Eva puggalo anuvicca pariyogāhetvā vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti.

 

什麼人是衡量、徹底了解之 後,而說值得稱讚者的稱讚 處者呢?

在這裡有一種人說諸善行道、正行道的佛陀 、佛陀的聲聞們的稱讚處-如此善行道和如此正行道。這樣的人是衡量、徹底了解之 後,而說值得稱讚者的稱讚處者。

 

3. Kathañca puggalo anuvicca pariyogāhetvā appasādanīye hāne appasāda

upadasitā hoti?

Idhekacco puggalo duppaipadāya micchāpaipadāya appasāda janeti– “duppaipadā

itipi, “micchāpaipadā” itipīti. Eva puggalo anuvicca pariyogāhetvā appasādanīye hāne

appasāda upadasitā hoti.

 

什麼人是衡量、徹底了解之後,在不應相信的地方表現不相信者呢?

在這裡有一種人在惡行道、邪行道使得產生不相信-如此惡行道和如此邪行道。這樣的人是衡量、徹底了解之後,在不應相信的地方表現不相信者。

 

4. Kathañca puggalo anuvicca pariyogāhetvā pasādanīye hāne pasāda upadasitā

hoti?

 Idhekacco puggalo suppaipadāya sammāpaipadāya pasāda janeti– “suppaipadā

 itipi, “sammāpaipadā” itipīti. Eva puggalo anuvicca pariyogāhetvā pasādanīye hāne

pasāda upadasitā hoti.

 

什麼人是衡量、 徹底了解之 後,在應相信的地方表現相信者呢?

在這裡有一種人在善行道、正行道使得產生相信-如此善行道和如此正行道 這樣的人是衡量、深入了解之 後,在 應相信的地方表現相信者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

166. Kathañca puggalo avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta1 taccha2 kālena3,

no ca kho vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena?

1. Idhekacco puggalo vaṇṇopi4 savijjati5 avaṇṇopi 6 savijjati yo tattha avaṇṇo

ta7 bhaati8 bhūta taccha kālena, yo tattha vaṇṇo ta na bhaati bhūta taccha

kālena. Eva puggalo avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena,

no ca kho vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena.

 

什麼人是適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的不稱讚處者,而不適時地說出值得稱讚者的真 實、正當的稱讚處者呢?

在這裡有一種人, 當稱 讚存在, 不稱讚也存在(者) 其中他適時地說 真實、 正當的任何不稱讚之處 。其中他 不適時地說出真實、 正當的任何稱讚之處。這樣的人是適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的不稱讚之處者, 而不適時地 說出值得稱 讚者的真實 、正當的稱讚處者

 

2. Kathañca puggalo vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, no ca

kho avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena?

Idhekacco puggalo vaṇṇopi savijjati avaṇṇopi savijjati yo tattha vaṇṇo ta bhaati

bhūta taccha kālena, yo tattha avaṇṇo ta na bhaati bhūta taccha kālena.

Eva puggalo vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, no ca kho

avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena.

 

什麼人是適時地說出值得稱讚者的真實 、正當的 稱讚處者,而不適時地說出不值得稱讚者的真 實、正當的不稱讚處者呢?

在這裡有一種人,當稱讚存在, 不稱讚也存在(者) 其中他 適時地說出真實、正當的任何稱讚處 ,其中他 不適時地說出真實、正當的任何不稱讚處 ,這樣的人是適時地說出值得稱讚者的真實 、正當的 稱讚處者,而不適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的不稱讚之處者。

 

 

 

 

 

 

生字

1. bhūta = 真實地(adv.2.taccha = 正當地3. kālena = 適時4. vaṇṇo+pi = 稱讚也        5. savijjati = 存在6. avaṇṇo+pi = 不稱讚也7. ta = 那個8. bhaati =

 

 

3. Kathañca puggalo avaṇṇārahassa ca avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena,

vaṇṇārahassa ca vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena?

 Idhekacco puggalo vaṇṇopi savijjati avaṇṇopi savijjatiyo tattha avaṇṇo ta bhaati

 bhūta taccha kālena, yopi tattha vaṇṇo tampi bhaati bhūta taccha kālena.

Tatra kālaññū1 hoti tassa pañhassa2 veyyākaraṇāya3. Eva puggalo avaṇṇārahassa ca

 avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, vaṇṇārahassa ca vaṇṇa bhāsitā

 hoti bhūta taccha kālena.

 

什麼人既是適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的不稱讚之處者,也是適時地 說出值得稱讚者的真 實、正當的 稱讚之處者 呢?

在這裡一種 人,當 稱讚存在,不稱讚也存在(者) ,其中他既適時地說出真實、正當的 任何不稱讚之處 ,其中他也適時地說出真實、正當的任何稱讚之處,在這裡他知道那個解答問題的適當時間。這樣的人既是適時地說出不值得稱讚 者的真實 、正當的 不稱讚之處者,也是適時地說出值得稱讚者的真 實、正當的 稱讚之處者。

 

4. Kathañca puggalo neva avaṇṇārahassa avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, nopi vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena?

Idhekacco puggalo vaṇṇopi savijjati avaṇṇopi savijjati. yo tattha avaṇṇo ta na

bhaati bhūta taccha kālena, yopi tattha vaṇṇo tampi na bhaati bhūta taccha

kālena. Upekkhako4. viharati sato5 sampajāno6. Eva puggalo neva avaṇṇārahassa

avaṇṇa bhāsitā hoti bhūta taccha kālena, nopi vaṇṇārahassa vaṇṇa bhāsitā hoti

bhūta taccha kālena.

 

什麼人既不適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的不稱讚之處者,也不適時說出值得稱讚者的真 實、正當的稱讚之處者呢?

在這裡有一種人, 稱讚 存在, 不稱讚也存在 ,其中他既 不適時地說出真實、正當的任何不稱讚之處,其中他也不適時說出真實、正當的稱讚之處 。捨 、正念、正知而住。這樣的人既不適時地說出不值得稱讚者的真實 、正當的 不稱讚之處者,也不適時地 說出值得稱讚者真實、正當的 稱讚之處者。

 

 

 

 

 

 

生字

1. kālaññū = 知道適當時間2. pañhassa = 問題3. veyyākaraṇāya = 解答       4. upekkhako = 5. sato = 正念6.sampajāno = 正知

167. 1. Katamo ca puggalo uṭṭhānaphalūpajīvī1 no puññaphalūpajīvī2?

Yassa puggalassa uṭṭhahato3 ghaato4 vāyamato5 ājīvo6 abhinibbattati7, no puññato8

aya vuccatipuggalo “uṭṭhānaphalūpajīvī, no puññaphalūpajīvī”.

 

什麼人是勤奮果生活者,不是功德果生活者呢?

哪個人勤勞、努力、拼命 而得到資生物,不是從功德- 這個人被稱為勤奮果生活者,而不是功德果生活者

 

2. Katamo ca puggalo puññaphalūpajīvī no uṭṭhānaphalūpajīvī?

Paranimmitavasavattī8 deve9 upādāya10 tatūpari 11 devā puññaphalūpajīvino na

uṭṭhānaphalūpajīvino.

 

什麼人是功德果生活者,而不是勤奮果生活者呢?

他化自在天包括上面的天是功德果生活者,而不是勤奮果生活者。

 

3. Katamo ca puggalo uṭṭhānaphalūpajīvī ca puññaphalūpajīvī ca?

Yassa puggalassa uṭṭhahato ghaato vāyamato ājīvo abhinibbattati puññato ca–aya vuccati puggalo “uṭṭhānaphalūpajīvī ca puññaphalūpajīvī ca”.

 

什麼人既是勤奮果生活者,也是功德果生活者呢?

哪個人勤勞、努力、拼命而得到資生物,也從功德(而得到資生物)-這個人被稱為既是勤奮果生活者,也是 功德果生活者

 

4. Katamo ca puggalo neva uṭṭhānaphalūpajīvī no puññaphalūpajīvī?

Nerayikā12 neva uṭṭhānaphalūpajīvino no puññaphalūpajīvino.

 

什麼人既不是勤奮果生活者,也不是功德果生活呢?

諸地獄既不是勤奮果生活者,也不是功德果生活者。

 

 

 

 

生字

1. uṭṭhānaphalūpajīvī = 勤奮果 生活者 uṭṭhāna-phala-upajīvī 勤奮 生活者2. puññaphalūpajīvī = 功德果而生活者 puñña+phala-upajīvī 功德 生活者3. uṭṭhahato = 勤勞<uṭṭhahati ppr.4. ghaato = 努力< ghaeti pp.      5. vāyamato = 拼命<vāyamanta vāyamati ppr.6. ājīvo = 資生物(生活費)7. abhinibbattati = 得到資生物8. paranimmitavasavattī = 他化自在9. deve = 10. upādāya = 包括<upādiyati ger.11. tatūpar i= 從上<tato+upari12. nerayikā = 地獄

168. 1. kathañca puggalo tamo1 hoti tamaparāyano2?

Idhekacco puggalo nīce3kule4paccājāto5 hoti– caṇḍālakule6 vā nesādakule7 vā venakule8

vā rathakārakule9 vā pukkusakule10 vā dalidde11 appannapānabhojane12kasiravuttike13,

yattha kasirena14 ghāsacchādo15 labbhati.16 So ca hoti dubbaṇṇo17 duddasiko18

okoimako19 bahvābādho20 kāṇo21 vā kuṇī 22 vā khañjo23 vā pakkhahato24 vā, na lābhī25

annassa26 pānassa 27 vatthassa28 yānassa29 mālāgandhavilepanassa30

seyyāvasathapadīpeyyassa31. So kāyena duccarita carati, vācāya duccarita carati,

manasā duccarita carati. So kāyena duccarita32 caritvā33 vācāya34 duccarita caritvāmanasā35 duccarita caritvā kāyassa bhedā36 para maraṇā37 apāya 38 duggati39

vinipāta40 niraya41 upapajjati42. Eva puggalo tamo hoti tamaparāyano.

 

什麼人是黑暗到黑暗呢?

在這裡有一種人被生在卑賤的家裡-在賤民之家、獵師之家、竹匠之家、車匠之家或除糞者之家,在貧 窮、沒有食物也沒有喝的、辛苦 的生活,在那裡辛苦的得到溫飽。他醜陋、難看、矮小、多 病或瞎眼或手彎曲或跛腳或半身不遂,是食物 、飲料、衣服、車、花、香、塗油、臥床、住處、燈具的沒得到者。他以身行惡行之後,以 口行惡行之後,以意行惡行之後,從身壞死後投生無幸處、惡趣、險難處、地 獄。這樣的人是黑暗到黑 暗。

 

生字

1. tamo = 黑暗2. tamaparāyano = 黑暗的那一邊3. nīce = 卑賤4. kule = 5. paccājāto = 被生<paccājāyati pp.6. caṇḍālakule = 在賤民之家7. nesādakule = 在獵師之家8. venakule = 在竹匠之家 9. rathakārakule = 在車匠之家 ratha+kāra+kula10. pukkusakule = 在除糞者之家11. dalidde = 貧窮12. a-ppanna-apāna-abhojane= 沒有食物也沒有喝的13. kasiravuttike = 辛苦的生活<kasira+vuttika14. kasirena = 以辛苦15. ghāsacchādo = 食物和衣服16. labbhati = 得到17. dubbaṇṇo = 醜陋18. duddasiko = 難看19. okoimako= 矮小20 . bahvābādho = 多病<bahu+ābādha21. kāṇo = 瞎眼  22. kuṇī = 手彎曲23. khañjo = 跛腳24. pakkhahato = 半身不遂<pakkha+hata25. lābhī = 得到者26. annassa = 食物27. pānassa = 飲料(喝的)28. vatthassa = 衣服29. yānassa = 30. mālā-gandha-vilepanassa 塗油/塗香31. seyyā-āvasatha-padīpeyyassa 臥床 住處 燈具32. duccarita = 惡行33. caritvā = 之後 carati ger.34. vācāya = 以口35. manasā = 以意36. kāyassa bhedā = 從身壞37. para maraṇā = 死後38. apāya = 無幸處39. duggati = 惡趣40. vinipāta = `難處41. niraya = 地獄42. upapajjat i = 投生

2. Kathañca puggalo tamo hoti jotiparāyano43?

Idhekacco puggalo nīce kule paccājāto hoti– caṇḍālakule vā nesādakule vā venakule vā

rathakārakule vā pukkusakule vā dalidde appannapānabhojane kasiravuttike, yattha

kasirena ghāsacchādo labbhati. So ca hoti dubbaṇṇo duddasiko okoimako bahvābādho

kāṇo vā kuṇī vā khañjo vā pakkhahato vā, na lābhī annassa pānassa vatthassa yānassa

mālāgandhavilepanassa seyyāvasathapadīpeyyassa.So kāyena sucarita carati, vācāya

sucarita carati manasā sucarita carati. So kāyena sucarita caritvā vācāya

sucarita caritvā manasā sucarita caritvā kāyassa bhedā para maraṇā sugati44

sagga45 loka upapajjati. Eva puggalo tamo hoti jotiparāyano.

 

什麼人是黑暗到光明呢?

在這裡有一種人被生在卑賤的家裡-在賤民之家、獵師之家、竹匠之家、車匠之家或除糞者之家,在貧 窮、沒有食物也沒有喝的、辛 苦的生活,在那裡以辛苦得到溫飽。他醜陋、難看、矮小、多 病或瞎眼或手彎曲或跛腳或半身不遂,是食物 、飲料、衣服、車、花、香、塗油、臥床、住處、燈具的沒得到者。他以身行善行之後, 口行善行之後,以意行善行之後,從身壞死後投生善趣、天界。這樣的人是黑暗到光明。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

43. jotiparāyano = 光明那一端44. sugati = 善趣45. sagga = 天堂  

3. Kathañca puggalo joti hoti tamaparāyano?

Idhekacco puggalo ucce56 kule paccājāto hoti– khattiyamahāsālakule57 vā

brāhmaamahāsālakule58 vā gahapatimahāsālakule58 vā aḍḍhe60 mahaddhane61

mahābhoge62 pahūtajātarūparajate63 pahūtavittūpakarae64 pahūtadhanadhaññe65.

So ca hoti abhirūpo66 dassanīyo67 pāsādiko68 paramāya69 vaṇṇapokkharatāya70

samannāgato71, lābhī annassa pānassa vatthassa yānassa mālāgandhavilepanassa

seyyāvasathapadīpeyyassa. So kāyena duccarita carati, vācāya duccarita

carati, manasā duccarita carati. So kāyena duccarita caritvā vācāya duccarita

caritvā manasā duccarita caritvā kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati

vinipāta niraya upapajjati. Eva puggalo joti hoti tamaparāyano.

 

什麼人是光明到黑暗呢?

在這裡有一種人被生在高貴之家- 在富有的剎帝利之家,或在富有婆羅門之家,或在富有的居士之家,有錢、多財富、多富裕、多黃金和銀、多財產的資助、多財物和穀物。他端正、好看、清淨、具足如蓮花般的最上容貌,是食物、飲料、衣服、車、花、香、塗油、臥床、住處、燈具的得到者。他以身行惡行,以口行惡行,以意行惡行, 他以身行惡行之後,以口行惡行之後,以意行惡行之後。從身壞死後投生無幸處、惡趣、險難處、地獄。這樣的人是光明到黑暗。

 

 

 

 

 

 

 

生字

56. ucce =高貴57. khattiyamahāsālakule = 附有的剎帝利之家 khattiya+mahāsāla+ kule 剎帝利 有巨大的財富(富有) 58. brāhmaamahāsālakule = 附有的婆羅之家 brāhmaa+mahā+sāla+kule59. gahapatimahāsālakule = 富有的居士家 gahapati+mahā+sāla+kula60. aḍḍhe = 有錢61. mahaddhane =多財富 maha+d+dhana62. mahābhoge =多富裕 mahā+bhoge63. pahūtajātarūparajate = 多金銀 pahūta+jāta+rūpa+rajate 黃金   64. pahūtavittūpakarae = pahūta+vitt a-upakarae 財產 利益 / 資助65. pahūta+dhana+dhaññe = 很多 財物 穀物66. abhirūpo = 端正67. dassanīyo = 好看68. pāsādiko = 清淨69. paramāya = 最上70. vaṇṇa+pokkharatāya = 容貌 如蓮花般的美71. samannāgato = 具足

 

4. Kathañca puggalo joti hoti jotiparāyano?

Idhekacco puggalo ucce kule paccājāto hoti– khattiyamahāsālakule vā

brāhmaamahāsāla kule vā gahapatimahāsālakule vā aḍḍhe mahaddhane mahābhoge

pahūtajātarūparajate pahūtavittūpakarae pahūtadhanadhaññe. So ca hoti abhirūpo

dassanīyo pāsādiko paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgato, lābhī annassa

pānassa vatthassa yānassa mālāgandhavilepanassa seyyāvasathapadīpeyyassa.

So kāyena sucarita carati, vācāya sucarita carati, manasā sucarita carati. So kāyena

sucarita caritvā vācāya sucarita caritvā manasā sucarita caritvā kāyassa bhedā

para maraṇā sugati sagga loka upapajjati. Eva puggalo joti hoti jotiparāyano.

 

什麼人是光明到光明 呢?

在這裡有一種人被生在高貴之家-在富有的剎帝利之家 ,或在富有婆羅門之家,或在富有居士之家,有錢、多財富、多富裕、多黃金和銀、多財產的資助、多財物和穀物。他端正、好看、清淨、具足如蓮花般的最上容貌,是食物 、飲料、衣服、車、花、香、塗油、臥床、住 處、燈具的得到者。他以身行善行 ,以口 行善行,以意行善行 ,他以身 行善行之後,以口行 行之後,以意行善行之後。從身壞死後投生善趣、天界。 這樣的人是光明到光明。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

169. Kathañca puggalo oatoato1 hoti …pe… eva puggalo oatoato hoti. Kathañca puggalo oatuṇṇato2 hoti …pe…eva puggalo oatuṇṇato hoti. Kathañca puggalo

uṇṇatoato3 hoti …pe… eva puggalo uṇṇatoato hoti. Kathañca puggalo uṇṇatuṇṇato4 hoti …pe… eva puggalo uṇṇatuṇṇato hoti.

 

什麼人是下而下呢...乃至 ..這樣的人是下而下。什麼人是下而上呢.. ..這樣的人是下而上。什麼人是上而下呢..乃至..這樣的人是上而下。什麼人是上而上呢..乃至..這樣的人是上而上。

 

170. Tattha katame cattāro rukkhūpamā5 puggalā?

Cattāro rukkhā pheggu6 sāraparivāro7, sāro8 phegguparivāro9, pheggu phegguparivāro,

sāro sāraparivāro. Evameva cattārome rukkhūpamā puggalā santo savijjamānā

 lokasmi. Katame cattāro? Pheggu sāraparivāro, sāro phegguparivāro, pheggu

phegguparivāro, sāro sāraparivāro.

 

在這裡哪四種譬喻樹的人呢?

四種樹-爛樹而有堅實群樹,堅實的樹而有爛樹群,爛樹而有爛樹群,堅實的樹而有堅實的樹群。就是這樣,有這四種譬喻樹的人存在世間上。哪四種呢? 爛樹而有堅實群樹,堅實的樹而有爛樹群,爛樹而有爛樹群,堅實的樹 而有堅實的樹群。

 

1. Kathañca puggalo pheggu hoti sāraparivāro?

Idhekacco puggalo dussīlo hoti pāpadhammo, parisā10 ca khvassa11 hoti sīlavatī12

kalyāṇadhammā13. Eva puggalo pheggu hoti sāraparivāro. Seyyathāpi so rukkho

pheggu sāraparivāro, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是爛而有堅實的隨眾呢?

在這裡有一種人是惡戒、惡法者,他的群體是有戒、善法者。這樣的人是爛而有堅實的隨眾。例如那樹是爛(樹)而有堅實的樹群,這個人就像那譬喻。

 

 

 

 

生字

1. oatoato = 下而下 oata+oata2. oatuṇṇato = 下而上 oata+uṇṇata3. uṇṇatoato = 上而下 uṇṇata+oata4. uṇṇatuṇṇato = 上而上< uṇṇat a+uṇṇata5. rukkhūpamā = 譬喻樹< rukkha+ūpamā6. pheggu = 爛樹(中空的樹)       7. sāraparivāro = 堅實的隨眾<sāra+parivāro8. sāro = 堅實9. pheggu+parivāro= 爛的隨眾10. parisā = 人群 / 群體11. khv+assa = 他的12. sīlavatī = 有戒 13. kalyāṇadhammā = 善法

2. Kathañca puggalo sāro hoti phegguparivāro?

Idhekacco puggalo sīlavā hoti kalyāṇadhammo, parisā ca khvassa hoti dussīlā

pāpadhammā. Eva puggalo sāro hoti phegguparivāro. Seyyathāpi so rukkho sāro

phegguparivāro, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是堅實而有爛的隨眾呢?

在這裡有 一種人是有戒、善法者,他的群體是惡戒、惡法者。這樣的人是堅實而有爛的隨眾。例如那樹是堅實而有爛樹群,這個人就像那譬喻。

 

 

3. Kathañca puggalo pheggu hoti phegguparivāro?

Idhekacco puggalo dussīlo hoti pāpadhammo, parisāpissa hoti dussīlā pāpadhammā.

Eva puggalo pheggu hoti phegguparivāro. Seyyathāpi so rukkho pheggu

phegguparivāro, tathūpamo aya puggalo.

 

什麼人是爛而有爛的隨眾呢?

在這裡有 一種人是惡戒、惡法者,他的群體是惡戒、惡法者。這樣的人是爛而有爛的隨眾。例如那樹是爛而有爛樹群,這個人就像那譬喻。

 

4. Kathañca puggalo sāro hoti sāraparivāro?

Idhekacco puggalo sīlavā hoti kalyāṇadhammo, parisāpissa hoti sīlavatī kalyāṇadhammā.

Eva puggalo sāro hoti sāraparivāro. Seyyathāpi so rukkho sāro sāraparivāro, tathūpamoaya puggalo. Ime cattāro rukkhūpamā puggalā santo savijjamānā lokasmi.

 

什麼人是堅實而有堅實的隨眾呢?

在這裡有 一種人是有戒、善法者,他的群體是有戒、善法者。這樣的人是堅實而有堅實的隨眾。例如那樹是堅實而堅實的樹群,這個人就像那譬喻。有這四種譬喻樹的人存在世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

171. 1. Katamo ca puggalo rūpappamāṇo1 rūpappasanno2?

Idhekacco puggalo āroha3 vā passitvā4 pariṇāha5 vā passitvā saṇṭhāna6 vā passitvā

pāripūri7 vā passitvā tattha pamāṇa8 gahetvā9 pasāda10 janeti11. Aya vuccatipuggalo rūpappamāṇo rūpappasanno.

 

什麼人是以色衡量、以色生信呢?

在這裡有 一種人看見身高,看見(腰身等)圍 長,或看見樣子,或看見圓滿之後,在其中取得衡量之後,使得產生相信。這個人被稱為以色衡量、 以色生信者。

 

2. Katamo ca puggalo ghosappamāṇo12 ghosappasanno13?

Idhekacco puggalo paravaṇṇanāya14 parathomanāya15 parapasasanāya16

paravaṇṇahārikāya17 tattha pamāṇa gahetvā pasāda janeti. Aya vuccati puggalo

ghosappamāṇo ghosappasanno.

 

什麼人是以聲音衡量、以聲音生信呢?

在這裡有一種人,對於別人的稱讚、別人的表揚、別人的推薦、別人的宣揚,在其中取得衡量之後,使得產生相信。這個人被稱為以聲音衡量、以聲音生信者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. rūpappamāṇo = 以外表衡量2. rūpappasanno = 以外表生信 rūpa+p+pasanno3. āroha =身高4. passitvā = 看見之後 passati5. pariṇāha =(腰身等)圍長6. saṇṭhāna = 形狀 / 樣子7. pāripūri = 圓滿8. pamāṇa = 衡量9. gahetvā = 取之後        10. pasāda = 相信11. janeti =使得產生12. ghosappamāṇo = 聲音衡量 ghosa+p+pamāṇo13. ghosappasanno = 以聲音生信14. paravaṇṇanāya = 對於別人的稱讚15. parathomanāya = 對於別人的表揚16. parapasasanāya = 對於別人的推薦17. paravaṇṇahārikāya = 對於別人的宣揚 para+vaṇṇa+hārikā 別人 稱讚 運送

 

172.1. Katamo ca puggalo lūkhappamāṇo1 lūkhappasanno2?

Idhekacco puggalo cīvaralūkha3 vā passitvā4 pattalūkha5 vā passitvā

senāsanalūkha6 vā passitvā vividha7 vā dukkarakārika8 passitvā tattha pamāṇa

gahetvā pasāda janeti. Aya vuccati puggalo lūkhappamāṇo lūkhappasanno.

 

什麼人是以破爛衡量、以破爛生信者呢?

在這裡有一種人看見衣破爛之後,或看見缽破爛,或看見住所破爛,或看見種種苦行之後,在其中取得衡量之後,使得產生相信。這個人被稱為以破爛衡量、以破爛生信者

 

2. Katamo ca puggalo dhammappamāṇo9 dhammappasanno10?

Idhekacco puggalo sīla11 vā passitvā samādhi12 vā passitvā pañña13 vā passitvā

tattha pamāṇa gahetvā pasāda janeti. Aya vuccati puggalo dhammappamāṇo

dhammappasanno.

 

什麼人是以法衡量、以法生信者呢?

在這裡有一種人,看見戒 之後,或看見定之後,或看見慧之後,在其中取得衡量之後,使得產生相信。這個人被稱為以法衡量、以法生信 者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. lūkhappamāṇo = 以破爛衡量2. lūkhappasanno = 以破爛生信 lūkha+p+pasanno3. cīvaralūkha = 衣破爛<cīvara+lūkha4. passitvā = 看見之後5. pattalūkha = 缽破爛 patta+lūkha6. senāsanalūkha = 住所破爛 senāsana+lūkha  7. vividha = 種種8. dukkarakārika = 苦行 dukkara+kārika 9. dhammappamāṇo = 以法 衡量 dhamma+p+pamāṇa10. dhammappasanno = 以法生信11. sīla = 12. samādhi = 13. pañña =

173. 1. Kathañca puggalo attahitāya1 paipanno2 hoti no parahitāya3?

Idhekacco puggalo attanā4 sīlasampanno5 hoti, no para sīlasampadāya6 samādapeti7;

attanā samādhisampanno8 hoti, no para samādhisampadāya 9 samādapeti; attanā

paññāsampanno10 hoti, no para paññāsampadāya11 samādapeti; attanā

vimuttisampanno12 hoti, no para vimuttisampadāya13 samādapeti; attanā

vimuttiñāṇadassanasampanno148 hoti, no para vimuttiñāṇadassanasampadāya159

samādapeti. Eva puggalo attahitāya paipanno hoti no parahitāya.

 

什麼人是為了自己的利 益行道,而不是為了別人的利益 呢?

在這裡有 一種人,自己已具足戒,而不勸導別人成就戒;自己已具足定,而不勸導別人成就定;自己已具足慧,而不勸導別人成就慧;自己已具足解脫,而不勸導別人成就解脫;自己已具足解脫知見,而不勸導別人成就解脫知見。這樣的人是為了自己的利益行道,而不是為了別人的利益

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. attahitāya = 為了自己的利益 atta+hitāya2. paipanno = 行道3. parahitāya = 為了別人的利益 para+hitāya4. attanā = 自己(ins.5. sīlasampanno = 已具足戒 sīla+sampnna samapajjati pp.6. sīlasampadāya = 成就 sīla+sampadā 7. samādapeti = 勸導8. samādhisampanno = 已具足定 samādhi+sampanno     9. samādhisampadāya = 成就定10. paññāsampanno = 已具足慧11. paññāsampadāya = 成就慧12. vimutti+sampanno = 已具足解脫13. vimutti+sampadāya = 成就解脫14. vimuttiñāṇadassanasampanno= 已具足解脫知見 vimutti+ñāṇa+dassana+sampanno15. vimuttiñāṇadassanasampadāya = 成就具足解脫之見 vimutti+ñāṇa+dassana+sampadāya

2. Kathañca puggalo parahitāya paipanno hoti no attahitāya?

Idhekacco puggalo attanā na sīlasampanno hoti, para sīlasampadāya samādapeti;

attanā na samādhisampanno hoti, para samādhisampadāya samādapeti; attanā na

paññāsampanno hoti, para paññāsampadāya samādapeti; attanā na vimuttisampanno

hoti, para vimuttisampadāya samādapeti; attanā na vimuttiñāṇadassanasampanno hoti,

para vimuttiñāṇadassanasampadāya samādapeti. Eva puggalo parahitāya paipanno

hoti no attahitāya.

 

什麼人是為了別人的利益行道,而不是為了自己的利益 呢?

在這裡有一種人,自己沒具足戒,而勸導別人成就戒;自己 沒具足定,而勸導別人成就定;自己沒具足慧,而勸導別人成就慧;自己 沒具足解脫,而勸導別人成就解脫;自己沒具足解脫知見,而勸導別人成就解脫知見。這樣的人是為了別人的利益行道,而不是為了自己的利益

 

 

3. Kathañca puggalo attahitāya ceva paipanno hoti parahitāya ca?

Idhekacco puggalo attanā ca sīlasampanno hoti, parañca sīlasampadāya samādapeti;

attanā ca samādhisampanno hoti, parañca samādhisampadāya samādapeti; attanā ca

paññāsampanno hoti, parañca paññāsampadāya samādapeti; attanā ca

vimuttisampanno hoti, parañca vimuttisampadāya samādapeti; attanā ca

vimuttiñāṇadassanasampanno hoti, parañca vimuttiñāṇadassanasampadāya

samādapeti. Eva puggalo attahitāya ceva paipanno hoti parahitāya ca.

 

什麼人既是為了自己的利益行道,也是為了別人的利益呢?

在這裡有 一種人,自己既已具足戒 ,又 勸導別人成就戒;自己既已具足定,又勸導別人成就定;自己 既已具足慧,又勸導別人成就慧;自己既已具足解脫,又勸導別人成就解脫;自己既已具足解脫知見,又 勸導別人成就解脫知見。這樣的人既是為了自己的利益行道,也是為了別人的利益。

 

4. Kathañca puggalo neva attahitāya paipanno hoti no parahitāya?

Idhekacco puggalo attanā na sīlasampanno hoti, no para sīlasampadāya samādapeti;

attanā na samādhisampanno hoti, no para samādhisampadāya samādapeti; attanā na

paññāsampanno hoti, no para paññāsampadāya samādapeti; attanā na

vimuttisampanno hoti, no para vimuttisampadāya samādapeti; attanā na

vimuttiñāṇadassanasampanno hoti, no para vimuttiñāṇadassanasampadāya

samādapeti. Eva puggalo neva attahitāya paipanno hoti no parahitāya.

 

什麼人是既不為了自己的利益行道,也不為了別人的利益呢?

在這裡有 一種人,自己既沒具足戒,也不勸導別人成就戒;自己既沒具足定,也不 勸導別人成就定;自己既沒具足慧,也不勸導別人成就慧;自己既沒具足解脫,也不勸導別人成就解脫;自己既 沒具足解脫 知見, 不勸導別人 成就解脫知見 。這樣的人是既 不為了自己的利益行道,也 不為了別人的利益。

 

 

174. Kathañca puggalo attantapo1 hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto2?

Idhekacco puggalo acelako3 hoti muttācāro4 hatthāpalekhano5 , na-ehibhaddantiko6

natiṭṭhabhaddantiko7 nābhihaa8 na uddissakata9 na nimantana10 sādiyat i11, so na

kumbhimukhā12 paiggahāti13 na kaopimukhā14 paiggahāti , na eakamantara15 na

daṇḍamantara 16 na musalamantara17 na dvinna bhuñjamānāna18 na

gabbhiniyā19 na pāyamānāya20 na purisantaragatāya21, na sakittīsu22 na yattha sā

upaṭṭhito23 hoti na yattha makkhikā24 saṇḍasaṇḍacārinī25, na maccha26 na masa27

na sura28 na meraya29 na thusodaka30 pivati31.

 

什麼人是折磨自己,而從事自我折磨的實踐呢?

在這裡有 一種人,是裸行者、放蕩的習氣、用舌頭舔手 ,招呼而不來、招呼而不停留,不接受被人拿來的(食物)、已為他準備的(食物)、招待,他不從甕口拿、不從鍋口拿、不 拿門檻中間的(食物)、不拿杖中間的(食物)、不拿杵中間的(食物)、不拿兩個人正在吃的、不從懷孕者拿、不從正在授乳的婦女拿、不從已走到男子中間的(女子)拿、在公佈欄上,公告而得的食物不拿、母狗之處不拿、蒼蠅群之處不拿、不拿魚、 肉、不喝穀 、果酒、酸粥。

 

 

 

生字

1. attantapo = 折磨自己 attan+tapo2. atta+paritāpana+anuyoga+ 自己 折磨 實踐+anuyutto = 從事自我折磨 的實踐 從事 3. acelako = 裸行者4. muttācāro = 放蕩的習性 mutta+ācāra5. hatthāpalekhano = 用舌頭舔手,使清潔 hattha+apalekhana6. na-ehibhaddantiko = 招呼而不來 na-ehi+bhadantikana7. natiṭṭhabhaddantiko = 招呼而不停留 na+tiṭṭha+bhadantiko8. nābhihaa = na+abhihaa 被人拿來的(食物)9. uddissakata = 已指定 / 已為他準備10. nimantana = 招待11. sādiyat i = 接受12. kumbhimukhā = 從甕口 kumbhī+mukha13. paiggahāti = 14. kaopimukhā = 從鍋口 kaopī+mukha       15. eakamantara = 門檻的中間 eaka +antara16. daṇḍamantara = 杖中間 daṇḍa+m+antara17. musalamantara = 杵中間 musala+m+antara18. bhuñjamānāna = 正在吃19. gabbhiniyā = 從懷孕者 20. pāyamānāya = 從正在受乳的婦女 pāyeti ppr.21. purisantaragatāya = 從已走到男子中間的女子 purisa+antara+gata22. sakittīsu = 在公佈欄上,公告而得 的食物23. upaṭṭhito = 母狗24. makkhikā = 蒼蠅25. saṇḍasaṇḍacārinī = 群集26. maccha = 27. masa = 28. sura = 穀酒29. meraya = 果酒30. thusodaka = 酸粥 thusa+odaka 31. pivati =

So ekāgāriko32 vā hoti ekālopiko33, dvāgāriko vā hoti dvālopiko …pe… sattāgāriko vā hoti

sattālopiko; ekissāpi34 dattiyā35 yāpeti36, dvīhipi dattīhi yāpeti …pe…sattahipi dattīhi yāpeti;

ekāhikampi37 āhāra38 āhāreti39, dvīhikampi āhāra āhāreti …pe… sattāhikampi

āhāra āhāreti. Iti evarūpa aḍḍhamāsikampi40 pariyāyabhattabhojanānuyogam-

anuyutto41 viharati.

 

他是一家一團食或二家 二團食.. 乃至..或七家七團食;對於一個佈施也令得生活,二個佈施也令得生活...乃至..七家也令得生活:一日吃食物,甚至二日吃食物...乃至 ..甚至七日吃食物。如此,甚至從事這樣子定期半個月吃食物的實踐而住。

 

So sākabhakkho42 vā hoti sāmākabhakkho43 vā hoti nīvārabhakkho44 vā hoti

daddulabhakkho45 vā hoti haabhakkho46 vā hoti kaabhakkho47 vā hoti

ācāmabhakkho48 vā hoti piññākabhakkho49 vā hoti tiabhakkho50 vā hoti

gomayabhakkho51 vā hoti, vanamūlaphalāhāro52 yāpeti pavattaphalabhojī53.

 

他是吃野菜者、吃栗者、吃野生的穀類者、吃皮之削屑者、吃蘚苔者、吃糠、吃燒焦的飯者、吃胡麻粉者、吃茅草者或吃牛糞者, 吃掉下水果者,吃森林的根果者而生存。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

32. ekāgāriko = 一家 eka+āgārika33. ekālopiko = 一口 / 團食<eka+ālopika34. ekissāpi = ekissā+pi eka dat.35. dattiyā = 給予36. yāpeti = 使得生活37. ekāhikampi= 一日 eka+ahikam+pi38. āhāra = 食物39. āhāreti = 40. aḍḍhamāsikampi = 半月 aḍḍha+māsikam+pi41. pariyāya+bhatta+bhojana+ 定期 食物anuyoga+m+anuyutto 實踐 從事 =從事定期吃食物的實踐   42. sākabhakkho = 吃野菜 sāka+bhakkho43. sāmākabhakkho = 吃栗 sāmā44. nīvārabhakkho = 野生的粒45. daddulabhakkho = 吃皮之削屑46. haabhakkho = 吃蘚苔47. kaabhakkho = 吃糠48. ācāmabhakkho = 吃燒焦的飯 /鍋巴49. piññākabhakkho = 吃胡麻粉50. tiabhakkho = 吃茅草51. gomayabhakkho = 吃牛糞52. vana+mūla+phala+āhāro= 吃森林的根果53. pavatta+phala+bhojī = 吃掉下水果者

 

So sāṇānipi54 dhāreti55 masāṇānipi56 dhāreti chavadussānipi57 dhāreti pasukūlānipi58

dhāreti tirīṭānipi59 dhāreti ajinampi60dhāreti ajinakkhipampi 61 dhāreti kusacīrampi62 dhāreti

vākacīrampi63 dhāreti phalakacīrampi64 dhāreti kesakambalampi65 dhāreti

vāḷakambalampi66 dhāreti ulūkapakkhampi 67 dhāreti, kesamassulocakopi68 hoti

kesamassulocanānuyogamanuyutto69 , ubbhaṭṭhakopi70 hoti āsanapaikkhitto71,

ukkuikopi72 hoti ukkuikappadhānamanuyutto73, kaṇṭakāpassayikopi74 hoti

kaṇṭakāpassaye75 seyya76 kappeti77, sāyatatiyakampi78 udakorohanānuyogam-

anuyutto79 viharati. Iti evarūpa anekavihita80 kāyassa ātāpanaparitāpanānuyogam-

anuyutto81 viharati Eva puggalo attantapo hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto.

 

穿麻衣、穿粗布衣、穿屍衣、穿糞掃衣、穿樹皮衣、穿羊皮、穿羊皮衣 、穿草衣、穿樹皮衣、穿木片衣、穿毛髮的衣、穿馬毛的衣、穿貓頭鷹毛的衣,拔除髮鬚而從事於拔除髮鬚的實踐,是捨棄坐具的常立行者,蹲踞而從事於專心蹲踞, 是躺在荊棘床上的臥荊棘者,從事一日洗三次澡的實踐而住,從事這樣子種種身體的折磨、徹底折磨的實踐而住。這樣的人是折磨自己,而從事於自我折磨的實踐。

 

 

 

 

 

生字

54. sāṇānipi = 麻衣55. dhāreti = 使得穿56. masāṇānipi = 粗布衣57. chavadussānipi = 屍衣<chava+dussa+pi58. pasukūlānipi = 糞掃衣 pasu+kūla+pi59. tirīṭāni+pi = 樹皮60. ajinam+pi =羊皮61. ajinakkhipampi = 羊皮衣<ajina+ khipa+pi62. kusacīrampi = 草衣63.vākacīrampi = 樹皮衣64. phalakacīrampi = 木片衣65. kesakambalampi = 毛髮的衣66. vāḷakambalampi = 馬毛的 vāḷa+kambalampi67. ulūkapakkhampi = 貓頭鷹毛的衣 ulūka+pakkham+pi68. kesamassulocakopi = 拔除髮 kesa+massu+locako+pi  69.kesa+massu+locana+anuyoga 實踐 +m+anuyutto = 從事拔髮鬚的實踐70. ubbhaṭṭhako+pi = 常立行者71. āsanapaikkhitto = 捨棄坐具 āsana+paikkhitta72. ukkuiko+pi = 蹲踞 73. ukkuika+p+padhāna+m+ 蹲踞 專心 anuyutto = 從事於專心蹲踞74. kaṇṭakāpassayikopi = 荊棘者 kaṇṭaka+passayika+pi75.kaṇṭakāpassaye = 臥在荊棘上76. seyya = seyyā77. kappeti = 78. sāyatatiyakampi = 一日三次79. udaka+orohana+anuyoga+ 下頃 實踐+m+anuyutto = 從事 洗澡的實踐 80. anekavihita = 種種的< aneka+vihita81. ātāpana+paritāpana+anuyoga+m折磨 徹底折磨 實踐+anuyutto = 從事折磨、徹底折磨的實踐

175. Kathañca puggalo parantapo1 hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto2?

Idhekacco puggalo orabbhiko3 hoti sūkariko4 sākuiko5 māgaviko6 luddo7

macchaghātako8 coro 9 coraghātako10 goghātako11 bandhanāgāriko12, ye vā panaññepi13 keci kurūrakammantā14. Eva puggalo parantapo hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto.

 

什麼人是折磨他人,而從事折磨他人的實踐?

在這裡有一種人是屠羊者、屠豚者、捕鳥者、捕鹿者、獵師、捕魚者、盜賊、刑吏、屠牛者、獄使,或者是其他任何的殘忍行為者。這樣的人是折磨他人,而從事於折磨他人的實踐。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. parantapo = 折磨他人<para+tapa2. para+paritāpana+anuyoga+m+ 他人 折磨 實踐 anuyutto = 從事折磨他人的實踐 從事3. orabbhiko = 屠羊者4. sūkariko = 屠豚者5. sākuiko = 捕鳥者6. māgaviko = 捕鹿者7. luddo = 獵師8. macchaghātako = 捕魚者<maccha+ghātaka     9. coro = 盜賊10. coraghātako = 刑吏 / 捉盜賊的人 cora+ghātaka11. goghātako = 屠牛者12. bandhanāgāriko = 獄使, bandhana+āgārika13. panaññepi = 其他也是<pana+aññe+pi14. kurūrakammantā = 殘忍的行為者 kurūra+kammantā

176. Kathañca puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto, parantapo ca

paraparitāpanānuyogamanuyutto?

Idhekacco puggalo rājā1 vā hoti khattiyo2 muddhāvasitto3 brāhmao4 vā mahāsālo5.

So puratthimena6 nagarassa7 nava8 sandhāgāra9 kārāpetvā10 kesamassu11

ohāretvā12 kharājina13 nivāsetvā14 sappitelena15 kāya16 abbhañjitvā 17

migavisāṇena18 piṭṭhi19 kaṇḍuvamāno20 sandhāgāra21 pavisati22 saddhi23

mahesiyā24 brāhmaena25 ca purohitena26.

 

什麼人既是折磨自己,而從事自我折磨的實踐; 也是折磨他 人,而 從事折磨他人的實踐呢?

在這裡有 一種人是國王、剎帝利灌頂者或婆羅門大家。他在城市的東方令人做了新的祭祀堂之後,剃除頭髮和鬍鬚之後,使得穿了粗的獸皮衣,以酥油塗抹身體之後,以鹿角磨擦背部,跟皇后、婆羅門和祭師一起進入祭祀堂。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. rājā = 國王2. khattiyo = 剎帝利3. muddhāvasitto = 灌頂者4. brāhmao = 婆羅門5. mahāsālo = 大家<maha+sālo6. puratthimena = 東方<puratthima的最上級7. nagarassa = 城市8. nava = 新的9. sandhāgāra = 祭祀 10. kārāpetvā = 使得做了之後 karoti caus. ger.11. kesamassu = 頭髮和鬍鬚12. ohāretvā= 剃除之後<ohāreti  13. kharājina = 粗的獸皮衣14. nivāsetvā = 使得穿了之後<nivāseti caus. ger.15. sappitelena = 以酥油16. kāya = 身體17. abbhañjitvā = 塗抹之後 abbhañjati ger.18. migavisāṇena = 以鹿的角 miga+visāṇa19. piṭṭhi = 背面20. kaṇḍuvamāno = 磨擦 kaṇḍuvati pp.21. sandhāgāra = 祭祀堂惝22. pavisati = 進入23. saddhi = 一起24. mahesiyā = 跟皇后25. brāhmaena = 跟婆羅門26. purohitena = 跟祭師

So tattha anantarahitāya27 bhūmiyā28 haritupalittāya29 seyya30 kappeti31. Ekissā32

gāviyā33 sarūpavacchāya34 ya35 ekasmi 36 thane37 k hīra38 hoti tena rājā yāpeti39,

ya dutiyasmi thane khīra hoti tena mahesī40 yāpeti, ya tatiyasmi thane khīra hotitena brāhmao41 purohito42 yāpeti, ya catutthasmi thane khīra hoti tena aggi43

juhati44 , avasesena45 vacchako46 yāpeti.

 

在那裡他準備直接的臥在塗滿綠色的草地上。一頭牡牛與同色的小牛,在第一個地方有那個牛乳,國王藉由那個(牛乳)而生存,在第二個地方有那個牛乳,皇后藉由那個而生存,在第三個地方有那個牛乳,婆羅門祭司藉由那個而生存,在第四 地方有那個牛乳,藉由那個(牛乳)火供,小牛藉由殘餘的(牛乳)而生存。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

27. anantarahitāya = 直接<ananta+rahita28. bhūmiyā = 在地29. haritupalittāya = 塗滿綠色<harit a+upalittāya30. seyya = 臥<seyyā31. kappeti = 準備32. ekissā = 33. gāviyā = 牡牛(s.gen.34. sarūpavacchāya = 像小牛 sarūpa+vaccha 35. ya = khīra        36. ekasmi = 在一個37. thane = 地方38. khīra = 牛乳39. yāpeti = 生存40. mahesī = 皇后41. brāhmao = 婆羅門42. purohito = 祭司 43. aggi = 44. juhati = 貢獻45. avasesena = 殘餘46. vacchako = 小牛

 

 

So evamāha47– “ettakā48 usabhā49 haññantu50 yaññatthāya51, ettakā vacchatarā haññantu

yaññatthāya, ettakā vacchatariyo haññantu yaññatthāya, ettakā ajā52 haññantu

yaññatthāya, ettakā urabbhā53 haññantu yaññatthāya, ettakā assā54 haññantu

yaññatthāya ettakā rukkhā55 chijjantu56 yūpatthāya57 ettakā dabbhā58 lūyantu59

barihisatthāyā60”ti .

 

他如此地命令說:他們為了祭祀的目的這麼多的牡牛被殺,他們為了祭祀的目的這麼多的小牛被殺,為了祭祀的目的這麼多的牡山羊被殺,為了祭祀的目的這麼多的 羚羊被殺,為了祭祀的目的這麼多的馬被殺 ,為了綁犧牲的柱子這麼多的樹被砍,為了犧牲草座之目的這麼多的茅草被割。

 

Yepissa61 te honti dāsāti62 vā pessāti63 vā kammakarāti64 vā, tepi daṇḍatajjitā65

bhayatajjitā66assumukhā 67 rudamānā68 parikammāni69 karonti. Eva puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto, parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto.

 

他有那些奴僕或下人或打工的人,他們因刑罰的脅迫、恐懼的脅迫,淚流滿面地哭著而做種種準備。這樣的人是既折磨自己,而從事於折磨自己的實踐;也是折磨他人 ,而從事折磨他人的實踐。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

47. evamāha = 如此的說<evam+āha48. ettakā = 如此多49. usabhā = 牡牛50. haññantu = 被殺 hanati pass.51. yaññatthāya = 為了祭祀的目的52. ajā = 牡山羊53. urabbhā = 羚羊54. assā = 55. rukkhā = 樹木56. chijjantu = 被砍 chindati pass.57. yūpatthāya = 為了綁犧牲的柱子58. dabbhā = 茅草    59. lūyantu = 被割 lunāti pass.60. barihisatthāyā = 為犧牲之草座的目的61. Yepissa = Ye+pi+assa = 62. dāsāti = 奴僕63. pessāti = 下人64. kammakarāti = 打工的人65. daṇḍatajjitā = 被刑罰的脅迫<daṇḍa+tajjitā66. bhayatajjitā = 害怕的脅迫< bhaya+tajjitā67. assumukhā = 臉上有淚68. rudamānā = 正哭泣69. parikammāni = 種種準備

177. Kathañca puggalo neva attantapo ca hoti na attaparitāpanānuyogamanuyutto,

na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto?

So anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto1 nibbuto2 sītībhūto3

sukhappaisavedī 4 brahmabhūtena5 attanā viharati6. Idha tathāgato loke uppajjati7

araha sammāsambuddho vijjācaraasampanno8 sugato9 lokavidū10 anuttaro11

purisadammasārathi12 satthā 13 devamanussāna14 buddho bhagavā. So ima loka

sadevaka15 samāraka16 sabrahmaka17 sassamaabrāhmai18 paja19

sadevamanussa20 saya abhiññā21 sacchikatvā22 pavedeti.23

 

什麼人是既不折磨自己 ,而不從事自我折磨 的實踐 ;又不折磨他人,而不從事折磨他人的實踐呢?

他不折磨自己、不折磨別人,在現法中沒有欲求、熄滅煩惱、清涼、感受樂者,藉由自己梵行的狀態而住。在這裡如來出生在世間上-阿羅漢、正等正覺、具足明行足、善逝、世間解、無上調御丈夫、天和人的導師、覺者、世尊。他自己證知這個世界、共天、共魔、共梵、沙門婆羅門、共天人的人眾作證之後而宣說。

 

So dhamma deseti24 ādikalyāṇa25 majjhekalyāṇa26 pariyosānakalyāṇa2 7sāttha 28

sabyañjana29, kevalaparipuṇṇa30 parisuddha 31 brahmacariya32 pakāseti33.

 

他教導法初善、中善、後善、有義、有文、完全圓滿、清淨、說明梵行。

 

 

 

 

 

生字

1. nicchāto=沒有欲求2. nibbuto = 熄滅煩惱3. sītībhūto = 清涼 sītī+bhūta4. sukhappaisavedī = 感受快樂<sukha+p+paisavedin5.brahmabhūtena = 輕安6. viharati = 7. uppajjati =8.vijjācaraasampanno = 具足明行足<vijjā+caraa+sampanna9. sugato = 善逝10. lokavidū = 世間解11. anuttaro = 無上12.purisadammasārathi = 調御丈夫 purisa+damma+sārathi13. satthā = 導師14. devamanussāna = 天、人的15. sadevaka = 共天 sa+devaka      16. samāraka = 共魔 sa+māraka17. sabrahmaka = 共梵< sa+brahmaka18. sassamaabrāhmai = 沙門婆羅門 sa+ssamaa+brāhmai19. paja = 人群20. sadevamanussa = 共天人21. abhiññā = 證知 abhijānāti22. sacchikatvā = 作證之後 sacchikaroti23. pavedeti = 宣說24. deseti = 教導25. ādikalyāṇa = 初善26. majjhekalyāṇa = 中善27. pariyosānakalyāṇa = 後善28. sāttha = 有義29. sabyañjana = 有文30. kevalaparipuṇṇa = 完全圓滿31. parisuddha = 清淨32. brahmacariya = 梵行33. pakāseti = 說明

Ta dhamma suṇāti34 gahapati35 vā gahapatiputto 36 vā aññatarasmi37 vā kule38

paccājāto39 . So ta dhamma sutvā tathāgate saddha40 pailabhati41. So tena

saddhāpailābhena42 samannāgato43 iti paisañcikkhati44 “sambādho45 gharāvāso46

rajāpatho47, abbhokāso48 pabbajjā49. Nayida50 sukara agāra51 ajjhāvasatā52

 ekantaparipuṇṇa53 ekantaparisuddha54 sakhalikhita55 brahmacariya56 caritu57.

居士或居士的兒子或被生在任何一家的人聽那個法,他聽了那個法之後,在如來身上獲得信,他因為具備信的得到而思惟如此-“家居是障礙和塵道,出家是寬廣。住在家裡面的人想要行完全圓滿、完全清淨、像被磨的貝殼那樣清淨梵行這是不容易。

 

Yanūnāha58 kesamassu59 ohāretvā60 kāsāyāni61 vatthāni62 acchādetvā63

agārasmā64 anagāriya65 pabbajeyyan66”ti! So aparena samayena appa 67 vā

bhogakkhandha68 pahāya69 mahanta70 vā bhogakkhandhapahāya appa vā

ñātiparivaṭṭa 71 pahāya mahanta vā ñātiparivaṭṭapahāya kesamassu ohāretvā

kāsāyāni vatthāni acchādetvāagārasmā anagāriya pabbajati .

 

那麼我剃除髮和鬍鬚後,穿袈裟衣之後,從家出家到非家。他以後捨棄少的財聚,或捨棄多的財聚,或捨棄少的親屬,或捨棄多的親屬團體之後,剔除鬚髮,穿上袈裟衣之後,從家出家到非家。

 

 

 

 

 

生字

34. suṇāti = 35. gahapati = 居士36. gahapatiputto = 居士兒<gahapati+putta37.aññatarasmi = 在任何38. kule = 39. paccājāto = 被生<paccājāyati pp.40. saddha = 41. pailabhati = 得到42. saddhāpailābhena = 信的得到(者)43. samannāgato = 具足44. paisañcikkhati = 思維45. sambādho = 障礙46. gharāvāso = 家居< ghara+āvāsa47. rajāpatho = 塵道<rajā+patha48 abbhokāso = 寬廣49. pabbajjā = 出家50.na+y+ida = 這不是51. agāra = 52. ajjhāvasatā = 住在裡面者<ajjhāvasatar    53. ekantaparipuṇṇa = 完全圓滿 ekanta+paripuṇṇa 54. ekantaparisuddha = 完全清淨55. sakhalikhita = 被磨的貝殼56. brahmacariya = 梵行57. caritu = 想要行 carati inf.58. Ya+nu+aha= 這個 59. kesamassu = 髮和鬍鬚60. ohāretvā = 剔除<oharati61. kāsāyāni = 袈裟62. vatthāni = 63. acchādetvā = 穿<acchādeti64. agārasmā = 從家(abl.65. anagāriya = 非家66. pabbajeyyan = 出家67. appa = 68. bhogakkhandha = 財聚69. pahāya = 捨之後<pajahati ger.70. mahanta = 71. ñātiparivaṭṭa = 親屬團體

 

178. So eva pabbajito1 samāno2 bhikkhūna sikkhāsājīvasamāpanno3 pāṇātipāta4

pahāya 5 pāṇātipātā paivirato6 hoti nihitadaṇḍo7 nihitasattho8 lajjī9 dayāpanno10

sabbapāṇabhūtahitānukampī 11 viharati .12

Adinnādāna13 pahāya adinnādānā14 paivirato hoti dinnādāyī15 dinnapāṭikakhī16,

athenena17 sucibhūtena18 attanā viharati.

 

他已這樣地出家, 具足比丘們的生活規則,捨棄殺生之後,成為離殺生者- 捨離 杖、 捨離刀、有恥、憐憫一 切生命、眾生的利益而住。

捨棄不與而取之後,成為不予而取者-給與而取、給予才會想拿,藉由自己不盜取、清淨的狀態而住。

 

Abrahmacariya pahāya brahmacārī19 hoti ārācārī20 paivirato methunā21 gāmadhammā22 .

Musāvāda23 pahāya musāvādā paivirato hoti saccavādī24 saccasandho25 theto26

 paccayiko27 avisavādako28 lokassa.

 

捨棄非梵行之後,成為梵行 -遠行者(從非梵行遠離者),從淫欲、粗俗的行為遠離。

捨棄妄語之後,成為遠離妄語者- 實語者、確實者、正直、誠信、對世間不詐欺。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. pabbajito = 已出家< pabbajati pp.2. samāno = atthi ppr. 3. sikkhā+sājīva+samāpanno = 生活規定 已具足4. pāṇātipāta = 殺生5. pahāya = 捨棄之後<pahajati ger.6. paivirato = 已遠離<paiviramati pp.7. nihitadaṇḍo = 已捨離杖<nidahati pp.8. nihitasattho = 已捨離刀9. lajjī = 有恥10. dayāpanno = 憐憫11. sabba+pāṇa+bhūta+hita+一切 有情 眾生 利益ānukampī 憐憫者12. viharati = 13. adinnādāna = 不予而取  14. adinnādānā = 從不予而取15. dinnādāyī = 給與而取16. dinnapāṭikakhī = 給予才會想拿17. athenena = 以不盜取18. sucibhūtena = 以清淨的狀態19. brahmacārī = 梵行者20. ārācārī = 遠行者(從非梵行遠離者) abrahmacariyato dūracārī21. methunā = 從淫欲22. gāmadhammā = 粗俗的行為23. musāvāda = 妄語24. saccavādī = 實語者25. saccasandho = 確實的26. theto = 正直27. paccayiko = 誠信28. avisavādako = 不詐欺

 

Pisua 29vāca30 pahāya pisuṇāya vācāya paivirato hoti, ito sutvā na amutra31 akkhātā32 imesa33 bhedāya34, amutra vā sutvā na imesa akkhātā amūsa bhedāya.

Iti bhinnāna35 vā sandhātā36 sahitāna37 vā anuppadātā38 samaggārāmo39

samaggarato40 samagganandī41 samaggakarai42 vāca43 bhāsitā44 hoti.

 

捨棄離間語之後,成為遠離離間語者-從這裡聽了之後,不是對這些人破壞而在某地方 說者,或在某一處聽了 之後,不是對破壞那些人破壞而在這裡說者。如此成為種種破壞的和解者或和合的促進者-和合的僧園、愛好和合、歡喜和合、 作和合的話者。

 

Pharusa45 vāca pahāya pharusāya vācāya paivirato hoti. Yā sā vācā nelā46

kaṇṇasukhā47 pemanīyā 48 hadayagamā49 porī50 bahujanakantā51 bahujanamanāpā52

tathārūpi vāca bhāsitā hoti.

Samphappalāpa53 pahāya samphappalāpā paivirato hoti, kālavādī 54 bhūtavādī55

atthavādī 56 dhammavādī 57 vinayavādī 58 nidhānavati59 vāca bhāsitā kālena

sāpadesa60 pariyantavati61 atthasahita62.

 

捨棄粗暴語之後,成為遠離粗暴語者。那個說話柔和、悅耳、可愛、深入心坎、優雅、眾人聽到會喜歡、眾人聽到會合意、他說就像那樣子的話者。

捨棄綺語之後,成為遠離綺語者-是時語者、實語者、益語者、法語者、律語者,以時間、合理、範圍、伴隨利益而說值得被珍藏的話者。

 

 

 

生字

29. pisua = 離間30. vāca = 31. amutra = 某某地方32. akkhātā = / 告訴33. imesa = 這個34. bhedāya = 破壞 / 分離(ins.35. bhinnāna = 破壞的36. sandhātā = 和解者<sandhātar37. sahitāna = 和合的38. anuppadātā = 促進者39. samaggārāmo = 和合的僧園 samagga+ārāma40. samaggarato = 愛好和合 samagga+rata41. samagganandī = 歡喜和合 samagga+nandī42. samaggakarai = 作和合(f. acc.43. vāca = 44. bhāsitā = 說者45. pharusa = 粗暴 46. nelā = 柔和的47. kaṇṇasukhā = 悅耳48. pemanīyā = 可愛49. hadayagamā = 深入心坎<hadaya+gama50. porī = 優雅51. bahujanakantā = 眾人聽到會喜歡 bahu+jana+kanta52. bahujanamanāpā = 眾人聽到會合意 bahu+jana+manāpa53. samphappalāpa = 綺語 / 雜穢語54. kālavādī = 時語者< kāla+vādin55. bhūtavādī = 實語者56. atthavādī= 益語者57. dhammavādī = 法語者58. vinayavādī = 律語者59. nidhānavati = 值得被珍藏於<nidhānavant vāca 陰性字的影響 vant 字尾+ i 改為陰性字60. sāpadesa = 合理61. pariyantavati = 範圍<pariyantavatī62.atthasahita = 伴隨利益

179. So bījagāmabhūtagāmasamārambhā 1 paivirato hoti, ekabhattiko2 hoti rattūparato3

virato4 vikālabhojanā5, naccagītavāditavisūkadassanā6 paivirato hoti,

mālāgandhavilepanadhāraamaṇḍanavibhūsanaṭṭhānā7 paivirato hoti,

uccāsayanamahāsayanā 8 paivirato hoti, jātarūparajatapaiggahaṇā 9 paivirato hoti.

Āmakadhaññapaiggahaṇā10 paivirato hoti, āmakamasapaiggahaṇā11 paivirato

hoti, itthikumārikāpaiggahaṇā12 paivirato hoti, dāsidāsapaiggahaṇā13 paivirato hoti,

ajeakapaiggahaṇā14 paivirato hoti, kukkuasūkarapaiggahaṇā15 paivirato hoti,

hatthigavāssavaavapaiggahaṇā16 paivirato hoti, khettavatthupaiggahaṇā17 paivirato

hoti, dūteyyapahiagamanānuyogā18 paivirato hoti, kayavikkayā19 paivirato hoti,

tulākūṭakasakūṭamānakūṭā20 paivirato hoti, ukkoanavañcananikatisāciyogā21 paivirato hoti, chedanavadhabandhanaviparāmosa- ālopasahasākārā22 paivirato hoti.

 

他是遠離破壞種子、草 、樹者,一食者-避開晚餐、遠離非時食,遠離跳舞、唱歌、音樂、看表演,遠離香花環、塗油、裝飾、打扮之處,遠離高床、大床,遠離接受金銀,遠離接受生穀,遠離接受生肉,遠離接受婦女、童女,遠離俾女、奴隸,遠離接受牡羊、山羊,遠離接受雞、豚, 遠離接受象、牛、馬、騾馬, 遠離接受田地,遠離傳達訊息、作信差,遠離買賣,遠離偽秤、偽貨、偽量,遠離賄賂、欺瞞、詐欺、偽造,遠離砍、殺、綁、埋伏、掠奪、強盜。

 

 

 

 

生字

1. bīja+gāma+bhūtagāma+samārambhā 樹木 破壞 2. ekabhattiko = 一食者3. rattūparato = 避開晚餐4. virato = 遠離<viramati pp.5. vikālabhojanā = 從非時食6. nacca+gīta+vādita+visūka+dassanā 跳舞 唱歌 音樂 表演 7. mālā+gandha+vilepana+dhāraa+ 花環 塗油 maṇḍana+vibhūsana+ṭṭhānā 裝飾 打扮 地方8. uccā+sayana+mahā+sayanā = 高廣大床 大床9. jātarūpa+rajata+paiggahaṇā = 接受金銀 接受10. āmaka+dhañña+paiggahaṇā 接受11. āmaka+masa+paiggahaṇā 接受       12. itthi+kumārikā+paiggahaṇā= 婦女 童女 接受13. dāsi+dāsa+paiggahaṇā= 俾女 奴隸 接受14. ajā+eaka+paiggahaṇā 牡羊 山羊 接受15. kukkua+sūkara+paiggahaṇā = 接受 16. hatthi+gava+āssa+vaava+paiggahaṇā 騾馬 接受17. khetta+vatthu+paiggahaṇā = 接受 田地18. dūteyya+pahia+gamana+ ānuyogā 傳達訊息 信差 從事 = 從事傳達訊息、作信差 19. kaya+vikkayā = 從買賣20. tulā+kūṭa+kasa+kūṭa+mānakūṭā 偽秤 偽貨 偽量21. ukkoana+vañcana+nikati+sāciyogā 賄賂 欺瞞 詐欺 偽造22. chedana+vadha+bandhana viparāmosa+ālopa+sahasākārā 埋伏 掠奪 強盜

180. So santuṭṭho1 hoti kāyaparihārikena2 cīvarena kucchiparihārikena3 piṇḍapātena4.

So yena yeneva pakkamati5 samādāyeva6 pakkamati , seyyathāpi nāma pakkhī7 sakuo8

yena yeneva eti9 sapattabhāro10 va eti . Evameva bhikkhu santuṭṭho hoti

kāyaparihārikena cīvarena kucchiparihārikena piṇḍapātena. So yena yeneva pakkamati

samādāyeva pakkamati. So iminā ariyena sīlakkhandhena11 samannāgato ajjhatta12

anavajjasukha13 paisavedeti14.

 

他以足夠保護身體的衣、支撐肚子的缽食而被滿足者。無論去到哪裡,他 拿了之後而去,例如母鳥、公鳥不論飛到哪裡,就以自己翅膀的負擔而飛 。就是這樣,比丘以足夠保護身體的衣、 支撐肚子的缽食而被滿足者。無論去到哪裡, 他拿了之後而去。他因為具足這聖戒蘊而經驗內在無罪之樂。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. santuṭṭho = 被滿足<santussati pp.2. kāyaparihārikena = 保護身體 kāya+parihārika3. kucchi+parihārikena = 支撐肚子4. piṇḍapātena = 以缽食5. pakkamati = 6. samādāyeva = 拿< samādiyati ger.      7. pakkhī = 母鳥8. sakuo = 公鳥9. eti = 10. sapattabhāro = 以自己翅膀的負擔11. sīlakkhandhena = 戒蘊12. ajjhatta = 內在13. anavajjasukha = 無罪之 anavajja+sukha14. paisavedeti = 經驗

181. So cakkhunā1 rūpa2 disvā3 na nimittaggāhī4 hoti nānubyañjanaggāhī5.

Yatvādhikaraamena6 cakkhundriya7 asavuta8 viharanta9 abhijjhādomanassā10

pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyu11, tassa savarāya12 paipajjati13, rakkhati14

cakkhundriya15, cakkhundriye16 savara 17 āpajjati18; sotena19 sadda20 sutvā21 …pe… ghānena 22 gandha23 ghāyitvā 24…pe… jivhāya25 rasa28 sāyitvā 26…pe… kāyena27 phoṭṭhabba28 phusitvā29 …pe… manasā30 d hamma viññāya31 na nimittaggāhī hoti

nānubyañjanaggāhī. Yatvādhikaraamena manindriya asavuta viharanta

abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyu, tassa savarāya

paipajjati, rakkhati manindriya, manindriye savara āpajjati. So iminā ariyena

indriyasavarena32 samannāgato ajjhatta abyāsekasukha33 paisavedeti.

 

他以眼看到色之後,不執取相、不執取微細相。就是這個原因,諸貪憂、惡不善法滲透不保護眼根而住的人,修習那種防護,守護眼根,在眼根上到達防護。以耳聽到聲音之後.乃至..以鼻嗅到香之後,乃至..以舌嚐到味後,..乃至..以身接觸到觸(覺)之後,乃至..以意了知法之後,不執取相、不執取微細相;就是這個原因,諸貪憂、惡不善法滲透不保護意根而住的人,修習那種防護,守護意根,在意根上到達防護。他因為具足這聖根律儀而經驗內在無惱害之樂。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. cakkhunā = 以眼睛2. rūpa = 3. disvā = 看見<dassati ger.of4. nimittaggāhī = 執取相 nimitta+gāhin 5. anubyañjana+ggāhī = 執取微細相6. yatvādhikaraamena = 就是這個原因 yato+adhikaraam+ena7. cakkhundriya = 眼根8. asavuta = 沒有防護<savarati pp. of9. viharanta = viharati ppr.of10. abhijjhā+domanassā = 諸貪憂(p.nom.11. anvāssaveyyu = 滲透 anvāssavati12. tassa savarāya = 那種防護13. paipajjati = 修習14. rakkhati = 守護15. cakkhundriya = 眼根16 cakkhundriye = 在眼根上        17. savara = 防護18. āpajjati = 到達19. sotena = 以耳20. sadda = 聲音21. sutvā = 聽了之後 suṇāti ger.22. ghānena = 以鼻23. gandha = 24. ghāyitvā = 嗅之後< ghāyati ger. of25. jivhāya = 以舌26. sāyitvā = 嚐<sāyati27. kāyena = 以身28. phoṭṭhabba = 29. phusat i= 觸之後30. manasā = 以意31. viññāya = 了知 vijānāti ger. of32. indriyasavarena = 根律儀 indriya+savara33. abyāsekasukha = 無惱害之樂

182. So abhikkante1 paikkante2 sampajānakārī3 hoti, ālokite4 vilokite5 sampajānakārī

hoti, samiñjite6 pasārite7 sampajānakārī hoti, saghāṭipattacīvaradhārae8 sampajānakārī

hoti , asite9 pīte10 khāyite11 sāyite12 sampajānakārī hoti , uccārapassāvakamme13

sampajānakārī hoti, gate14 hite15 nisinne16 sutte17 jāgarite18 bhāsite19 tuhībhāve20

sampajānakārī hoti. So iminā ca ariyena sīlakkhandhena samannāgato iminā ca ariyena

indriyasavarena samannāgato iminā ca ariyena satisampajaññena21 samannāgato

 imāya ca ariyāya santuṭṭhiyā22 samannāgato vivitta23 senāsana24 bhajati25 arañña26rukkhamūla27. pabbata28 kandara29 giriguha30 susāna31 vanapattha32

abbhokāsa33 palālapuñja34.

 

他在前行後退時,是正知而作的人;前顧後視時,是正知而作的人;伸手屈臂時,是正知而作的人;著袈裟、僧伽梨、持用缽時,是正知而作的人;吃、喝、嚼、嚐時,是正知而作的人;大便、小便時,是正知而作的人;行走、站立、坐下、 睡眠、醒著、說話、沉默時,是正知而作的人。他因為具足這聖戒蘊、具足這根律儀、具足這聖正念正知,和具足這知足而受用遠離的住所-森林、樹下、山、石洞、山洞、墓地、山林、曠野、稻草堆等。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. abhikkante = 往前時2. paikkante = 後退時3. sampajānakārī = 正知所作者4. ālokite = 5. vilokite = 往後看6. samiñjite = 手屈回7. pasārite = 手伸出8. saghāṭi+patta+cīvara+dhārae = 僧伽梨 受持9. asite = 10. pīte = 11. khāyite = 12. sāyite = 13. uccāra+passāva+kamme = 大便 小便 行為14. gate = 行走15. hite = 站立16. nisinne =     17. sutte = 睡眠18. jāgarite = 警寤 / 醒著19. bhāsite = 說話20. tuhībhāve = 沉默的狀態21. satisampajaññena = 正念正知 sati+sampajañña22. santuṭṭhiyā = 知足23. vivitta = 遠離24. senāsana = 住所25. bhajati = 受用26. arañña = 森林27. rukkhamūla = 樹下28. pabbata = 29. kandara = 石洞30. giriguha = 山洞31. susāna = 墓地32. vanapattha = 山林33. abbhokāsa = 曠野34. palālapuñja = 稻草堆

 

So pacchābhatta1 piṇḍapātapaikkanto2 nisīdati 3 pallaka4 ābhujitvā5 uju6 kāya

paidhāya7 parimukha8 sati9 upaṭṭhapetvā10. So abhijjha11 loke pahāya12

vigatābhijjhena13 cetasā14 viharati, abhijjhāya15 citta parisodheti16; byāpādapadosa17

pahāya abyāpannacitto18 viharati sabbapāṇabhūtahitānukampī19, byāpādapadosā

citta parisodheti; thinamiddha20 pahāya vigatathinamiddho21 viharati ālokasaññī22

sato23 sampajāno24 , thinamiddhā citta parisodheti; uddhaccakukkucca25

pahāya anuddhato26 viharati ajjhatta27 vūpasantacitto28, uddhaccakukkuccā citta

parisodheti; vicikiccha29 pahāya tiṇṇavicikiccho30 viharati akathakathī 31 kusalesu

dhammesu, vicikicchāya citta parisodheti.

 

他乞食回來食後,結跏趺而坐,放好正直的身體(端身),繫正念於面前之後,他捨斷世間的貪欲之後,用離去貪欲的心而住,捨斷瞋恚之後,無瞋恚心而住,憐憫一切生命、眾生的利益者,使得心從瞋恚中淨化出來;捨斷昏沉、睡眠、離去昏沉、睡眠而住,有光明想、正念、正知,使得心從昏沉、睡眠中淨化出來;捨斷掉舉、惡作之後,沒有掉舉而住,內在寂靜的心,使得心從掉舉、惡作中淨化出來;捨斷疑之後,度脫疑惑而住,在諸善法上沒有疑,使得心疑裡淨化出來。

 

 

 

生字

1. pacchābhatta = 食後 pacchā+bhatta 2. piṇḍapātapaikkanto = 乞食回來 piṇḍa+pāta+paikkanta3. nisīdati = 4. pallaka = 盤腿 / 跏趺5. ābhujitvā = 6. uju = 正直7. paidhāya = 放置之後< paidahati ger.8. parimukha = 面前9. sati = 正念10. upaṭṭhapetvā = upaṭṭhahati ger.11. abhijjha = 貪欲12. pahāya = 捨斷之後 pahati13. vigatābhijjhena = 離去貪欲14. cetasā = 15. abhijjhāya = 從貪欲16. parisodheti = 淨化17. byāpādapadosa = 瞋恚 byāpāda+padosa     18. abyāpannacitto = 無瞋恚心19. sabba+pāṇa+bhūta+hita+ 一切 生命 眾生 利益anukampī 慈憫者20. thinamiddha = 昏沉、睡眠21. vigata+thina+middho =離去 昏沉 睡眠22. ālokasaññī = 有光明想<āloka+saññin23. sato = 正念24. sampajāno = 正知25. uddhacca+kukkucca =掉舉 惡作26. anuddhato = 沒有掉舉 an+uddhata27. ajjhatta = 內在28. vūpasanta+citto = 寂靜的心29. vicikiccha = 30. tiṇṇa+vicikiccho = 度脫疑惑31. akathakathī = 沒有疑

183. So ime pañca nīvarae1 pahāya cetaso2 upakkilese3 paññāya dubbalīkarae4

vivicceva5 kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakka6 savicāra7 vivekaja8

pītisukha9 pahama jhāna upasampajja10 viharati; vitakkavicārāna11 vūpasamā12

ajjhatta sampasādana13 cetaso ekodibhāva14 avitakka avicāra samādhija15

pītisukha dutiya jhāna upasampajja viharati; pītiyā16 ca virāgā17 upekkhako18 caviharati sato ca sampajāno sukhañca kāyena paisavedeti19, ya ta20 ariyā

ācikkhanti21 “upekkhako satimā22 sukhavihārī23”ti tatiya jhāna upasampajja viharati;

sukhassa ca pahānā24 dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassāna25

atthagamā26 adukkhamasukha27 upekkhāsatipārisuddhi28 catuttha jhāna

upasampajja viharati.

 

 

他捨斷這些五蓋之後,心的穢垢(隨煩惱)削弱智慧之後,從欲樂遠離之後,從不善法遠離之後,具足有尋、有伺、離生喜樂的第一禪之後而住;由於止息了尋伺,具足內在淨信、心趣於專一的狀態、無尋無伺、定生喜樂第二禪之後而住。由於離喜、捨、正念正知而住,以身經驗安樂,聖者們宣說:「捨、具有正念、樂住者」成就第三禪而住;捨斷苦和捨斷樂,由於之前滅除喜憂,具足不苦不樂、捨念清淨的第四禪之後而住。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. nīvarae = 2. cetaso = 心的3. upakkilese = 穢垢 /隨煩惱4. dubbalīkarae = 做薄弱 dubbala+karaa5. vivicceva = 遠離之後 viviccati ger.6. savitakka = 有尋< sa+vitakka 7. savicāra = 有伺<sa+vicāra 8. vivekaja = 離生<viveka+ja 9. pīti+sukha = 喜樂10. upasampajja = 具足之後11. vitakka+vicārāna = 尋伺12. vūpasamā = 由於止息13. sampasādana = 淨信14. ekodibhāva = 專一的狀態15. samādhija = 定生< samādhi+ja     16. pītiyā = 由於喜17. virāgā = 由於遠離18. upekkhako = 19. paisavedeti = 經驗20. ya ta =m.acc.21. ācikkhanti = 宣說22. satimā = 具有正念 satimant23. sukhavihārī = 樂住者 sukha+vihārin24. pahānā = 捨斷25. somanassa+domanassāna = 喜憂26. atthagamā = 由於27. adukkhamasukha = 不苦不樂 a+dukkham+a+sukha 28. upekkhāsatipārisuddhi = 捨念清淨 upekkha+sati+pārisuddhi

So eva samāhite1 citte parisuddhe2 pariyodāte3 anagae4 vigatūpakkilese5 mudubhūte6

 kammaniye7 hite8 āneñjappatte9 pubbenivāsānussatiñāṇāya10 citta abhininnāmeti11.

So anekavihita12 pubbenivāsa13 anussarati14, seyyathida– ekampi jāti dvepi jātiyo

tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi15 jātiyo vīsampi16 jātiyo tisampi17 jātiyocattālīsampi18 jātiyo paññāsampi19 jātiyo jātisatampi20 jātisahassampi21 jātisatasahassampi22 anekepi23 savaṭṭakappe24 anekepi vivaṭṭakappe25 anekepi savaṭṭavivaṭṭa kappe–26

 

當入定的心是這樣地清淨、皎潔、無斑點、離去隨煩惱、柔軟、適業性、確立、達到不動時,他使心轉到宿住隨念智。他憶念種種的宿住,也就是:一生、二生、三生、四生、五生、十生、二十生、三十生、四十生、五十生、百生、千生、百千生、無量壞劫、無量成劫、無量壞成劫-“在那裡我有這樣的名、這樣的種性、這樣的容貌、這樣的食、這樣樂苦的經驗、這樣命終,那(個我)從其處死了,我出生在別處,在那裡我也有這樣的名、這樣的種性、這樣的容貌、這樣的食、這樣樂苦的經驗、這樣的命終,他從那裡死了,又出生在這裡。有這樣的行相及境遇,他憶念種種的宿住。

 

 

 

 

 

 

生字

1. samāhite = 入定2. parisuddhe = 清淨3. pariyodāte = 皎潔4. anagae = 無斑點5. vigatūpakkilese = 離去隨煩惱 vigata+upakkilesa6. mudubhūte = 柔軟7. kammaniye = 適業性8. hite=確立9. āneñjappatte = 達到不動 āneñja+ppatta pāpuṇāti pp. 10. pubbenivāsānussatiñāṇāya pubbe+nivāsa+anu+sati+ñāṇa 宿住 11. abhininnāmeti = 轉到12. anekavihita = 種種13. pubbenivāsa = 宿住14. anussarati = 憶念15. dasa+pi = 16. vīsam+pi = 二十17. tisamp = 三十18. cattālīsampi = 四十19. paññāsampi = 五十 20. jāti+satam+pi = 百生21. jātisahassam+pi = 千生22. jāti+sata+sahassampi = 百千生23. anekepi = 無量24. savaṭṭa+kappe = 壞劫25. vivaṭṭa+kappe = 成劫26. savaṭṭa+vivaṭṭa+kappe = 壞成劫27. amutrāsi = 在那裡 amutr+āsi28. eva+nāmo = 這樣的名29. eva+gotto = 這樣的種性30. eva+vaṇṇo = 這樣的容貌31. evam+āhāro = 這樣的食32. eva+sukha+dukkha+paisavedī 這樣 經驗33. evamāyupariyanto = 這樣命終 evam+āyu+pariya+anto34. cuto = 35. amutra = 在那裡 / 別處36. udapādi = 出生37. tatrāpāsi = 在那裡我也<atra+pi+āsi38. idhūpapanno = 又出生這裡39. sākāra = 有行相<sa+ākāra 40. sa-uddesa = 有境遇

184. So eva samāhite citte parisuddhe pariyodāte anagae vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye hite āneñjappatte sattāna 1 cutūpapātañāṇāya 2 citta abhininnāmeti. So dibbena 3 cakkhunā visuddhena 4 atikkantamānusakena 5 satte passati 6 upapajjamāne 7

hīne 8 paṇīte 9 suvaṇṇe10 dubbaṇṇe11 sugate12 duggate13 ,.yathākammūpage14 satte pajānāti– “ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena 15 samannāgatā16, vacīduccaritena17

samannāgatā, manoduccaritena18 samannāgatā, ariyāna upavādakā19, micchādiṭṭhikā20micchādiṭṭhi-kammasamādānā21. Te kāyassa bhedā para maraṇā apāya22 duggati23 vinipāta24 niraya25 upapannā26.

 

當入定的心是這樣地清淨、皎潔、無斑點、離去隨煩惱、柔軟、適業性、確立、達到不動時,他使心轉到有情的生死之智。他以清淨、超人的天眼,看到有情的生死。了知有情的下劣、勝妙、美麗、醜陋、幸福、不幸,依照著業而走-“朋友!這些實在是存在的有情們,因為具足了身惡行、具足了口惡行、具足了意惡行、惡罵聖人、懷有邪見、受持邪業。那些(人)身體毀壞、命終之後,受生於苦界、惡趣、墮趣、地獄;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sattāna = 有情的2. cutūpapātañāṇāya = 生死之智 cuta+upapāta+ñāṇāya3. dibbena=以天4. visuddhena = 以清淨5. atikkanta+mānusakena = 以超越人類6. cavamāne = 7. upapajjamāne = 再生<upapajjati ppr.8. hīne = 下劣9. paṇīte = 勝妙10. suvaṇṇe = 美麗11. dubbaṇṇe = 醜陋12. sugate = 幸福     13. duggate = 不幸14. yathākammūpage = 依照著業而走15. kāya+duccaritena = 因為身惡行16. samannāgatā = 具足17. vacīduccaritena = 因為語惡行18. manoduccaritena = 因為意惡行19. upavādakā = 惡罵20. micchā+diṭṭhikā = 懷有邪見21. micchā+diṭṭhi+kamma+samādānā 受持22. apāya = 苦界23. duggati = 惡趣24. vinipāta = 墮處25. niraya = 地獄26. upapannā = 受生

 

Ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena27 samannāgatā vacīsucaritena28 samannāgatā

manosucaritena29 samannāgatā ariyāna anupavādakā30 sammādiṭṭhikā31 sammādiṭṭhikammasamādānā32. Te kāyassa bhedā para maraṇā sugati33 sagga34 loka

upapannā35”ti. So iti dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe, sugate duggate

yathākammūpage satte pajānāti.

 

朋友!或者這些實在是這些存在的有情,因為具足了身善行、具足了口善行、具足了意善行、不惡罵聖人、懷有正見、受持正業。他們身體毀壞、命終之後,受生於善趣、天界。如此他以清淨、超人的天眼,看到有情的生死。了知有情的下劣、勝妙、美麗、醜陋、幸福、不幸,依照著業而走。

 

185. So eva samāhite citte parisuddhe pariyodāte anagae vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye hite āneñjappatte āsavāna36 khayañāṇāya37 citta abhininnāmeti38. So “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodhagāminī

paipadā”ti yathābhūta pajānāti, “ime āsavā”ti yathābhūta pajānāti, “aya

āsavasamudayo”ti yathābhūta pajānāti, “aya āsavanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya āsavanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.

 

當入定的心是這樣地清淨、皎潔、無斑點、離去隨煩惱、柔軟、適業性、確立、達到不動時,他使心轉到漏滅盡智。他如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦,如實地了知這是導向滅苦之道,如實地了知諸漏,如實地了知這是漏集,如實地了知這是漏滅,如實地了 這是導向滅漏之道

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

27. kāya+sucaritena = 因為身善行28. vacīsucaritena = 因為口善行29. manosucaritena = 因為意善行30. anupavādakā = 不惡罵31. sammādiṭṭhikā = 正見32. sammā+diṭṭhi+kamma+samādānā 受持     33. sugati = 善趣34. sagga = 35. upapannā = 受生36. āsavāna = 諸漏的37. khaya+ñāṇāya = 滅盡智38. abhininnāmeti = 轉到

Tassa eva jānato39 eva passato40 kāmāsavāpi41 citta vimuccati, bhavāsavāpi42

citta vimuccati, avijjāsavāpi43 citta vimuccati. Vimuttasmi44 vimuttamiti ñāṇa hoti.

“Khīṇā jāti, vusita45 brahmacariya, kata karaṇīya, nāpara itthattāyā46”ti pajānāti.

 

當這樣知、這樣見時,他的心從欲漏解脫,也從有漏解脫,也從無明漏解脫。在解脫中有解脫的知識。他了知生已被滅盡,梵行已被住立,應該做的已被做了,更不會有輪迴到後世的狀態。

 

Eva puggalo neva attantapo ca hoti na attaparitāpanānuyogamanuyutto, na parantapo

na paraparitāpanānuyogamanuyutto. So anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme

nicchāto47 nibbuto48 sītībhūto49 sukhappaisavedī50 brahmabhūtena51 attanā viharati.

 

這樣的人既不折磨自己,而不從事自我折磨的實踐;也不折磨他人,而不從事折磨他人的實踐。他不折磨自己、不折磨別人,在現法中沒有欲求、寂滅、經驗樂者,藉由自己梵行的狀態而住。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

39. jānato = 40. passato = 41. kāmāsavā+pi = 從欲漏42. bhavāsavā+pi = 從有漏43. avijjāsavā+pi = 從無明漏44. vimuttasmi = 在解脫上45. vusita = 已經住立  46. itthattāyā = 這個輪迴的狀態(dat.47.nicchāto = 沒有欲求48. nibbuto = 寂滅49. sītībhūto = 清涼50. sukha+p+paisavedī = 經驗樂者51. brahmabhūtena = 梵行的狀態

 

186. Katamo ca puggalo sarāgo1?

Yassa puggalassa rāgo appahīno2, aya vuccati puggalo “sarāgo”.

 

什麼人是有貪者呢?

哪個人的貪未被捨斷,這個人被稱為有貪者

 

Katamo ca puggalo sadoso3?

Yassa puggalassa doso appahīno, aya vuccati puggalo “sadoso”.

 

什麼人是有瞋者呢?

哪個人的瞋未被捨斷,這個人被稱為有瞋者

 

Katamo ca puggalo samoho4?

Yassa puggalassa moho appahīno, aya vuccati puggalo “samoho”.

 

什麼人是有痴者呢?

哪個人的痴未被捨斷,這個人被稱為有痴者

 

Katamo ca puggalo samāno5?

Yassa puggalassa māno appahīno, aya vuccati puggalo “samāno”.

 

什麼人是有慢者呢?

哪個人的慢未被捨斷,這個人被稱為有慢者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sarāgo = 有貪 sa+rāga2. appahīno = 未捨斷    3. sadoso = 有瞋 sa+dosa4. samoho = 有痴 sa+moha5. samāno = 有慢 sa+māna

187. j Kathañca puggalo lābhī1 hoti ajjhatta2 cetosamathassa3 na lābhī

adhipaññādhammavipassanāya4?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna5 vā arūpasahagatāna6 vā

samāpattīna7, na lābhī lokuttaramaggassa8 vā phalassa vā. Eva puggalo lābhī hoti

ajjhatta cetosamathassa, na lābhī adhipaññādhammavipassanāya.

 

什麼人是內心寂止的得利者,而不是增上慧法之觀的得利者呢?

在這裡有一種人是諸色俱行或無色俱行定的得利者,而不是出世間道或果的得利者。這樣的人是內心寂止的得利者,而不是增上慧法之觀的得利者。

 

k Kathañca puggalo lābhī hoti adhipaññādhammavipassanāya, na lābhī ajjhatta

cetosamathassa?

Idhekacco puggalo lābhī hoti lokuttaramaggassa vā phalassa vā, na lābhī

rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā samāpattīna. Eva puggalo lābhī hoti

adhipaññādhammavipassanāya, na lābhī ajjhatta cetosamathassa.

 

什麼人是增上慧法之觀的得利者,而不是內心寂止的得利者呢?

在這裡有一種人是出世間道或果的得利者,而不是諸色俱行或無色俱行的得利者。這樣的人是增上慧法之觀的得利者,而不是內心寂止的得利者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. lābhī = 得利者<lābhin2. ajjhatta = 內在 adv.3. cetosamat hassa = 心寂止的<ceto+samatha 4. adhipaññā+dhamma+vipassanāya 增上 5. rūpa+saha+gatāna = 諸色俱行的6. a+rūpasahagatāna = 諸無色俱行的7. samāpattīna = 8. lokuttara+maggassa = 出世間道的jEttha ca pahamo aṭṭhasamāpattilābhī puthujjano. <在這裡第一種 :八定的得利者是凡夫。kDutiyo sukkhavipassaka-ariyasāvako. <第二種:乾觀者-聖聲聞。lTatiyo aṭṭhasamāpattilābhī ariyasāvako. <第三種:八定的得力者是聖聲聞。mCatuttho lokiyamahājano veditabbo. <第四種:世間的大王應被了解

 

 

l Kathañca puggalo lābhī ceva hoti ajjhatta cetosamathassa, lābhī ca

adhipaññādhammavipassanāya?

Idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā samāpattīna,

lābhī lokuttaramaggassa vā phalassa vā. Eva puggalo lābhī ceva hoti ajjhatta

cetosamathassa, lābhī ca adhipaññādhammavipassanāya.

 

什麼人既是內心寂止的得利者,也是增上慧法之觀的得利者呢?

在這裡有一種人既是諸色俱行或無色俱行定的得利者,也是出世間道或果的得利者。這樣的人既是內心寂止的得利者,也是增上慧法之觀的得利者。

 

m Kathañca puggalo neva lābhī hoti ajjhatta cetosamathassa, na lābhī

adhipaññādhamma vipassanāya?

Idhekacco puggalo neva lābhī hoti rūpasahagatāna vā arūpasahagatāna vā

samāpattīna, na lābhī lokuttaramaggassa vā phalassa vā. Eva puggalo neva lābhī

hoti ajjhatta cetosamathassa, na lābhī adhipaññādhammavipassanāya.

 

什麼人既不是內心寂止的得利者,也不是增上慧法之觀的得利者呢?

在這裡有一種人既不是諸色俱行或無色俱行定的得利者,也不是出世間道或果的得利者。這樣的人既不是內心寂止的得利者,也不是增上慧法之觀的得利者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

188. Katamo ca puggalo anusotagāmī1?

Idhekacco puggalo kāme ca paisevati2 pāpañca3 kamma karoti. Aya vuccati puggalo

“anusotagāmī”.

 

什麼人是順流而行者呢?

在這裡有一種人既受用欲又做惡業。這個人被稱為順流而行者

 

Katamo ca puggalo paisotagāmī4

Idhekacco puggalo kāme ca na paisevati pāpañca kamma na karoti. So sahāpi5

dukkhena sahāpi domanassena6 assumukhenapi7 rudamāno8 paripuṇṇa 9

parisuddha brahmacariya carati10. Aya vuccati puggalo “paisotagāmī”.

 

什麼人是逆流而行者呢?

在這裡有一種人既不受用欲又不做惡業。他既使和苦一起,既使和憂一起,既使淚流滿面而哭泣著,也行圓滿、清淨的梵行。這個人被稱為逆流而行者

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. anusotagāmī = 順流而行者<anusota+gāmin2. paisevati = 受用3. pāpañ+ca = 4. paisotagāmī = 逆流而行者<paisota+āmin       5. sahāpi = 一起6. domanassena = 7. assu+mukhenapi = 淚流滿面8. rudamāno = 哭泣 rudati ppr.9. paripuṇṇa = 完全10. carati =

 

 

Katamo ca puggalo hitatto11?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna12 sayojanāna13 parikkhayā14

opapātiko15 hoti tattha parinibbāyī16anāvattidhammo17 tasmā lokā. Aya vuccati puggalo

hitatto”.

 

什麼人是自住者呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來。這個人被稱為自住者

 

Katamo ca puggalo tiṇṇo18 pāragato19 thale20 tiṭṭhati 21brāhmao?

Idhekacco puggalo āsavāna khayā anāsava cetovimutti paññāvimutti diṭṭheva

dhamme saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. Aya vuccati puggalo tiṇṇo

pāragato thale tiṭṭhati brāhmao.

 

什麼人是已度越彼岸而住立在高地上的婆羅門呢?

在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,在現法中自己證知、作證、具足之後而住。這個人被稱為已度越彼岸而住立在高地上的婆羅門。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

11. hitatto =自住者<hita+atta12. orambhāgiyāna = 下分的13. sayojanāna = 14. parikkhayā = 完全滅盡15. opapātiko = 化生16. parinibbāyī = 完全寂滅      17. anāvattidhammo = 不墮落18. tiṇṇo = 已度越19 . pāragato = 到彼岸20. thale = 陸地 arahattaphalasamāpattithale tiṭṭhati 住立在阿羅漢果定的高處(境界) 21. tiṭṭhati = 住立

 

189. Kathañca puggalo appassuto1 hoti sutena2 anupapanno3?

Idhekaccassa puggalassa appaka suta hoti sutta4 geyya5 veyyākaraa6

gātha7 udāna8 itivuttaka9 jātaka10 abbhutadhamma11 vedalla12. So tassa

appakassa sutassa na atthamaññāya13 dhammamaññāya14 dhammānudhamma-

ppaipanno15 hoti. Eva puggalo appassuto hoti sutena anupapanno.

 

什麼人是少聞而不具備已聽聞者呢?

在這裡有一種人是少聞-經、應頌、記說、記頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅法。他的那個少聞,不知道意義、不知道法的跟隨法而行道者(隨法行者)。這樣的人是少聞而不具備已聽聞者。

 

k Kathañca puggalo appassuto hoti sutena upapanno?

Idhekaccassa puggalassa appaka suta hoti sutta geyya veyyākaraa gātha

udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla. So tassa appakassa sutassa

atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammappaipanno hoti. Eva puggalo

appassuto hoti sutena upapanno.

 

什麼人是少聞而具備已聽聞者呢?

在這裡有一種人是少聞-經、應頌、記說、記頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅法。他的那個少聞,知道意義、知道法的跟隨法而行道者(隨法行者)。這樣的人是少聞而具備已聽聞者。

 

 

 

 

 

 

 

生字

 

1. appassuto = 少聞< appa+ suta2. sutena = 3. anupapanno = 不具備者4. sutta = 5. geyya = 應頌6. veyyākaraa = 記說7. gātha = 記頌8. udāna = 無問自說9. itivuttaka = 如是說10. jātaka = 本生   11. abbhutadhamma = 未曾有法12. vedalla = 吠陀羅法13. atthamaññāya = 知道意義< attham+aññāya14. dhammamaññāya = 知道法<dhammam+aññāya15. dhammānudhammappaipanno dhamma+anudhamma+paipanno 跟隨法而行道者(隨法行者)

 

l Kathañca puggalo bahussuto hoti sutena anupapanno?

Idhekaccassa puggalassa bahuka suta hoti sutta geyya veyyākaraa gātha

udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla. So tassa bahukassa sutassa

na atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammappaipanno hoti. Eva puggalo bahussuto hoti sutena anupapanno.

 

什麼人是多聞而不具備已聽聞者呢?

在這裡有一種人是多聞-經、應頌、記說、記頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅法。他的那個多聞,不知道意義、不知道法的跟隨法而行道者(隨法行者)。這樣的人是多聞而不具備已聽聞者。

 

m Kathañca puggalo bahussuto hoti sutena upapanno?

Idhekaccassa puggalassa bahuka suta hoti sutta geyya veyyākaraa gātha

udāna itivuttaka jātaka abbhutadhamma vedalla. So tassa bahukassa sutassa

atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammappaipanno hoti. Eva puggalo

bahussuto hoti sutena upapanno.

 

什麼人是多聞而具備已聽聞者呢?

在這裡有一種人是多聞-經、應頌、記說、記頌、無問自說、如是說、本生、未曾有法、吠陀羅法。他的那個多聞,知道意義、 知道法的跟隨法而行道者(隨法行者)。這樣的人是多聞而具備已聽聞者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

190. j Katamo ca puggalo samaamacalo1?

Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna2 parikkhayā 3 sotāpanno4 hoti

avinipātadhammo5 niyato6 sambodhiparāyano7. Aya vuccati puggalo “samaamacalo”.

什麼人是不動沙門呢?

在這裡有一種人,因為完全滅盡三結而成為預流者,不墮惡趣、決定、趨向究竟正覺。這個人被稱為不動沙門

 

k Katamo ca puggalo samaapadumo8?

Idhekacco puggalo tiṇṇa sayojanāna parikkhayā rāgadosamohāna9 tanuttā10

sakadāgāmī11 hoti, sakideva12 ima loka āgantvā13 dukkhassanta14 karoti. Aya

vuccati puggalo “samaapadumo”.

 

什麼人是蓮花沙門呢?

在這裡有一種人,因為完全滅盡三結、薄貪、瞋、痴性而成為一來者。只要來這個世間一次之後,作苦盡者。這個人被稱為蓮花沙門”.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. samaamacalo = 不動沙門<samaa+m+acala2. sayojanāna = 3. parikkhayā = 因為完全滅盡4. sotāpanno = 預流者5. avinipātadhammo = 不墮惡趣6. niyato = 決定7. sambodhiparāyano = 究竟正覺<sambodhi+parāyano       8. samaapadumo = 蓮花沙門 samaa+paduma9. rāgadosamohāna = 貪、瞋、痴 10. tanuttā = 薄性11. sakadāgāmī = 一來者12. sakideva = 只一次 sakid+eva13. āgantvā = 來之後14. dukkhassanta = 苦的盡

 

lKatamo ca puggalo samaapuṇḍarīko15?

Idhekacco puggalo pañcanna orambhāgiyāna16 sayojanāna parikkhayā

opapātiko17 hoti tattha parinibbāyī18 anāvattidhammo19 tasmā lokā. Aya vuccati puggalo

“samaapuṇḍarīko”.

 

什麼人是白蓮沙門呢?

在這裡有一種人,由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來。這個人被稱為白蓮沙門

 

m Katamo ca puggalo samaesu samaasukhumālo20?

Idhekacco puggalo āsavāna21 khayā 22 anāsava23 cetovimutti24 paññāvimutti25

diṭṭheva dhamme saya abhiññā26 sacchikatvā27 upasampajja28 viharati. Aya vuccati

puggalo “samaesu samaasukhumālo”ti.

 

什麼人是在沙門中的柔軟沙門呢?

在這裡有一種人,由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,在現法中自己證知、作證、具足之後而住。這個人被稱為在諸沙門中的柔軟沙門

 

 

 

 

 

生字

15. samaa+puṇḍarīko = 白蓮花沙門16. orambhāgiyāna = 下分17. opapātiko = 化生18. parinibbāyī = 完全寂滅19. anāvattidhammo = 不墮惡趣20. samaasukhumālo = 柔軟沙門21. āsavāna = 諸漏的    22. anāsava = 無漏23. khayā = 由於滅盡24. cetovimutti = 心解脫25. paññāvimutti = 慧解脫26. abhiññā = 證知之後27. sacchikatvā = 作證之後28. upasampajja = 具足之後

 

 

 

5. Pañcakapuggalapaññatti五人施設

 

191. j Tatra yvāya1 puggalo ārabhati2 ca vippaisārī 3 ca hoti, tañ ca cetovimutti

paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa4 te uppannā pāpakā akusalā

dhammā aparisesā5 nirujjhanti 6 . so evamassa vacanīyo7 āyasmato kho ārambhajā8 āsavā savijjanti9 ,vippaisārajā 10 āsavā pavaḍḍhanti11. Sādhu vatāyasmā12 ārambhaje āsave pahāya vippaisāraje āsave paivinodetvā13 citta paññañ14 ca bhāvetu15.Evamāyasmā amunā16 pañcamena17 puggalena samasamo18 bhavissatī19ti.

 

在這裡這個人是違犯而成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘(完全 )被滅去。他是這樣子的被說-“尊者違犯而生起的諸漏存在,後悔生起的諸漏增加。實在很好,尊者捨斷違犯而生起諸漏之後、滅除追悔而生起的諸漏之後,就修習心和慧吧!如此,尊者將會變成跟某個第五人相同

 

k Tatra yvāya puggalo ārabhati na vippaisārī hoti, tañca cetovimutti

 paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā

dhammā aparisesā nirujjhanti, so evamassa vacanīyo– āyasmato kho ārambhajā

āsavā savijjanti, vippaisārajā āsavā nappavaḍḍhanti . Sādhu vatāyasmā ārambhajeāsave pahāya citta paññañca bhāvetu. Evamāyasmā amunā pañcamena

puggalena samasamo bhavissatī”ti.

 

在這裡這個人是違犯而不成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘 (完全 )被滅去。他是這樣子的被說-“尊者違犯而生起的諸漏存在,追悔生起的諸漏不增加。實在很好!尊者捨斷違犯而生起的諸漏之後,就修習心和慧吧!如此,尊者會變成跟某個第五人相同

 

 

生字

1. yvāya = 這個 yo+aya 2. ārabhati = 違犯3. vippaisārī = 後悔 vippaisārin4. yatthassa = 在這裡他的<yattha+assa 指心解脫、慧解脫的情況5. aparisesā = 沒有剩餘 adv.6. nirujjhanti = 被滅去7.vacanīyo = 被說8.ārambha+jā = 違犯而生9. savijjanti = 存在    10.vippaisāra+jā = 後悔而生11. pavaḍḍhanti = 增長12. vatāyasmā = vata+āyasmant 實在 尊者13. paivinodetvā = 使得滅除之後14. paññañ = 15. bhāvetu = 讓修習吧16. amunā= 某個<asuins.17. pañcamena=第五18. samasamo = 相同 /平等

 

l Tatra yvāya puggalo na ārabhati vippaisārī hoti, tañca cetovimutti paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti, so evamassa vacanīyo– “āyasmato kho ārambhajā āsavā na savijjanti , vippaisārajā āsavā pavaḍḍhanti. Sādhu vatāyasmā

vippaisāraje āsave paivinodetvā citta paññañca bhāvetu. Evamāyasmā amunā

pañcamena puggalena samasamo bhavissatī”ti.

 

在這裡這個人是不違犯而成為追悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘(完全)被滅去。他是這樣子的被說-“尊者違犯而生起的諸漏不存在,後悔生起的諸漏增加。實在很好,尊者捨斷後悔而生起的諸漏之後、就修習心和慧吧!如此,尊者將會變成跟某個第五人相同。

 

 

m Tatra yvāya puggalo na ārabhati na vippaisārī hoti, tañca cetovimutti paññāvimutti yathābhūta nappajānāti, yatthassa te pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti, so

evamassa vacanīyo– “āyasmato kho ārambhajā āsavā na savijjanti, vippaisārajā āsavā

nappavaḍḍhanti. Sādhu vatāyasmā citta paññañca bhāvetu. Evamāyasmā amunā

pañcamena puggalena samasamo bhavissatī”ti. Ime cattāro puggalā amunā pañcamena

puggalena eva ovadiyamānā1 eva anusāsiyamānā2 anupubbena3 āsavāna khaya pāpuanti.4

 

在這裡這個人是既不違犯,也不成為後悔者,他不如實地了知那種心解脫、慧解脫,在那裡他的那些已生起的諸惡不善法沒有剩餘地滅去。他是這樣子的被說-“尊者違犯而生起的諸漏不存在,後悔生起的諸漏不增加。實在很好,就修習心和慧吧!如此,尊者會變成跟某個第五人相同。這四種人被某個第五種人這樣地教誡、這樣地確告,以次第的達到諸漏的滅盡。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. ovadiyamānā = 被教誡 ovadati ppr.2. anusāsiyamānā = 被勸告 anusāsati ppr.  3. anupubbena = 以次第4. pāpuanti = 達到

 

 

 

 

 

192. j Kathañca puggalo datvā1 avajānāti2?

Idhekacco puggalo yassa puggalassa deti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccaya-

bhesajjaparikkhāra3 tassa eva hoti– “aha dammi4, aya paiggahātī5ti, tamena6

datvā avajānāti7. Eva puggalo datvā avajānāti.

 

什麼人給了之後而輕視呢?

在這裡有一種人給哪個人衣、缽食 、住所、生病因緣所必需的藥,而對他有這樣的想法-“我給,他接受這個,給了那個之後而輕視。這樣的人是給了之後而輕視。    

 

k Kathañca puggalo savāsena8 avajānāti?

Idhekacco puggalo yena puggalena saddhi savasati9 dve vā tīṇi vā vassāni10,

tamena savāsena avajānāti. Eva puggalo savāsena avajānāti.

 

什麼人是共住之後而輕視呢?

在這裡有一種人與人一起住二或三個雨安期,共住之後而輕視他。這樣的人是共住之後而輕視。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. datvā = 給予 dadāti ger.2. avajānāti = 輕視3. cīvara+piṇḍapāta+senāsana+gilāna 缽食 住所 生病paccaya+bhesajja+parikkhāra 因緣 必需品4. dammi = 我會給 dadāti fut.   5. paiggahātī = 接受 6. tamena = 那個 tam+ena7. avajānāti = 輕視8. savāsena = 共住9. savasati = 共住10. vassāni = 雨安期

 

l Kathañca puggalo ādheyyamukho11 hoti?

Idhekacco puggalo parassa vaṇṇe12 vā avaṇṇe13 vā bhāsiyamāne14 khippaññeva15

adhimuccitā16 hoti. Eva puggalo ādheyyamukho hoti

 

什麼人是輕信者呢?

在這裡有一種人,當別人稱讚或毀謗被說時,很快就入迷。這樣的人是輕信者。

 

m Kathañca puggalo lolo17hoti?

Idhekacco puggalo ittarasaddho18 hoti ittarabhattī19 ittarapemo20 ittarappasādo21. Eva puggalo lolo hoti.

 

什麼人是不確定者呢?

在這裡有一種人少信、少尊敬、少愛、少歡喜。這樣的人是不確定者。

 

n Kathañca puggalo mando22 momūho23 hoti?

Idhekacco puggalo kusalākusale dhamme na jānāti ,sāvajjānavajje24 dhamme na jānāti,hīnappaṇīte25 dhamme na jānāti, kahasukkasappaibhāge26 dhamme na jānāti. Evapuggalo mando momūho hoti.

 

什麼人是遲鈍、蒙昧者呢?

在這裡有一種人不知道諸善、不善之 法,不知道諸有罪、 無罪之 法、不知道諸劣、勝之法,不知道諸

黑白相對之法。這樣的人是遲鈍、蒙昧者。

 

 

 

 

 

 

 

生字

11. ādheyyamukho = 輕視12. vaṇṇe = 稱讚時13. avaṇṇe = 毀謗時14. bhāsiyamāne = 被說時<bhāsiyati ppr. cfbhāsati15. khippaññ+eva = 很快就16. adhimuccitā = 入迷17. lolo = 不確定18. ittara-saddho = 少信       19. ittara+bhattī = 少尊敬20. ittarapemo = 少愛21. ittarappasādo = 少歡喜 22. mando = 遲鈍23. momūho = 蒙昧24. sāvajjānavajje = 有罪沒罪25. hīna+p+paṇīte = 劣、勝26. kaha+sukka+sappaibhāge = 相對

 

 

193. Tattha katame pañca yodhājīvūpamā1 puggalā?

Pañca yodhājīvā

j idhekacco yodhājīvo rajaggaññeva2disvā sasīdati3 visīdati4 na santhambhati5 na

sakkoti6 sagāma7 otaritu8. Evarūpopi idhekacco yodhājīvo hoti. Aya pahamo

 yodhājīvo santo savijjamāno lokasmi.

 

在這裡哪五種譬喻職業軍人者呢?

五種軍人-

在這裡有一種職業軍人,只看到灰塵上揚之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能進入戰場。在這裡也有一種像這樣的職業軍人。有這第一種職業軍人存在於世間上。

 

k Puna capara idhekacco yodhājīvo sahati9rajagga, api ca kho dhajaggaññeva10

disvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti sagāma otaritu. Evarūpopi

idhekacco yodhājīvo hoti. Aya dutiyo yodhājīvo santo savijjamāno lokasmi.

 

再進一步地,在這裡有一種職業軍人,忍耐灰塵上揚,但是只看到旗子的頂端之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能進入戰場。在這裡也有一種像這樣的職業軍人。有這第二種職業軍人存在於世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. yodhājīvūpamā = 譬如職業軍人 yodha+ājīva+ūpama2. rajaggaññeva = 灰塵上揚 raja+agga+eva 3. sasīdati = 消沉 /喪失勇氣4. visīdati = 沮喪5. santhambhati = 沒有辦法控制自己        6. sakkoti = 可能7. sagāma = 戰場8. otaritu = 進入 otarati inf.9. sahati = 忍耐10. dhajaggaññeva = 旗子的頂端 dhaja+agga+eva

l Puna capara idhekacco yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga, api ca kho

ussāraaññeva11 sutvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti sagāma otaritu.Evarūpopi idhekacco yodhājīvo hoti. Aya tatiyo yodhājīvo santo savijjamāno lokasmi.

再進一步地,在這裡有一種職業軍人,忍耐灰塵上揚、忍耐旗子的頂端,但是只聽到吶喊的聲音之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能進入戰場。在這裡也有一種像這樣的職業軍人。有這第三種職業軍人存在於世間上。

 

m Puna capara idhekacco yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga sahati

ussāraa, api ca kho sampahāre12 haññati13 byāpajjati14. Evarūpopi idhekacco yodhājīvohoti. Aya catuttho yodhājīvo santo savijjamāno lokasmi.

 

再進一步地,在這裡有一種人職業軍人,忍耐灰塵上揚、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音,但是在混戰時被殺和憂慮。在這裡也有一種像這樣的職業軍人。有這第四種職業軍人存在於世間上。

 

n Puna capara idhekacco yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga sahati

ussāraa sahati sampahāra. So ta sagāma abhivijinitvā15 vijitasagāmo16

tameva sagāmasīsa17 ajjhāvasati18. Evarūpopi idhekacco yodhājīvo hoti. Aya

pañcamo yodhājīvo santo savijjamāno lokasmi. Ime pañca yodhājīvā santo

 savijjamānā lokasmi.

 

再進一步地,在這裡有一種職業軍人,忍耐灰塵上揚、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音、忍耐混戰。他征服那個混戰之後、而成為戰勝者,主控那個(混戰)而住。在這裡也有一種像這樣地職業軍人。有這第五種職業軍人存在於世間上。有這五種職業軍人存在於世間上。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

11. ussāraaññeva = 吶喊的聲音 ussāraa+eva12. sampahāre = 混戰時13. haññati = 被殺        14. byāpajjati = 憂慮15. abhivijinitvā = 征服之後1 6. vijitasagāmo = 戰勝者17. sagāmasīsa = 主控18. ajjhāvasati = 居住於

194. Evameva pañcime yodhājīvūpamā puggalā santo savijjamānā bhikkhūsu.

Katame pañca? Idhekacco bhikkhu rajaggaññeva disvā sasīdati visīdati na

santhambhati na sakkoti brahmacariya sandhāretu1 , sikkhādubbalya2 āvikatvā3

sikkha4 paccakkhāya5 hīnāyāvattati6.

 

就是這樣。這五種譬喻職業軍人的人有存在於比丘們中。哪五種呢?在這裡有一種比丘看見灰塵上揚之後,便喪失勇氣 、沮喪、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,放棄學處之後而還俗。

 

Kimassa7 rajaggasmi? Idha bhikkhu suṇāti– “asukasmi8 nāma gāme9 vā nigame10 vā

itthī11 vā kumārī12 vā abhirūpā13 dassanīyā14 pāsādikā15 paramāya16 vaṇṇapokkharatāya17

samannāgatā18”ti.

 

什麼是他在灰塵之中呢?在這裡比丘聽到-“在某某村落或城市裡有端正、好看、讓人歡喜、已具足最上容貌漂亮的婦女或童女。

 

So ta sutvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti brahmacariya sandhāretu,

sikkhādubbalya āvikatvā sikkha paccakkhāya hīnāyāvattati. Idamassa rajaggasmi.

 

他聽了那個之後,便喪失勇氣、沮喪 、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,放棄學處之後而還俗。這個是他在灰塵之中。

 

Seyyathāpi so yodhājīvo rajaggaññeva disvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti sagāma otaritu, tathūpamo aya puggalo. Evarūpopi idhekacco puggalo hoti. Aya pahamo yodhājīvūpamo puggalo santo savijjamāno bhikkhūsu.

 

例如那個職業軍人只看到灰塵上揚之後,便喪失勇氣、沮喪 、不能控制自己、不能進入戰場,這個人就像那譬喻。在這裡也有一種像這樣的人。有這第一種譬喻職業軍人的人存在於比丘們之中。

 

 

 

 

 

 

生字

 

1. sandhāretu = 把握2. sikkhā+dubbalya = 學處羸弱3. āvikatvā = 表現 āvi+karoti4. sikkha = 學處5. paccakkhāya = 放棄< paccakkhāti ger.6. hīnāyāvattati = 還俗 hīnāya+āvattati7. Kimassa = Kim+assa 什麼 8. asukasmi = 在某某     9. gāme = 村落10. nigame = 城市11. itthī = 婦女12. kumārī = 童女13. abhirūpā = 端正14. dassanīyā = 好看15. pāsādikā = 讓人歡喜16. paramāya = 以最上17. vaṇṇapokkharatāya = 容貌漂亮18. samannāgatā = 具足

195. Puna capara idhekacco bhikkhu sahati rajagga, api ca kho dhajaggaññeva

disvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti brahmacariya sandhāretu,

sikkhādubbalya āvikatvā sikkha paccakkhāya hīnāyāvattati.

 

再進一步地,在這裡有一種比丘,忍耐灰塵上揚,但是只看見旗子的頂端之後,便喪失勇氣 、沮喪、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,放棄學處之後而還俗。

 

Kimassa dhajaggasmi?

Idha bhikkhu na heva kho suṇāti– “asukasmi nāma gāme vā nigame vā itthī vā kumārī vāabhirūpā dassanīyā pāsādikā paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgatā”ti, api ca kho

sāma1 passati itthi vā kumāri vā abhirūpa dassanīya pāsādika paramāya

vaṇṇapokkharatāya samannāgata.

 

什麼是他在旗子的頂端之中呢?在這裡比丘聽到-“在某某村落或城市裡有端正、好看、讓人歡喜、已具足最上容貌漂亮的婦女或童女。但是當自己看到端正、好看、讓人歡喜、具足最上容貌漂亮的婦女或童女。

 

So ta disvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti brahmacariya sandhāretu,

sikkhādubbalya āvikatvā sikkha paccakkhāya hīnāyāvattati. Idamassa dhajaggasmi.

他看到了那個之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,放棄學處之後而還俗。這是他在旗子的頂端之中。

 

Seyyathāpi so yodhājīvo sahati rajagga, api ca kho dhajaggaññeva disvā sasīdati visīdatina santhambhati na sakkoti sagāma otaritu, tathūpamo aya puggalo. varūpopi

idhekacco puggalo hoti. Aya dutiyo yodhājīvūpamo puggalo santo savijjamāno

bhikkhūsu.

 

例如那個職業軍人忍耐灰塵,但是只看到旗子頂端之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能進入戰場,這個人就像那譬喻。在這裡也有一種像這樣的人。有這第二種譬喻職業軍人的人存在於比丘們之中。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

196. Puna capara idhekacco bhikkhu sahati rajagga sahati dhajagga, api ca kho

ussāraaññeva sutvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti brahmacariya

sandhāretu, sikkhādubbalya āvikatvā sikkha paccakkhāya hīnāyāvattati.

 

再進一步地,在這裡有一種比丘,忍耐灰塵上揚、忍耐旗子的頂端,但是只聽到吶喊的聲音之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,放棄學處之後而還俗。

 

Kimassa ussāraṇāya? Idha bhikkhu araññagata1 vā rukkhamūlagata2 vā

suññāgāragata3 vā mātugāmo4 upasakamitvā5 ūhasati6 ullapati7 ujjagghati8 ppaṇḍeti. So mātugāmena ūhasiyamāno10 ullapiyamāno11 ujjagghiyamāno12 uppaṇḍiyamāno13

sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti brahmacariya sandhāretu,

s ikkhādubbalya āvikatvā sikkha paccakkhāya hīnāyāvattati. Idamassa ussāraṇāya.

 

什麼是他在吶喊的聲音之中呢?在這裡,女人靠近走到森林或走到樹下或走到空閒處的比丘之後,嘲笑、講話、拍手戲笑。當他被女人嘲笑、講話、拍手戲笑、嘲弄時而喪失勇氣 、沮喪、不能控制自己、不能把握梵行,表現學處羸弱之後,捨棄學處之後而還俗。這是他在吶喊的聲音之中。

 

Seyyathāpi so yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga, api ca kho ussāraaññeva

sutvā sasīdati visīdati na santhambhati na sakkoti sagāma otaritu, tathūpamo ayapuggalo. Evarūpopi idhekacco puggalo hoti. Aya tatiyo yodhājīvūpamo puggalo santo

savijjamāno bhikkhūsu.

 

例如那個職業軍人忍耐灰塵、忍耐旗子的頂端,但是只聽到吶喊的聲音之後,便喪失勇氣、沮喪、不能控制自己、不能進入戰場,這個人就如那譬喻。在這裡也有一種像這樣的人。有這第三種譬喻職業軍人的人存在於比丘們之中。

 

 

 

 

 

 

生字

1. araññagata = 走到森林2. rukkhamūlagata = 走到樹下3. suññāgāragata = 走到空閒處4. mātugāmo = 女人 / 婦人5. upasakamitvā = 靠近之後6. ūhasat = 嘲笑7. ullapat i = 講話8. ujjagghati = 拍手戲笑   9. uppaṇḍeti = 嘲弄10. ūhasiyamāno = 被嘲笑 ūhasiyati ppr. from ūhasati11. ullapiyamāno = 被講話<ullapiyati ppr. from ullapati 12. ujjagghiyamāno = 被拍手戲笑<ujjagghiyati ppr. form ujjagghati 13. uppaṇḍiyamāno = 被嘲弄 uppaṇḍiyati ppr. from uppaṇḍeti

197. Puna capara idhekacco bhikkhu sahati rajagga sahati dhajagga sahati

ussāraa, api ca kho sampahāre haññati byāpajjati. Kimassa sampahārasmi?

Idha bhikkhu araññagata vā rukkhamūlagata vā suññāgāragata vā mātugāmo

upasakamitvā abhinisīdati1 abhinipajjati 2 ajjhottharati3.

 

再進一步地,在這裡有一種比丘,忍耐灰塵、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音,但是在混戰時,被殺和憂慮。什麼是他在混戰之中呢?在這裡,女人靠近走到森林或走到樹下或走到空閒處的比丘之後,緊貼著坐、緊貼著臥、遮蓋在一起。

 

So mātugāmena abhinisīdiyamāno 4 abhinipajjiyamāno5 ajjhotthariyamāno6 sikkha

appaccakkhāya dubbalya anāvikatvā methuna7 dhamma paisevati8. Idamassa

sampahārasmi.

 

當他被女人緊貼著坐、緊貼的臥、遮蓋在一起,沒有捨棄學處之後,沒有表現出羸弱之後而從事淫欲法。這個是他在混戰之中。

 

Seyyathāpi so yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga sahati ussāraa, api ca kho

sampahāre haññati byāpajjati, tathūpamo aya puggalo. Evarūpopi idhekacco puggalo

hoti. Aya catuttho yodhājīvūpamo puggalo santo savijjamāno bhikkhūsu.

 

例如那個職業軍人忍耐灰塵、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音,但是在混戰時被殺和憂慮,這個人就如那譬喻。在這裡也有一種像這樣的人。有這第四種譬喻職業軍人的人存在於比丘們之中。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. abhinisīdati = 緊貼著坐2. abhinipajjati = 緊貼著臥3. ajjhottharati = 遮蓋在一起4. abhinisīdiyamāno = 被緊貼著坐 abhinisīdiyati ppr. from bhinisīdati pass.     5. abhinipajjiyamāno = 被緊貼著臥6. ajjhotthariyamāno = 被遮蓋在一起 ajjhotthariyati ppr. from ajjhottharati pass.7. methuna = 淫欲8. paisevati = 從事

 

198. Puna capara idhekacco bhikkhu sahati rajagga sahati dhajagga sahati

ussāraa sahati sampahāra. So ta sagāma abhivijinitvā vijitasagāmo tameva

sagāmasīsa ajjhāvasati.

 

再進一步地,在這裡有一種比丘,忍耐灰塵、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音、忍耐混戰。他征服那個混戰之後,而成為戰勝者,主控那個(混戰)而住。

 

Kimassa sagāmavijayasmi? Idha bhikkhu araññagata vā rukkhamūlagata vā

suññāgāragata vā mātugāmo upasakamitvā abhinisīdati abhinipajjati ajjhottharati.

So mātugāmena abhinisīdiyamāno abhinipajjiyamāno ajjhotthariyamāno vinivehetvā 1

vinimocetvā2 yena kāma pakkamati3.

 

什麼是他在混戰之中呢?在這裡,女人靠近走到森林或走到樹下或已走到空閒處的比丘之後,緊貼著坐、緊貼著臥、遮蓋一起。當他被女人緊貼著坐、被緊貼的臥、被遮蓋在一起時,打開之後、脫離之後,因此而離開欲。

 

So vivitta4 senāsana5 bhajati6 arañña rukkhamūla pabbata7 kandara8

giriguha9 susāna10 vanapattha11 abbhokāsa12 palālapuñja13.

 

他受用遠離的住所-森林、樹下、山、石洞、山洞、墓地、山林、曠野、稻草堆等。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. vinivehetvā = 打開之後 viniveheti2. vinimocetvā = 脫離 vinimoceti ger.3. pakkamati = 離開4. vivitta = 遠離5. senāsana = 住所6. bhajati = 受用 7. pabbata = 8. kandara = 石洞9. giriguha = 山洞10. susāna = 墓地11. vanapattha = 山林12. abbhokāsa = 曠野13. palālapuñja = 稻草堆

 

 

So araññagato vā rukkhamūlagato vā suññāgāragato vā nisīdati pallaka14 ābhujitvā15

uju16 kāya paidhāya17 parimukha18 sati19 upaṭṭhapetvā20.

 

他走到森林或走到樹下或走到空閒處,結跏趺而坐,放好正直的身體之後,繫正念於面前之後。

 

So abhijjha21 loke pahāya vigatābhijjhena22 cetasā viharati, abhijjhāya23 citta parisodheti24; byāpādapadosa25 pahāya abyāpannacitto viharati, sabbapāṇabhūtahitānukampī 26

byāpādapadosā citta parisodheti; thinamiddha27 pahāya vigatathinamiddho28 viharati

ālokasaññī29 sato30 sampajāno31, thinamiddhā citta parisodheti; uddhaccakukkucca32

pahāya anuddhato33 viharatiajjhatta vūpasantacitto34, uddhaccakukkuccācitta

parisodheti; vicikiccha pahāya tiṇṇavicikiccho viharati akathakathī kusalesu dhammesu, vicikicchāya citta parisodheti.

 

他捨斷世間的貪欲之後,用離去貪欲的心而住,使心從貪欲中淨化出來,捨斷瞋恚之後,無瞋恚心而住,憐憫一切生命、眾生的利益者,使心從瞋恚中淨化出來;捨斷昏沉、睡眠之後,離去昏沉、睡眠而住,有光明想、正念、正知,使心從昏沉、睡眠中淨化出來;捨斷掉舉、惡作之後,沒有掉舉而住,內在寂靜的心,使心從掉舉、惡作淨化出來;捨斷疑之後,度脫超越疑惑而住,在諸善上沒有疑,使心從疑裡淨化出來。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

14. pallaka = 盤腿 / 跏趺15. ābhujitvā = 16. uju = 正直17. paidhāya = 放置之後<paidahati ger.18. parimukha = 面前19. sati = 正念20. upaṭṭhapetvā = 繫之後<upaṭṭhahati ger.21. abhijjha = 貪欲22. vigatābhijjhena = 以離去貪欲23. abhijjhāya = 從貪欲24. parisodheti = 淨化      25. byāpāda+padosa = 瞋恚26. sabba+pāṇa+bhūta+hita+ 一切 生命 眾生 利益anukampī 憐憫者27. thinamiddha = 昏沉、睡眠28. vigata+thina+middho = 離去 昏沉 睡眠29. ālokasaññī = 有光明想<āloka+saññin30. sato = 正念31. sampajāno = 正知32. uddhacca+kukkucca= 掉舉 惡作33. anuddhato = 沒有掉舉< an+uddhata34. vūpasanta+citto = 寂靜的心

 

So ime pañca nīvarae35 pahāya cetaso36 upakkilese37 paññāya dubbalīkarae38

vivicceva39 kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakka40 savicāra41 vivekaja42

pītisukha43 pahama jhāna upasampajja44 viharati; vitakkavicārāna45 vūpasamā 46 dutiya jhāna …pe…tatiya jhāna …pe… catuttha jhāna upasampajja viharati.

 

他捨斷這些五蓋之後,心的穢垢(隨煩惱)削弱智慧之後,從欲樂遠離之後,從不善法遠離之後,具足有尋、有伺、離生喜樂的第一禪之後而住;由於止息尋伺....第二禪...乃至...第三禪..乃至具足第四禪之後而住。

 

So eva samāhite47 citte parisuddhe48 pariyodāte49 anagae50 vigatūpakkilese51

mudubhūte52 kammaniye53 hite54 āneñjappatte55 āsavāna khayañāṇāya56 citta

 abhininnāmeti57.

 

當入定的心是這樣地清淨、皎潔、無斑點、離去隨煩惱、柔軟、適業性、確立、達到不動時,他使心轉到漏滅盡智。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

35. nīvarae = 36. cetaso = 心的37. upakkilese = 穢垢 / 隨煩惱38. dubbalīkarae = 做薄弱39. vivicceva = 遠離之後40. sa+vitakka = 有尋41. sa+vicāra = 有伺42. viveka+ja = 離生43. pīti+sukha = 喜樂44. upasampajja = 具足之後45. vitakka+vicārāna = 尋伺    46. vūpasamā = 由於止息47. samāhite = 入定48. parisuddhe = 清淨49. pariyodāte = 皎潔50. anagae = 無斑點51. vigatūpakkilese = 離去隨煩惱52. mudubhūte = 柔軟53. kammaniye = 適業性54. hite = 確立55. āneñjappatte = 達到不動56. khaya+ñāṇāya = 滅盡智57. abhininnāmeti = 轉到

So “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti, “ aya dukkhasamudayo”ti yathābhūta

pajānāti, “aya dukkhanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “aya dukkhanirodhagāminī

paipadā”ti yathābhūta pajānāti, “ime āsavā”ti yathābhūta pajānāti, “aya āsava-

samudayo”ti yathābhūta pajānāti “aya āsavanirodho”ti yathābhūta pajānāti, “ayasavanirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti.

 

他如實地了知這是苦,如實地了知這是苦集,如實地了知這是苦,如實地了知這是導向滅苦之道,如實地了知諸漏,如實地了知這是漏集,如實地了知這是漏滅 ,如實地了知這是導向漏滅之道

 

Tassa eva jānato58 eva passato59 kāmāsavāpi60 citta vimuccati, bhavāsavāpi61 citta vimuccati, avijjāsavāpi62 citta vimuccati. Vimuttasmi63 vimuttamiti ñāṇa hoti. “Khīṇā

jāti, vusita64 brahmacariya, kata karaṇīya, nāpara itthattāyā65”ti pajānāti.Idamassa sagāmavijayasmi.

 

當這樣知、這樣見時,他的心從欲漏解脫,也從有漏解脫,也從無明漏解脫。在解脫中有解脫的知識。他了知生已被滅盡,梵行已被住立,應該做的已被做了,更不會有輪迴到後世的狀態。這個是他在混戰之中。

 

Seyyathāpi so yodhājīvo sahati rajagga sahati dhajagga sahati ussāraa sahati

sampahāra, s o ta sagāma abhivijinitvā vijitasagāmo tameva sagāmasīsa

ajjhāvasati, tathūpamo aya puggalo. Evarūpopi idhekacco puggalo hoti.Aya pañcamo

yodhājīvūpamo puggalo santo savijjamāno bhikkhūsu. Ime pañca yodhājīvūpamā

puggalā santo savijjamānā bhikkhūsu.

 

例如那個職業軍人忍耐灰塵上揚、忍耐旗子的頂端、忍耐吶喊的聲音、忍耐混戰,他征服那個混戰之後,而成為戰勝者,主控那個(混戰)而住 。這個人就如那譬喻。在這裡也有一種像這樣的人。有這第五種職業軍人存在於比丘們中。有這五種譬喻職業軍人的人存於比丘們之中。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

58. jānato = 59. passato =60. kāmāsavā+pi = 從欲漏61. bhavāsavā+pi = 從有漏 62. avijjāsavā+pi = 無明漏63. vimuttasmi = 在解脫上64. vusita = 已經住立65. itthattāyā = 這個輪迴的狀態(dat.

199. Tattha katame pañca piṇḍapātikā1?

Mandattā2 momūhattā3 piṇḍapātiko hoti, pāpiccho4 icchāpakato5 piṇḍapātiko hoti, ummādā6 cittavikkhepā7 piṇḍapātiko hoti, “vaṇṇita8 buddhehi buddhasāvakehī”ti piṇḍapātiko hoti,

api ca appicchatayeva9 nissāya10 santuṭṭhiyeva11 nissāya sallekhayeva12 nissāya

idamatthitayeva13 nissāya piṇḍapātiko hoti.

 

在這裡哪五種常乞食者呢?

因為笨蛋、遲鈍而常乞食者,惡欲、欲的習氣而常乞食者,因為瘋狂、心散亂而常乞食者,因為諸佛、諸佛聲聞稱讚而常乞食者; 另外,僅依止少欲、依止知足、依止節儉、依止這個必需品之後而常乞食者。

 

Tatra yvāya piṇḍapātiko appicchatayeva nissāya santuṭṭhiyeva nissāya

sallekhayeva nissāya idamatthitayeva nissāya piṇḍapātiko, aya imesa

pañcanna piṇḍapātikāna aggo14 ca seṭṭho15 ca pāmokkho16 ca uttamo17 ca pavaro18

ca.

 

在這裡,這個常乞食者僅依止少欲、依止知足、依止節儉、依止這個必需品之後的常乞食者,這個是這五種常乞食者的第一、最上、重要、最好和崇高

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. piṇḍapātikā = 常乞食者2. mandattā = 因為笨蛋3. momūhattā = 遲鈍4. pāpiccho = 惡欲<pāpa+iccha5. icchā+pakato = 欲的習氣6. ummādā = 因為瘋狂7. cittavikkhepā = 因為心散亂8. vaṇṇita = 稱讚9. appicchatayeva = 少欲        10. nissāya = 依止<nissayati ger.11. santuṭṭhi+y+eva = 知足12. sallekha+y+eva = 節儉13. idam+atthita+y+eva = 這個必需品14. aggo = 第一15. seṭṭho = 最上16. pāmokkho = 重要17. uttamo = 最好18. pavaro = 崇高

Seyyathāpi nāma gavā19 khīra20, khīramhā dadhi21, dadhimhā navanīta22,

navanītamhā sappi23, sappimhā sappimaṇḍo24, sappimaṇḍa tattha aggamakkhāyati25;

evameva yvāya piṇḍapātiko appicchatayeva nissāya santuṭṭhiyeva nissāya

sallekhayeva nissāya idamatthitayeva nissāya piṇḍapātiko hoti, aya imesa

pañcanna piṇḍapātikāna aggo ca seṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro ca.

Ime pañca piṇḍapātikā.

 

例如從母牛到牛乳,從牛乳到優酪乳,從優酪乳到奶油,從奶油到精純奶油,從精純奶油到醍醐,在那裡出現最上的醍醐;就是這樣,這個常乞食者僅依止少欲 、依止知足、依止節儉之後、依止這個必需品之後的常乞食者,這個是這五種常乞食者的第一、最上、重要、最好和崇高。有五種常乞食者。

 

200. Tattha katame pañca khalupacchābhattikā26 …pe… pañca ekāsanikā27 …pe pañca

pasukūlikā28 ….pe …...pañca tecīvarikā29 …pe…...pañca āraññikā30 …pe......pañca

rukkhamūlikā31 …..pe….. pañca abbhokāsikā32 ….pe…. pañca nesajjikā33 …pe… pañca

yathāsanthatikā34 …pe….

 

在這裡哪五種過午不食者乃至五種一坐食者...乃至...五種糞掃衣...乃至...五種三衣者...乃至...五種住林者...乃至五種樹下住者...乃至..五種曠野住者...乃至..五種常坐者...乃至...五種隨處住者....乃至....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

19. gavā = 從母牛20. khīra = 牛乳21. dadhi = 優酪乳22. navanīta = 奶油23. sappi = 熟酥24. sappimaṇḍo = 醍醐25. aggamakkhāyati = 出現最上 aggama+ khāyati 比較級        26. khalu+pacchābhattikā = 過午不食27. ekāsanikā = 一坐食者28. pasukūlikā = 糞掃衣者29. tecīvarikā = 三衣30. āraññikā = 住林者31. rukkhamūlikā = 樹下住者32. abbhokāsikā = 曠野住者33. nesajjikā = 常坐者 / 不倒單34. yathāsanthatikā = 隨處住者

 

201. Tattha katame pañca sosānikā1?

Mandattā momūhattā sosāniko hoti, pāpiccho icchāpakato sosāniko hoti, ummādā

cittavikkhepā sosāniko hoti, “vaṇṇita buddhehi buddhasāvakehī”ti sosāniko hoti, api ca

appicchatayeva nissāya santuṭṭhiyeva nissāya sallekhayeva nissāya

idamatthitayeva nissāya sosāniko hoti.

 

在這裡哪五種塚間住者呢?

因為笨蛋、遲鈍而塚間住者,惡欲、欲的習氣而塚間住者,因為瘋狂、心散亂而塚間住者,因為諸佛、諸佛聲聞稱讚而塚間住者;另外,僅依止少欲、依止知足、依止節儉、依止這個必需品之後而塚間住者。

 

Tatra yvāya sosāniko appicchatayeva nissāya santuṭṭhiyeva nissāya sallekhayeva nissāya idamatthitayeva nissāya sosāniko, aya imesa pañcanna sosānikāna

aggo ca seṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro ca.

 

在這裡,這個塚間住者僅依止少欲、依止知足、依止節儉、依止這個必需品之後的塚間住者,這是這五種塚間住者的第一、最上、重要、最好和崇高

 

Seyyathāpi nāma gavā khīra, khīramhā dadhi, dadhimhā navanīta, navanītamhā sappi,sappimhā sappimaṇḍo, sappimaṇḍa tattha aggamakkhāyati; evameva yvāya

sosāniko appicchatayeva nissāya santuṭṭhiyeva nissāya sallekhayeva nissāya

idamatthitayeva nissāya sosāniko hoti, aya imesa pañcanna sosānikāna aggo

ca seṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro ca. Ime pañca sosānikā.

 

例如從母牛到牛乳,從牛乳到優酪乳,從優酪乳到奶油,從奶油到精純奶油,從精純奶油到醍醐,在那裡出現最上的醍醐;就是這樣,這個塚間住者僅依止少欲、依止知足、 依止節儉、依止這個必需品之後的塚間住者,這是這五種塚間住者的第一、最上、重要、最好和崇高。有這五種塚間住者。

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. sosānikā = 塚間住者

 

 

 

6. Chakkapuggalapaññatti六人施設

 

 202. jTatra yvāya puggalo pubbe1 ananussutesu2 dhammesu sāma3 saccāni

abhisambujjhati4, tattha ca sabbaññuta5 pāpuṇāti6 balesu7 ca vasībhāva8,

sammāsambuddho tena daṭṭhabbo9.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既得到一切智性,也在諸力中得自在,因這個而被認為是正等正覺者。

 

k Tatra yvāya puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

abhisambujjhati, na ca tattha sabbaññuta pāpuṇāti na ca balesu vasībhāva,

paccekasambuddho tena daṭṭhabbo.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹 底了解諸諦,在那裡既沒有得到 一切智性,也沒在諸力中得自在,因這個而 被認為獨正覺者。

 

l Tatra yvāya puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

anabhisambujjhati, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro10 hoti , sāvakapāramiñca11

pāpuṇāti, sāriputtamoggallānā12 tena daṭṭhabbā.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,在現法中就成為苦作盡者,而且得到聲聞波羅密,因這個而被認為舍利弗、目犍連。

 

 

 

 

 

生字

1.pubbe = 在以前2. ananussutesu = 未聽聞時3. sāma =自己4. abhisambujjhati = 徹底了解5. sabbaññuta = 一切智性6. pāpuṇāti = 得到        7. balesu = 在諸力上8. vasībhāva = 自在9. daṭṭhabbo = 應被認為10. dukkhassantakaro = 苦作盡11. sāvakapāramiñca = 聲聞波羅密12. sāriputtamoggallānā = 舍利弗、目犍連

 

 

m Tatra yvāya puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

anabhisambujjhati diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, na ca sāvakapārami

pāpuṇāti, avasesā13 arahantā tena daṭṭhabbā.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,在現法中就成為苦作盡者,但沒得到聲聞波羅蜜。其餘因這個而被認為是阿羅漢。

 

n Tatra yvāya puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

anabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, anāgāmī14 hoti

anāgantā15 itthatta16, anāgāmī tena daṭṭhabbo.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並無在現法中成為苦作盡者,是不還者 - 不回來這裡(輪迴)的狀態者。因這個而被認為不還

 

o Tatra yvāya puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni

anabhisambujjhati, na ca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, āgantā itthatta, sotāpannasakadāgāmino17 tena daṭṭhabbā.

 

在這裡這個人,在以前還未聽聞的諸法中,自己沒徹底了解諸諦,並沒在現法中成為苦作盡者,是還者-回這裡(輪迴)的狀態者 ,因這個而被認為預流、 一來 者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

 

13. avasesā = 剩餘14. anāgāmī = 不來者15. anāgantā = 不來

16. itthatta = 這個(欲界)

17. sotāpanna+sakadāgāmino

= 預流、一來者

 

7. Sattakapuggalapaññatti 七人施設

 

203. Kathañca puggalo saki1 nimuggo2 nimuggova hoti?

Idhekacco puggalo samannāgato hoti ekantakāḷakehi 3 akusalehi dhammehi.

Eva puggalo saki nimuggo nimuggova hoti.

 

什麼人是一次沉下而為沉下者 呢?

在這裡有一種人具足諸純黑、不善之法。這樣的人是一次沉下而為沉下者。

 

Kathañca puggalo ummujjitvā4 nimujjati?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā5 kusalesu dhammesu, sādhu hirī6 kusalesu

dhammesu,sādhu ottappa7 kusalesu dhammesu, sādhu vīriya8 kusalesu dhammesu,

sādhu paññā9 kusalesu dhammesū”ti. Tassa sā saddhā neva tiṭṭhati 10 no vaḍḍhati11

hāyatiyeva12 tassa sā hirī neva tiṭṭhati no vaḍḍhati hāyatiyeva, tassa ta ottappa neva

tiṭṭhati no vaḍḍhati hāyatiyeva, tassa ta vīriya neva tiṭṭhati no vaḍḍhati hāyatiyeva, tassa

sā paññā neva tiṭṭhati no vaḍḍhati hāyatiyeva. Eva puggalo ummujjitvā nimujjati.

 

什麼人是浮出之後而為沉下者呢?

在這裡有 一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中有善精進,在諸善法中有善慧。他的那個信既不住立,也不增長,而只會減少,他的那個慚既不住立,也不增長,而只會減少,他的那個愧既不住立,也不增長,只會減少,他的那個精進既不住立,也不增長,只會減少,他的那個慧既不住立,也不增長,只會減少,這樣的人是浮出之後而為沉下者。

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. saki = 一次2. nimuggo = 沉下3. ekanta+kā akehi = 純黑4. ummujjitvā = 浮出之後 ummujjiti5. saddhā = 6. hirī =        7. ottappa = 8. vīriya = 精進9. paññā = 10. tiṭṭhati = 住立11. vaḍḍhati = 增長12. hāyati+y+eva = 只會減少

lKathañca puggalo ummujjitvā hito13 hoti?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā kusalesu dhammesu, sādhu hirī kusalesu

dhammesu, sādhu ottappa kusalesu dhammesu, sādhu vīriya kusalesu dhammesu,

sādhu paññā kusalesu dhammesū”ti. Tassa sā saddhā neva hāyati no vaḍḍhati hitā hoti,

tassa sā hirī neva hāyati no vaḍḍhati hitā hoti, tassa ta ottappa neva hāyati no vaḍḍhatihita hoti, tassa ta vīriya neva hāyati no vaḍḍhati hita hoti, tassa sā paññā neva

hāyati no vaḍḍhati hitā hoti. Eva puggalo ummujjitvā hito hoti.

 

什麼人是浮出之後而成為住立者呢?

在這裡有 一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中有善精進,在諸善法中有善慧。他的那個信既不減少,也不增長,而會住立,他的那個慚既不減少,也不增長,只會住立 ,他的那個 愧既不減少, 也不增長 ,而會住立 ,他的那個精進既不減少,也不增長,而會住立,他的那個 慧既不會減少,也不增 長,而會住立。這樣的人是浮出之後而成為住立者。

 

m Ka thañca puggalo ummujjitvā1 vipassa ti2 viloketi3?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā kusalesu dhammesu, sādhu hirī kusalesu

dhammesu, sādhu ottappa kusalesu dhammesu, sādhu vīriya kusalesu dhammesu,

sādhu paññā kusalesu dhammesū”ti. So tiṇṇa sayojanāna parikkhayā sotāpanno

hoti avinipātadhammo niyato sambodhiparāyano. Eva puggalo ummujjitvā vipassati

viloketi.

 

什麼人是浮出之後而觀察 、省察呢?

在這裡有一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中有善精進,在諸善法中有善慧。他因為完全滅盡三結而成為預流者 ,不墮惡趣、決定、趨向究竟正覺。這樣的人是浮出之後而觀察、省察者。

 

 

 

 

 

 

 

生字

13. hito = 住立14. ummujjitvā = 浮出之後      15. vipassati = 觀察16. viloketi = 省察

 

 

 

 

 

 

 

n Kathañca puggalo ummujjitvā patara ti17?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā kusalesudhammesu, sādhu hirī kusalesu

dhammesu, sādhu ottappa kusalesu dhammesu, sādhu vīriya kusalesu dhammesu,

sādhu paññā kusalesu dhammesū”ti. So tiṇṇa sayojanāna parikkhayā

rāgadosamohāna18 tanuttā19 sakadāgāmī20 hoti sakideva ima loka āgantvā

dukkhassantakaro21 hoti. Eva puggalo ummujjitvā patarati.

 

什麼人是浮出之後前進呢?

在這裡有 一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中有善精進,在諸善法中有善慧。他因為完全滅盡三結、薄貪、瞋、癡性而成為一來者 ,只來這個世界一次之後,成為苦作盡者。這樣的人是浮出之後而前進者。

 

o Kathañca puggalo ummujjitvā patigādhappatto22 hoti?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā kusalesu dhammesu, sādhu hirī kusalesu

dhammesu, sādhu ottappa kusalesu dhammesu, sādhu vīriya kusalesu dhammesu,

sādhu paññā kusalesu dhammesū”ti. So pañcanna orambhāgiyāna23

sayojanānaparikkhayā opapātiko24 hoti tattha parinibbāyī25 anāvattidhammo tasmā

lokā. Eva puggalo ummujjitvā patigādhappatto hoti.

 

什麼人是浮出之後而成為得立足處者呢?

在這裡有 一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中有善精進,在諸善法中有善慧。他由於完全滅盡五下分結而成為化生者,在那裡完全寂滅了,不會從那個世界回來。這樣的人是浮出之後而成為得立足點者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

17. patarati= 前進18. rāgadosamohāna = 貪瞋癡19. tanuttā = 薄性20. sakadāgāmī = 一來者    21. dukkhassantakaro = 作苦的盡22. paigādha+ppatto = 已得立足處23. orambhāgiyāna = 下分24. opapātiko=化生25. parinibbāyī = 完全寂滅

Kathañca puggalo ummujjitvā tiṇṇo1 hoti pāragato2 thale3 tiṭṭhati4 brāhmao5?

Idhekacco puggalo ummujjati “sāhu saddhā kusalesudhammesu sādhu hirī kusalesu

dhammesu , sādhu ottappa kusalesu dhammesu, sādhu vīriya kusalesu dhammesu,sādhu paññā kusalesu dhammesū”ti. So āsavāna khayā anāsava cetovimutti

paññāvimutti diṭṭheva dhamme saya abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati.Eva puggalo ummujjitvā tiṇṇo hoti pāragato thale tiṭṭhati brāhmao.

 

什麼人是浮出之後,成為已度越彼岸而住立在高地的婆羅門呢?

在這裡有一種人是浮出在諸善法中有善信,在諸善法中有善慚,在諸善法中有善愧,在諸善法中善精進,在諸善法中有善慧。他由於諸漏的滅盡,而無漏心解脫、慧解脫,在現法中自己證知、作證、具足之後而住。這樣的人是浮出之後,成為已度越彼岸而住立在高地的婆羅門。

 

204. Katamo ca puggalo ubhatobhāgavimutto 6?

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe7 kāyena 8 phusitvā 9 viharati paññāya 10 cassa 11disvā

āsavā parikkhīṇā12 honti. Aya vuccati puggalo ubhatobhāgavimutto.

 

什麼人是雙分解脫者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以(道) 智看到之後,他的諸漏完全滅盡。這個人被稱為雙分解脫者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. tiṇṇo = 已度越<tarati pp.2. pāra+gato = 已走到彼岸3. thale = 高地4. tiṭṭhati = 住立5. brāhmao = 婆羅門6. ubhato+bhāgavimutto = 雙分解脫者    7. vimokkhe = 解脫8. kāyena = 以(名)身9. phusitvā = 證淂之後10. paññāya = 以智慧11. cassa = 他的<ca+assa12. parikkhīṇā = 完全滅盡

 

205. Katamo ca puggalo paññāvimutto1 ... pe…... kāyasakkhī2… .......diṭṭhippatto3 ......

saddhāvimutto4… ..dhammānusārī 5.

 

什麼人是慧解脫者呢乃至身證者乃至見至者乃至..信解脫者乃至..隨法行者。

 

206. Katamo ca puggalo saddhānusārī6?

Yassa puggalassa sotāpattiphalasacchikiriyāya 7 paipannassa8 saddhindriya9

adhimatta10 hoti , saddhāvāhi11 saddhāpubbagama12 ariyamagga bhāveti13.

Aya vuccati puggalo saddhānusārī. Sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno puggalo

saddhānusārī, phale hito saddhāvimuttoti.

 

什麼人是隨信行者 呢?

哪個人為了作證預流果而修行者的信根是非常強。他修習帶領信、 信為前行的聖道。這個人被稱為隨信行者。為了作證預流果而修行的人是隨信行者。住果者是信解脫者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. paññāvimutto = 慧解脫者2. kāyasakkhī = 身證者3. diṭṭhippatto = 見至者4. saddhāvimutto = 信解脫者5. dhammānusārī = 隨法行者6. saddhānusārī = 隨信行者7. sotāpatti+phala+sacchikiriyāya = 為了作證預流果    8. paipannassa = 修行的9. saddhindriya = 信根10. adhimatta = 增上 / 非常強 adv. 11. saddhāvāhi = 帶領信<saddhā+vāhi12. saddhā+pubba+gama= 以慧為前行13. bhāveti = 修習

 

 

8. Aṭṭhakapuggalapaññatti八人施設

 

207. Tattha katame cattāro maggasamagino1, cattāro phalasamagino2 puggalā?

Sotāpanno, sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno; sakadāgāmī, sakadāgāmiphala-

sacchikiriyāya paipanno; anāgāmī, anāgāmiphalasacchikiriyāya paipanno; arahā,

arahattaphalasacchikiriyāya paipanno; ime cattāro maggasamagino, ime cattāro

phalasamagino puggalā.

 

在這裡哪四種具足道,具足果的人呢?

預流者,為了作證預流果而行道者:一來者,為了一來果而行道者;不來者,為了作證一來果而行道者;阿羅漢,為了作證阿羅漢果而行道者;這四種是具足道者,這四種是具足果者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1. maggasamagino = 具足道      2. phalasamagino = 具足果

 

 

 

 9. Navakapuggalapaññatti 九人施設

 

208. j Katamo ca puggalo sammāsambuddho?

Idhekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati,

tattha ca sabbaññuta pāpuṇāti balesu ca vasībhāva. Aya vuccati puggalo

sammāsambuddho.

 

什麼人是正等正覺者呢?

在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既得到一切智性,而且在諸力中得自在,這個人被稱為:「正等正覺者」。

 

k Katamo ca puggalo paccekasambuddho?

Idhekacco puggalo pubbe ananussutesu dhammesu sāma saccāni abhisambujjhati,

na ca tattha sabbaññuta pāpuṇāti na ca balesu vasībhāva. Aya vuccati puggalo

paccekasambuddho.

 

什麼人是獨正覺者呢?

在這裡有一種人,在以前還未聽聞的諸法中,自己徹底了解諸諦,在那裡既沒得到一切智性,而且沒在諸力中得自在,這個人被稱為:「獨正覺者」。

 

l Katamo ca puggalo ubhatobhāgavimutto?

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati paññāya cassa disvā āsavā

parikkhīṇā honti. Aya vuccati puggalo ubhatobhāgavimutto.

 

什麼人是雙分解脫者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的諸漏完全被滅盡。這個人被稱為: 「雙分解脫者」。

 

m Katamo ca puggalo paññāvimutto?

Idhekacco puggalo na heva kho aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati paññāya cassa

disvā āsavā parikkhīṇā honti. Aya vuccati puggalo paññāvimutto.

 

什麼人是慧解脫者呢?

在這裡有一種人,實在不是以(名)身證得八解脫之後 ,以(道)智看到之後,他的諸漏完全被滅盡。這個人被稱為:「慧解脫者」。

 

 

 

 

n Katamo ca puggalo kāyasakkhī?

Idhekacco puggalo aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati paññāya cassa disvā ekacce

āsavā parikkhīṇā honti. Aya vuccati puggalo kāyasakkhī.

 

什麼人是身證者呢?

在這裡有一種人,以(名)身證得八解脫之後而住,以(道)智看到之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被稱為:「身證者」。

 

o Katamo ca puggalo diṭṭhippatto?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti …pe… “ aya dukkha-

nirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti, tathāgatappaveditā cassa dhammā

paññāya vodiṭṭhā honti vocaritā, paññāya cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇā honti.

Aya vuccati puggalo diṭṭhippatto.

 

什麼人是見至者呢?

在這裡有一種人,如實地了知:「這是苦」, 如實地了知:「這是苦集」, 如實地了知「這是苦滅」 ,如實地了知:「這是導向滅苦之道」, 以他的智慧徹見和實踐了如來所說的法。以智慧看到之後,他的一些漏完全被滅盡。這個人被為:「見至者」。

 

p Katamo ca puggalo saddhāvimutto?

Idhekacco puggalo “ida dukkhan”ti yathābhūta pajānāti …pe… “aya dukkha-

nirodhagāminī paipadā”ti yathābhūta pajānāti, tathāgatappaveditā cassa dhammā

paññāya vodiṭṭhā honti vocaritā, paññāya cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇā honti,

no ca kho yathā diṭṭhippattassa. Aya vuccati puggalo saddhāvimutto.

 

什麼人是信解脫者呢?

在這裡有一種人,如實地了知:「 這是苦」, 如實地了知:這是苦集」, 如實地了知:「這是苦滅」 ,如實地了知:「這是導向滅苦之道」, 以他的智慧徹見和實踐了如來所教的法。以智慧看到之後,他的一些漏完全被滅盡,但是不同於見至者。這個人被稱為:「信解脫者」。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

q Katamo ca puggalo dhammānusārī?

Yassa puggalassa sotāpattiphalasacchikiriyāya paipannassa paññindriya adhimatta

hoti, paññāvāhi paññāpubbagama ariyamagga bhāveti. Aya vuccati puggalo

dhammānusārī. Sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno puggalo dhammānusārī, phale

hito diṭṭhippatto.

 

什麼人是隨法行者呢?

哪個為了作證預流果而修行者的慧根是非常強。他修習帶領慧、以慧為前行的聖道,這個人被稱為:「隨法行者」。為了作證預流果而修行的人是隨法行者,住果者是見至者。

 

 

r Katamo ca puggalo saddhānusārī?

Yassa puggalassa sotāpattiphalasacchikiriyāya paipannassa saddhindriya

adhimatta hoti, saddhāvāhi saddhāpubbagama ariyamagga bhāveti. Aya

vuccati puggalo saddhānusārī. Sotāpattiphalasacchikiriyāya paipanno puggalo

saddhānusārī, phale hito saddhāvimuttoti.

 

什麼人是隨信行者呢?

哪個為了作證預流果而修行者的信根是非常強。他修習帶領信、以信為前行的聖道,這個人被稱為:「隨信行者」。為了作證預流果而修行的人是隨信行者,住果者是信解脫者。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1.生字請參考一之誦    

 

10. Dasakapuggalapaññatti

 

 

209. Katamesa pañcanna idha niṭṭhā1?

Sattakkhattuparamassa2 kolakolassa3 ekabījissa4 sakadāgāmissa5 yo ca diṭṭheva

dhamme arahā–imesa pañcanna idha niṭṭhā.

 

哪五個是在這裡終結者呢?

極七次者、家家者、一種者、一來者和哪個在現法中的羅漢-這五種是在這裡終結者。

 

Katamesa pañcanna idha vihāya6 niṭṭhā?

Antarāparinibbāyissa7 upahaccaparinibbāyissa8 asakhāraparinibbāyissa9

sasakhāraparinibbāyissa 10 uddhasotassa akaniṭṭhagāmino11– imesa pañcanna

idha vihāya niṭṭhāti. Ettāvatā puggalāna puggalapaññattīti.

 

哪五種在這裡捨棄之後而為終結者呢?

中圓寂者、生圓寂者、無行圓寂者、有行圓寂者、上流至色究竟天者-這五種是這裡捨棄之後而為終結者。在這個範圍是諸人的人施設。

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

生字

1.niṭṭhā = 終結2. sattakkhattuparamassa = 極七次者3. kolakolassa = 家家者4. ekabījissa = 一種者5. sakadāgāmissa = 一來者6. vihāya = 捨棄之後<vijahati ger.   7. antarāparinibbāyissa = 中圓寂者8. upahaccaparinibbāyissa = 上圓寂者9. asakhāraparinibbāyissa = 無行圓寂者10. sasakhāraparinibbāyissa = 有行圓寂者11. uddhasotassa- akaniṭṭhagāmino = 上流至色究竟天者

 

;資源加油站

 

論母:

1. paññatti:施設/ 「給予設定」「定義」「指示」(desighation pointing out)之意

2. 本論綱要:mātikā 就譯「論母」,

mātikāmā(母/目)+tikā(註解),

意及目錄、本論綱要之意。

3. 五蘊:「色蘊」是在欲界(之特徵),其餘「受、想、行、識」四蘊是在四地。

行蘊則包含50個心所

*四地:惡趣地、色界地、無色界地

4. 十二處:「眼處~觸處」共10個是在欲界,「意處、法處」共2個在四地。

5. 十八界:「意界、法界」是在四地, 眼觸、耳觸等 眼、耳、觸也都存在

其餘十六界是在欲界。

6. 四諦:「苦、集」二諦屬於世間,

「滅、道」二地屬於出世間。

7. 二十二根:1.「眼根、耳、鼻、舌、身、女、男、樂(喜)、苦(憂)捨根」這十根是欲界特徵,其中「樂根」包 含喜根,「苦根」包含憂根。

 2. 「意根、命、喜、憂、信、精進、念、定、慧根這九根為混合之特徵。

 3.「未知當知跟」「已知根」「具知根」這三根為出世間之特徵。

 

8.施設又可分為如下:(見人施設論註解書)

1. Vijjamānapaññatti(存在施設)

Tattha kusalākusalasseva saccikaṭṭhaparamatthavasena vijjamānassa sato

sambhūtassa dhammassa paññāpanā vijjamānapaññatti nāma.

2. Avijjamānapaññatti(不存在施設) 人、男女等不存在 itthipurisādikassa paññāpanā avijjamānapaññatti nāma.

3. Vijjamānena avijjamānapaññatti (有存在而不存在施設 / 勝義而世俗施設) ‘Tevijjo’, ‘chaabhiñño’ti-ādīsu hi tisso vijjā cha abhiññā ca vijjamānā,puggalo avijjamāno.所謂三明者、六通者,這個三明、六通是存在,而人是不存在的

4. Avijjamānena vijjamānapaññatti (沒有存在而存在施設) Itthirūpa’, ‘purisarūpan’ti-ādīsu pana itthipurisā avijjamānā, rūpa

vijjamāna. 所謂女色、男色等,男、女是不存在,而色是存在

5. Vijjamānena vijjamānapaññatti(存在而存在施設) Cakkhusamphasso, sotasamphassoti-ādīsu cakkhusotādayopi phassopi vijjamānoyeva. 眼觸、耳觸等 眼、耳等 觸等都是存在的

6. Avijjamānena avijjamānapaññatti(不存在而不存在施設)

Khattiyaputto, brāhmaaputto, seṭṭhiputtoti-ādīsu khattiyādayopi avijjamānā, puttopi. 剎帝利兒、婆羅門兒 、長者兒等, 剎帝利等,不存在,兒子也不存在。 廟不存在,廟公也不存在。

 

 

 

 

又可細分為如下:

1. Upādāpaññatti(所造施設)人、牛、馬、時間、方位等。

2. Upanidhāpaññatti(比較施設)比較一二、二三等等,互相比較長與短、遠與近。 Yā pahamadutiyādīni upanidhāya dutiya tatiyanti-ādikā,

aññamaññañca upanidhāya dīgha rassa, dūra, santikanti-

ādikā paññāpanā.

3. Samodhānapaññatti(集合施設) Yā pana tesa tesa samodhānamapekkhitvā tidaṇḍa, aṭṭhapada,

dhaññarāsi, puppharāsīti-ādikā paññāpanā.

將那些那些希望集合之後便成三個棒,八支腳,穀類的積聚,花聚等施設。

4. Upanikkhittapaññatti(近置施設)將最初最初放置靠近之後,二,三,四等等的施設。 Yā purimassa purimassa upanikkhipitvā dve, tīṇi, cattārīti-ādikā paññāpanā.

5. Tajjāpaññatti(它生施設)預計法的自性後,地、火、粗惡、熱等等施設。 Yā ta ta dhammasabhāva apekkhitvā pathavī, tejo, kakkhaatā, uhatāti-ādikā paññāpanā.

6. Santatipaññatti(持續施設) Yā pana santativicchedābhāva apekkhitvā āsītiko, nāvutikoti-ādikā

paññāpanā,

 

Etāsu pana tajjāpaññatti vijjamānapaññattiyeva.

Sesā avijjamānapakkhañceva, avijjamānena avijjamānapakkhañca bhajanti.

在六個施設中,它生施設是存在施設,其餘的是接近不存在的一半和接近以不存在而不存在的 一半。

 

 又可細分如下:

1. Kiccapaññatti(作用施設)誦出、法談等等,以作用的施設。 Tattha bhāṇako, dhammakathikoti-ādikā kiccavasena paññāpanā .

2. Saṇṭhānapaññatti(形狀施設)瘦、粗大、圓、四角等等,以形狀的施設。 Kiso, thūlo, parimaṇḍalo, caturassoti-ādikā saṇṭhānavasena

paññāpanā .

3. Ligapaññati(性施設)女人、男人等等,以性別施設。

 Itthī, purisoti-ādikā ligavasena paññāpanā

4. Bhūmipaññatti(地施設)欲界、色界、無色界、僑薩羅國等等 ,以地施設。 Kāmāvacarā, rūpāvacarā, arūpāvacarā, kosalakā, mādhurāti-ādikā

bhūmivasena paññāpanā .

5. Paccattapaññatti(各自施設)三隻象、幸福等等,以各自的名字做程度的施設。 Tisso nāgo, sumanoti-ādikā paccattanāmakaraamattavasena paññāpanā .

6. Asakhatapaññatti(無行施設)滅盡、涅槃等等是無行法的施設。 Nirodho, nibbānanti-ādikā asakhatadhammassa paññāpanā

Tattha ekaccā bhūmipaññatti asakhatapaññatti ca vijjamānapaññattiyeva.

Kiccapaññatti vijjamānena avijjamānapakkha bhajati.

Sesā avijjamānapaññattiyo nāma.

 在這裡地施設是無行施設和存在施設,作用施設接近以存在而不存在的一半,其餘名為不存在施設。

 

一之誦

16.

1. Samasīsi = 同首者

 1.Iriyāpathasamasīsī-四威儀-行住坐臥

 2. Rogasamasīsī-生病同首

 3. Jīvitasamasīsī-命終同首

 1 Palibodhasīsañca tahā

 2 Vinibandhanasīsañca māno

 3 Parāmāsasīsañca diṭṭhi

 4 Vikkhepasīsañca uddhacca

 5 Samkilesasīsañca avijjā

 6 Adhimokkhasīsañca saddhā

 7 Paggahasīsañca viriya

 8 Upaṭṭhānasīsañca sati

 9 Avikkhepasīsañca samādhi

 10 Dassanasīsañca paññā

 11 Pavattasīsañca jīvitindriya

 12 Gocarasīsañca vimokkho

 13 Sakhārasīsañca nirodho

1障礙首者 = 貪愛 2繫縛首者=

3執取首者 = 4散亂首者= 掉舉

5共煩惱首者 = 無明6勝解首者=

7策勵首者 = 精進 8看護首者=

9專念首者 = 10見首者=

11轉起首 = 命根 12守護首者= 解脫

13行首者 =

 

2.Jīvitapariyādāna = 命滅盡

 Sotāpattimagge pañca paccavekkhaṇānisakadāgāmimagge pañcaanāgāmi-magge pañca arahattamagge cattārītiekūnavīsatiyā

paccavekkhaañāṇe patiṭṭhāya bhavaga otaritvā parinibbāyati .

<在預流道時有五個省察,在一來道時有五個,在不來道時有五個,在阿羅漢道時有四個,

在十九個省察智確立後,進入有分之後般涅槃(到死沒有再生)。

 所謂十九省察智為:

 觀察道 = 以「我實由此道而來」而觀道。

觀察果 = 以「我曾獲得這樣的功德」而觀果。

ƒ 觀察已斷的煩惱 = 以「我曾捨斷此等煩惱」而觀已斷的煩惱。

觀察殘餘的煩惱 = 以「我以此法為所緣而通達」觀察由三道所斷的煩惱。

觀察涅槃 = 以「我以此法為所緣而通達」觀察涅槃。

 預流果、一來道、不來道各有五種觀察

 阿羅漢有四種觀察(無殘餘的煩惱) 十九種

 

 

 

 

17.

3. tāva yāvā =直到....為止

 aya puggalo kappa hapento kittaka kāka hapeyyāti

 yasmi vāre maggavuṭṭhāna hot itha bhavaga āvaṭṭenta manodvārāvajjana uppajjati . Tato tīni anulomāni,

eka gotrabhucitta, eka maggacitta, dve phalacittāni , pañca paccavekkhañāṇānīti

ettaka kāla hapeyya

<這個住劫的人會住多少時間呢?在那個時候,道出定,然後有分轉向,意門轉向生起,那個之後三個隨順,一個道心,二個果心,五個省察智,會住立這個範圍時間。

 

24

4. ubhatobhāgavimutto=雙分解脫者

 ubhato+bhāgavimutto

1定和道相應的解脫,定是指:色界初禪

 ~五禪及無色界空無邊處禪~非想非非想處禪;一般稱此色界、無色界定為四禪八定(於經教中色界初禪闔第二禪合併為初禪,

故色界只有四禪)。道是指出世間道,及一般人所謂的-慧,所有的漏滅盡是因為道而解脫。

21.)另有人認為「色身解脫」是「定解脫」,

 此所指的是「色界定」,認為不必到達「無

 色界定」即可在色界定中達到某些漏盡。

 此類見解稱為「色身證者」。「色身證」

 者認為:打坐時,色身若進入無色界定,

 必須退定才能作「觀」,所以「觀」不必有四禪八定。

2)誤解:佛陀成道後,原本要先度以前的

無色界定老師udarakarāma putra ,但當時此師已死,無法學習佛拖教導的智慧;此後便有人誤認為「無色界定者投胎至無色界, 所以若要修「觀」,必須退定才能作「觀」」

3 明辨:打坐時進入無色界定並非投胎,也並非必定投胎至無色界,因為無色界只是一種修定的所緣,正得無色界定者稱為「名身證」,是受、想、行、識的作用,仍可作「觀」

 

27

5. saddhā+vimutto=信解脫者

*比較信解脫者與見至者

Diṭṭhipatto hi āgamanamhi kilese vikkhambhento appadukkhena appakasirena

akilamantova vikkhambhetu sakkoti. Saddhāvimutto pana dukkhena kasirena

kilamanto hutvā vikkhambhetu sakkoti, tasmā diṭṭhipatta na pāpunāti

<在一來時,,以少數的苦 、少數的苦難 使得煩惱消失,沒有疲倦、平定、可能。信解脫者以苦、苦難,變成疲倦之後,平定、可能。因此,沒有到達見至者。>

Diṭṭhippattassa hi upari tiṇṇa maggāna vipassanāñāna tikkha sūra pasanna hutvā vahati Saddhāvimuttassa vipassanāñāna na tikkha sūra pasanna

 hutvā vahati, tasmāpi so diṭṭhippatta na pāpuṇāti.

<對於見至者來說,上三道的觀智是敏銳、勇敢、明淨之後而實行,對於信解脫者來說,觀智是不敏銳、不勇敢、不明淨之後而實行。因此,他沒有到達見至者。>

 

 

34

6. ima loka āgantvāāgantvā =來了這個世間之後

  iminā pañcasu sakadāgāmīsu cattārovajjetvā ekova gahito.

1 ekacco hi idha sakadāgāmiphala patvā idheva parinibbāyati,

<有一種一來果者返回(這個世間)之後,就在那裡般涅槃>

2 ekacco idha patvā devaloke parinibbāyati, <有一種在這裡返回之後,在天界般涅槃>

3 ekacco devaloke patvā tattheva parinibbāyati,<有一種在天界返回之後,就在那裡般涅槃>

4 ekacco devaloke patvā idhūpapajjitvā parinibbāyati,

 <有一種在天界返回之後,投生這個(世間)之後,般涅槃>

 ime cattāropi idha na gahitā.

5 yo pana idha patvā devaloke yāvatāyuka vasitvā puna idhūpajjitvā parinibbāyati-

<他返回這個(世間)之後,(投生)在天界直到 壽命盡之後,在投生這個(世間)之後,般涅槃>

 

三之誦

107

7. 四種初善、中善、後善

sīla ādi, samādhi majjha, vipassanā pariyosāna.

<戒是初,定是中,觀是後>

Samādhi vā ādi, vipassanā majjha, maggo pariyosāna.

<或定是初,觀是中,道是後>

Vipassanā vā ādi, maggo majjha, phala pariyosāna.

<或觀是初,道是中,果是後>

Maggo vā ādi, phala majjha, nibbāna pariyosāna

<或道是初,果是中,涅槃是後>

Dve dve vā kariyamāne sīlasamādhayo ādi, vipassanāmaggā

majjha, phalanibbānāni pariyosāna.

 <兩個兩個正被做時,戒、定是初, 觀、道是中,果、涅槃是後>

 

四之誦

173

8. vimuttiñāṇadassanasampanno=已具足解脫知見

 j Vimutti= arahattaphalavimutti

 <解脫指阿羅漢果解脫

k Ñāṇadassana= ekūnavīsatividha paccavekkhaañāṇa.

 <知見是指十九種省察智

9. vimuttiñāṇadassanasampadāya = 成就具足解脫之見

 u tesu pana catūsu pahamo vakkalittherasadiso hoti.

 <在那四種裡,第一種相同於婆迦梨長老。

v Dutiyo upanandasakyaputtasadiso

 <第二種相同於優婆難陀釋迦子

w Tatiyo sāriputtamoggallānattherasadiso.

<第三種相同於舍利佛和目建連長老。

x Catuttho devadattasadisoti veditabbo.

 <第四種相同於提婆達多

 


參考書目

 

一、        中文書:

1.郭哲彰譯,<漢譯南傳大藏經>,元亨寺妙林出版社,高雄、台灣,1986

2.葉均譯(1985),<攝阿毗達摩議論>,新雨道場、嘉義、台灣,1999

3.尋法比丘中譯(Bukkhu Bodhi 英編),<阿毗達摩概要精解>,派色文化、高雄、台灣,1999。英譯書:1. Bimala Vharan LawM. A., B.L. , Designation of human TypeP.T.S.1992.2.       Nārada Mahā Threa A Manual of abhidhammaSingapore Buddhist Meditation CentreSixth Edition1997.3. Dr. Mehm Tin MonThe Essence of Buddha AbhidhammaMeham Tay zar Mon Yadanar Min LiteratureFirst1995.

 

三、巴利原典:

1.Bhikkhu DhammaguttaAbhidhammapiake Puggalapaññattipāḷi,原始佛教學院、台南、台灣,2000.

2.Bhikkhu DhammaguttaAbhidhammapiake Puggapaññatti aṭṭhakathā,原始佛教學院、台南、台灣,2000.

3.Bhikkhu DhammaguttaAbhidhammatthasagaho,原始佛教學院、台南、台灣,2000.

4.Bhikkhu DhammaguttaAbhidhammatthavibhāvinīṭīkā,原始佛教學院、台南、台灣,2000.

5.VRIChaṭṭha Sagāyana CD-RAMVipassana Research InstituteIndia2000.

 

四、工具書

1.T.W.Rhys Davids Ph.D.and William Stede Ph.D.Pāli-English Dictionary P.T.S.1995.

2.Robert Caesar ChildersDictionary of the pali LanguageKyoto RinsenBook Company1887.

3.A.P.Buddhatta mahātheraConcise pāli English DictionaryThe Colombo ApothecariseCo.LTD.1968.

4.水野弘元,パ -リ語辭典,春秋社、日本,19942月。

5.Von Achim Fahs., Grammatik des pali. VEB Verlag Enzylopādie leipzig,1989.

6.Malalasekera. Dictionary of pāli proper Names, Munshirm ManoharlalNew Delhi.

7.蔡奇林,實用巴利文法,台灣,19998月修訂,第二版。

8.水野弘元著,許洋主譯,巴利文法,台灣,華宇出版社,198612

       

 

 


Suttapiake

 

Puggalapaññatti《人施設》

巴利、生字、中譯對讀

 

 

指導者:護法法師

 

中文整理者:Anāgārikā Dhammavihārī (法命)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

法雨道場 印行

60652台灣嘉義縣中埔鄉同仁村柚仔宅506

 

Dhammavassārāma

No. 50 - 6, You-Tze-Zhai, Tong-Ren Village,

Chong-Pu , Chiayi 60652, Taiwan

Tel(886)(5) 253-0029Fax203-0813

E-maildhammarain@gmail.com

網址:http://www.dhammarain.org.tw/